Pre dobrih sat vremena sam video kako je biker pokupio biciklistu. Istog sam strpao u auto i odneo na hitnu, da bi mi lekari posle 10min rekli da je covek preminuo. Ja se trenutno vrlo cudno osecam. Znam sta je smrt ali ovo me nekako ne dotice. Da li neko zna zasto?

To o čemu ti govoriš je šok, to jest njegov prvi stadium, negacija. Nekoliko dana nećeš verovati da je stvarno nešto bilo, izgledaće ti kao loš film, a onda će te opaliti. Bićeš užasno besan na bajkera, policiju, lekare, bilo koga i zbog bilo čega. Posle dolazi nesanica, strah za sopstveni život, užas od pomisli na svoju moguću smrt.Budi spreman da se posavetuješ sa psihologom ako ti bude potrebno.

Nisam psiholog,ali verovatno si u stanju soka.Situacija je stvarno ekstremo stresna i verujem da ces pravu reakciju doziveti malo kasnije.Normalno je da ti bude tesko,ali opet to je neko koga nisi poznavao i uradio si zaista sve sto si mogao.Postupio si stvarno ok,iskreno se nadam da ces biti dobro

Nisam bas sigurna da scenario mora bas ovako da se odvija ...
Trauma svakako, ali ovo je vec teska psihoza... zasto je nemoguce jednostavno proziveti to bez vecih frustracija ? To je smrt i pritom nije niko rodjeni, mozda ne gledaju svi isto na prekid zivota.
Po meni smrt je neminovnost. Nesto sto se jednostavno desi. Gubitak najrodjenijeg je nesto drugo i nosi sa sobom strasan psiholoski danak. Ali to je tuga, kao i svaka uzasna tuga, mora da se odtuguje inace ce te sahraniti.
Mislim da su situacije kao ova sto je gore navedena samo sok i nista vise. Mislim da kod osoba koje nisu nervno-labilne taj sok vrlo brzo prodje uz neka razmisljanja o zivotu, o smrti, o postojanju i posle nekog vremena sama ta ideja da je neko nestao sa lica zemlje pojede samu sebe, jer je permanentna i nema konkretnu poentu u poimanjima savremenog coveka.
Tuga je kao sto sam rekla, vec nesto drugo.Ona moze biti duga, bolna i fatalna.

Па није он убио бициклисту! Биће му мало непријатно и то је то. Правиш драму без разлога!

hvala vam na vasem misljenju. Cinjenica je da se ovoako nesto moglo ocekivati u mojoj ulici, pa sam verovatno vec znao da ce se desiti. Mada opet ja i dalje ne osecam nista. ni strah, ni neku nepravdu, nista. verovatno je sok, ali sam vec bio u stresnim situacijama i preziveo sam sve od gore navedenog. bes, bespomocnost, ljutnju. ali sada bas nista. mislim da sam uradio pravu stvar, ustvari znam da sam uradio pravu stvar i trenutno sam u razmislanjima tipa sad sam tu a za 20 sec vise nisam. da li vam je to cudno. taj manjak emocija. meni licno jeste jer mi se cini da to nije bas normalno

Po meni je normalno, mislim da se osecas sada apsolutno normalno za nekoga ko je preziveo tu neku vrstu soka, imaces razmisljanja pretpostavljam o smrti i neminovnosti i iznenadjenjima neko vreme ... to ce te jednostavno proci. Manjak emocija je logican, odnosno trenutno si bezvoljan da razmisljas i unosis se u neku dubokoumnu dilemu, jer si preziveo sok i momentalno ti nista nema smisla, jer je neka osoba izgubila zivot, tj danas je bila ziva i zdrava, onda u jednom momentu vise ne postoji. Dakle to je ostavilo utisak na tebe i bez obzira da li razmisljas ili ne, ti si bezvoljan, tj imas manjak emocija jer ti u principu nista nema smisla. Kao sto rekoh to osecanej te ce proci za dan, dva tri. Videces. Samo dozovi neka svoja ranija razmisljanja o zivotu, o lepoti zivljenja, o tome koliko zaista jedna mala sitnica prekida sve, ali da se treba potruditi da zivimo nase zivote onako kako najbolje znamo i umemo i da u njima uzivamo i da se ne opterecujemo stvarima koje mogu da nas psihicki dotuku, ako ne moramo, tj ako nismo neminovno u njih umesani i primorani da u njima i ostanemo kao njiihov sastavni deo.
Lezi, spavaj, imas jedan utisak koji ce polako da izsezava, sutra ces vec biti malo zivahniji, prekosutra jos vise. To je zivot. On sadrzi i smrt, protiv toga nikako ne mozemo

Sad ce da se pojavi neki psihijatar koji ce verovatno reci da psihicke posledice moraju da se dogode, trauma mora da se manifestuje, frustracija mora da se dozivi i da traje i traje...dok te neki psihic ne ispita da li su te maltretirali u detinjstvu, da li si piskio u krevet ...da bi na kraju zakljucili kako imas neki poremecaj koji zahteva terapiju ...

mislim da ne treba da se opterecujes ovim osecanjima koja su prouzrokovana nedostatkom osecanja.. to te ustvari ubija, jer ti ocekujes da se nesto sada sa tobom desi( neki bes, strah pa i patnja) ali do toga ne dolazi a ti uporno smatras da treba da dodje.
Nisi 'monstrum' ako ne osecas nista po tom pitanju, i ako ti zapravo osudjujes sebe sto nista ne osecas. Nemoj to da radis, svi smo mi razliciti..

Pre ili kasnije, ruknuce te... sto su neki vec rekli...
Ja cekam svoju dozu...