A inace me tvoje stanje uzasno podseca na neke faze koje mogu da imaju depresivni bolesnici.. griza savesti zbog nedostatka emocija!

hvala vam na podrsci. danas mi je vec bolje, jer znam da sam postupio humano i pravu stvar koju drugi nisu bili spremni da urade. Imao sam danas posetu od zene poginulog coveka koja mi se zahvalila na svemu sto sam uradio, a ja sam na sebe ostao ponosan zato sto sam jedini odreagovao u gomili pateticnih posmatraca tudje nesrece, jos jednom hvala svima koji su izrazili svoje misljenje. Nisam ljubitelj deljenja stresa na ljude oko sebe pa sam malo vas izmaltretirao 

Pa da...Uradio si sve sto si mogao... za razliku od ostalih... savest ti je mirna... to je najbitnije...
Biciklistu ce biker da nosi na dusi...

???

pa,naravno da se osecas bolje............ponekad ces se setiti,nekada se zapitati da li je moralo tako da bude,ali zivot ide dalje i jedino sto mozemo je da prihvotimo stvari onakve kakve su. 

Kako je život prevredan... Pomislite samo koliko je stvari tog dana taj čovek mogao da kaže, da uradi, da doživi... Pored koliko ljudi je prošao, koju je pesmu čuo na radiju tog jutra ili o čemu je razmišljao... Možda je išao kod neke drage osobe, možda je jurio da stigne na posao, možda... Svaki dan je takav, svima nama, stvaran i dragocen... Uvek me je fasciniralo kako svi to znamo pa ipak se pretvaramo kako se takve stvari ne dešavaju, ili se dešavaju uvek drugima... Gledamo samo kako da se što pre vratimo u "normalu" u "kolotečinu" da "zaboravimo"... a onda bam! doživimo sudar sa realnošću koja nam je suviše strašna da bismo je prihvatili... a u stvari sve je bolje od laži u kojoj živimo... Već danas pogledajte oko sebe, već danas poslušajte crvkut ptica, pogledajte ljude u oči, i nasmešite se, već danas proširite svest i osetite život, onaj stvaran, izvan uobičajenih dana koje smo pretvorili u matematički predvidljive jednačine... Stavimo stvari na pravo mesto, i neka život naš i ljudi oko nas bude uvek prioritet... život je okvir za sve, bez njega ne bismo imali ništa i ne bismo mogli ništa... Budimo hrabri da priznamo ono što osećamo sebi i drugima, da pobedimo strah od zabluda šta je stvarno važno a šta ne, da živimo onako kako je ispravno ma šta drugi mislili o tome... Budimo hrabri, nije uzalud, neće biti uzalud... Verujte!