Šakom o sto (1)

A. P. 17.06.2008.

Sporazumevanje u kratkim rečenicama je nešto što se s pravom može smatrati za privilegiju pravog prijateljstva. Kada vas najbolji prijatelj pita: "Znaš li?, vi mu s lakoćom možete reći jedno kratko i jasno: "Znam". A onda se ostale privilegije prijateljstva ređaju jedna za drugom. Razumevanje pogledom, spasonosne seanse zajedničkog ćutanja, lekovite a toliko rečite u svoj svojoj tišini, sadržajnije od svakog ispraznog razgovora. U takvim prilikama neke reči mogu da budu izrečene i bez izgovaranja, bez puštanja u etar. Samo u prijateljstvu neke stvari mogu da se podrazumevaju; najviše zbog toga što su nemo prisutne.

Međutim, postoje i one prilike koje izlaze iz okvira prijateljstva, kada se mučimo u dilemi da li neke stavri treba reći ili je bolje da ostanu neizgovorene. Ponekad je mudro ćutati, a nekad je mudrije skupiti petlju i reći da je dosta. U pojedinim situacijama odlaganje može samo da pogorša situaciju koja je već načeta nekim ranijim momentima nerazumevanja. Ako sami ne umemo da povučemo crtu, odredimo granicu i lupimo šakom o sto onda kada to situacija nalaže, niko to neće uraditi umesto nas. Neke stvari jednostavno moramo da uradimo sami. Da bi nas neko čuo, na prvom mestu. Hteli mi da priznamo to ili ne, ima mnogo ljudi koji od nas očekuju sve osim pobune.

Svako do nas pre svega mora da zaštiti svoje pravo na izbor. Odlaganje je jednako odumiranju, a svaki put kada nešto prećutimo, sledeći put će nam biti sve teže da određene rečenice prevalimo preko usana. Nije uzalud rečeno da sreća prati hrabre, one koji umeju da kažu "ne" čak i kada se čitav svet oko njih raspada na komadiće. Izlazeći neprestano u susret željama drugih, ma šta oni za vas predstavljali, vi im u stvari ulivate poverenje da su u pravu i da vi zapravo grešite. A šta ako uopšte nisu u pravu, a vi ste ih svojim ćutanjem ohrabrili da nastave sa svojim nepromišljanjem?

Izvor: Krstarica

Šakom o sto (2)

A. P. 18.06.2008.

Ponekad je dobro kada svojevoljno, bez mnogo buke, dopustite nekome da napravi određen izbor umesto vas. Ali, svakodnevno prepuštanje mogućnosti izbora nekom drugom neće vas daleko odvesti. Zbog čega bi neko svoj život živeo kroz vaš, tako što će "preseći" tamo gde vi niste mogli to da učinite? Zašto biste pripadali nekom drugom više nego samom sebi? Ako se prepustite takvom ponašanju, u očima drugih nikada nećete izgledati kao oformljen čovek. Zbog toga je bolje zaboraviti na nepodnošljivo licemerje i nazvati stvari pravim imenima.

Svi problemi ubrzane svakodnevice koja nam se dešava ne mogu da se mere s osećanjem i utiskom da samo prisustvujemo sopstvenom životu. Situacije u kojima to može da se dogodi različite su u onoj meri u kojoj se mi međusobno razlikujemo. Vremena se menjaju, ali stereotipi nikada ne umiru. I ma koliko se trudili da ih izbegnemo, srešćemo ih pre ili kasnije, ponekad i onda kada im se najmanje nadamo. Bez obzira na to koliko se svi mi grozimo kompromisa, određeni kompromisi su pre svega znak zrelosti i odgovornosti, osim kada se prave kompromisi sa sopstvenim životom.

Možda zbog emotivne veze treba napraviti određene ustupke, zbog dugogodišnjih prijateljstava u koja smo ulagali puno vremena i truda, takođe, ali ono što nikada ne treba da se zanemari jeste to da zemljom treba hodati uspravno, a da se to postigne, nikada nije dovoljno kasno. Zbog toga je najbolje smisliti i reći sve ono što nas tišti, ukazati na očiglednu nepravdu koja se slučajno ili namerno prećutkuje, sukobiti se s večitom ljudskom sebičnošću. Da li će vaše mišljenje nekoga povrediti? Možda i hoće, ali ćete se vi osećati bolje ukoliko budete rekli ono što smatrate da mora biti izgovoreno.

Izvor: Krstarica