Politika - 2.avg

Obezvređene akcije „Beopetrola”

Mali akcionari naftne kompanije „Lukoil-Beopetrol” uputili su juče apel vladi da preispita koliko je uopšte poželjno da i ubuduće ruske kompanije kupuju javna preduzeća po Srbiji, ako se zna koliki je „Beopetrol” gubitaš otkad ga je preuzeo ruski gigant „Lukoil”.

Branko Pavlović, zastupnik malih akcionara „Lukoil-Beopetrola”, kaže da je „Lukoil” za četiri godine upravljanja ovom kompanijom  pokazao krajnje nedomaćinski odnos, između ostalog i time što malim akcionarima nije dozvolio da u međuvremenu prodaju svoje akcije, niti da ih iznesu na berzu.

Prilikom kupovine „Beopetrola” jedna akcija je vredela 706 evra, a danas tek četvrtinu tog iznosa. To je veoma čudno ako se zna da je „Lukoil” u međuvremenu išao na dokapitalizaciju i, kako tvrde u ovoj kompaniji, dodatno investirao u Beopetrol”. Da je tako, to bi se automatski odrazilo i na vrednost akcija, a nije. Zato se postavlja pitanje: ko je „pojeo” tri četvrtine vrednosti akcija malih akcionara „Beopetrola”?

– Donja granica ispod koje akcije nisu smele da padnu je upravo tih 706 evra, po koliko ih je „Lukoil” kupovao – kategoričan je Pavlović.

Iz svega navedenog ispada ili da „Lukoil” nije ništa u međuvremenu investirao, već je to samo prikazivao kroz papire, ili, što je manje verovatno, da taj veliki svetski naftni igrač ne ume da upravlja kompanijom.

Slavka Kalezić, mali akcionar „Lukoil-Beopetrola”, kaže da je realno bilo očekivati kada ovakav gigant kupi srpsku firmu da će prodajom akcija mali akcionari sigurno dobiti dividende. Dogodilo se, međutim, da se vrednost akcija sunovratila.

– Otkad su preuzeli „Beopetrol”, „Lukoil” uporno pravi gubitke, zbog čega su mali akcionari u više navrata menadžmentu pokušali da predoče gde greše. Međutim, nisu naišli na saradnju – rekla je Slavka Kalezić. – Nedopustivo je da prvi potez „Lukoila” po preuzimanju „Beopetrola” bude ukidanje veleprodaje. A znalo se da  upravo taj posao donosi prihode.

Oni su zaradu „Beopetrola” sveli na maloprodajnu maržu koja je simbolična, što je nedopustivo. Izgovori menadžmenta „Lukoila” da su loši rezultati rada rezultat velikih poreskih obaveza koje moraju da izmiruju prema državi, takođe ne stoje. Revizor je, listajući papire „Lukoila”, utvrdio da čak ni porez nisu redovno plaćali.

S obzirom na to da će se narednih meseci nastaviti s detaljnim češljanjem „Lukoilove” dokumentacije, za sve sporne stvari za koje se utvrdi da su rađene mimo zakona, zastupnici malih akcionara podnosiće krivične prijave protiv menadžmenta, rečeno je juče na konferenciji za novinare.

Pa šta rade inspektori iz poreskog?

Прво постоји тема са вестима из економије, друго сам наслов је фашистоидан јер генерализује понашање једне фирме (нећу да улазим да ли је то тачно или да читам текст), на цео један народ. У овом случају руски, што ме уопште не чуди.
А шта би било да ја поставим тему "Како Јевреји злоупотребљавају геноцид који их је погодио"... имало би ту што-шта да се каже...
Бедно Данило, бедно... Што је отприлике твој ниво.

А шта велиш како Ђелић координира привредну сарадњу са Русијом!? Хоћеш да га подржиш 110% 

Prvo ovo nije vest već osvrt na to šta se dešava sa najvećom ruskom investicijom u Srbiji.

Ako je tačno ovo što Politika piše - da su obezvredili firmu, da čak ni poreze ne plaćaju redovno to se itekako tiče ove teme, jer je ista ruska firma koja je kupila Beopetrol izrazila želju da kupi i NIS.

И то онда генерализујеш на све фирме из Руске Федерације?
ДА / НЕ

Ја рецимо не мислим да треба забранити инвестиције из Сједињених Држава зато што је компанија United Fruit извела државни удар у Гватемали. Само треба бити опрезан да крупни капитал не би дириговао целом државом.

Koliko juče glavni ruski junak u Srbiji bio je «iljušin» — avion ministarstva za vanredne situacije koji je gasio požare širom zadimljene Srbije. Ironijom sudbine već danas to može postati Saša Beli, — junak veoma sporne u etičkom smislu ruske serije «Brigada», nazvane «Sašina ekipa». Seriju je kupila, — a ko bi drugi, — televizija B-92. Kolege su očigledno došle do zaključka da su priče o tome kako Rusija gasi srpske požare zašle predaleko, pa su odlučili da pokažu svetu šta je to zapravo Rusija. Ako je verovati seriji – banditska država u kojoj dobri momci nemaju kuda, sem da se daju u kriminal. Gledalac, zanet peripetijama sižea, teško da će zapaziti da se radnja odvija u ranim 90-m. Odista, velika je moć umetnosti, posebno kada je ona u službi politike.
Zašto politike? Zato što se pomenuta TV-radio kompanija odlikuje, blago rečeno skeptičkim odnosom prema Rusiji. Politiku kolega mogla bih kratko formulisati na sledeći način: «Sa kim ćete u budućnost građani Srbije, — sa Evropom i Amerikom, ili sa Rusijom i Kubom?». A za one koji ipak biraju Rusiju uvek su na dohvat ruke eksperti spremni da razviju ko zna koji po redu scenario «velike ruske izdaje». O tome kako se prikazuju dešavanja unutar Rusije nema smisla ni govoriti. I najzad, od sitnih pakosti, termin «ruski dizajn» koji plasiraju javnosti voditelji kao obrazac njegovog nepostojanja.
Priznaćete, u tom kontekstu teško je poverovati u slučajan izbor serije odabrane za emitovanje u udarnom terminu – petkom u devet.
U čemu je stvar? Otkud takav odnos? Varijante poput one «svi su oni strani plaćenici» neću ni da razmatram. Ljudi, koji iskreno i sasvim besplatno veruju u sve te priče, u Srbiji ima dosta.
Vratimo se bolje na čas u one strašne dvedesete. Izolovana sa svih strana Srbija iz doba Miloševića ima samo jedan tesan prolaz – manje-više dobre odnose sa Rusijom. Manje-više zato, što Rusija ne može uvek i u svemu da ima poverenja tadašnje sprske vlasti. Ipak, ne ustati u zaštitu naroda, na koji se okomila sva natovska armada, bilo je nemoguće. Podvlačim, naroda, a ne vlasti.
Uz to, tokom pomenute decenije vođeni su intenzivni pregovori o celom spektru balkanskih pitanja i neko je morao imati poverenje glavnog aktera priče – Slobodana Miloševića. Ulogu posrednika preuzela je Rusija.
I to je bilo dovoljno da se pretvori u glavno političko strašilo za tadašnju opoziciju. Odmah po dolasku na vlast, već 8. oktobra 2000., jedan od njenih aktera Žarko Korać jada se u štampi: «Da, Ivanov (tadašnji ministar spoljnih poslova Rusije) doputovao je i čestitao Koštunici i to je izazvalo pozitivnu reakciju. Ali zatim se sastao sa Miloševićem. Zašto? Milošević je već izgubio. Kakva je to strast prema Miloševiću?»

Ali ni to nije odigralo glavnu ulogu. Iz intervjua istog lica, u kojem još bukti plamen revolucije: «U Rusiji se plaše da će se srpska opozicija orjentisati na Zapad. Ali Zapad nas podržao politički, a ne Rusija. Zapad ima para, koje su nam neophodne. I sad će se pravila igre promeniti».
I zaista, pavila igre su promenjena. Ruski kapital postao je kapital drugog reda, televizija je emitovala samo negativnu inforamaciju iz Rusije, poput eksplozija i sukoba kriminalaca, antiruska kampanja zahvatila je lokalne medije. Šta ćete, to je bilo u modi.

A zatim su se pravila igre opet promenila. Prošlo je par godina i ispostavilo se da zapadni kapital nije poboljšao standard građana Srbije, a aktivan rad na otcepljenju dela sprske teritorije sve je manje potsećao na prijateljsku akciju. Sem toga, pokušaji Zapada da nametne srbima osećaj kolektivne krivice za dešavanja na Balkanu krajem prošlog veka izazivali su sve veći otpor u svim slojevima društva. Da i ne govorim o korišćenju pregovora o pridruživanju EU u interesu haške karjeristkinje. I najzad na slatko, svakodnevne lekcije zapadnih ambsadora na temu: «Kuda dalje da usmerimo Srbiju?».

Skupa, to je uslovilo okretanje naroda prema Rusiji, koja sve ovo vreme pruža Srbiji aktivnu podršku na međunarodnoj sceni, i uz to svakim danom jača, što finansijski, što politički. Ali, prvi su to primetili radikali. Dok su se opozicionari lečili od ostataka rusofobije, Vojislav Šešelj sastavio je testamen u kome poziva Srbiju da se u svemu drži Rusije. I to je uslovilo novi napad antiruskih raspoloženja na onom drugom krilu, čiji je informativni sponzor upravo B-92.

U celoj ovoj priči strašno je to što niko ne želi da shvati da Rusija ne gradi svoje odnose sa određnim političarima, snagama ili partijama, već sa zemljom Srbijom. Srbijom koja, ma ko god stajao na njenom čelu u određenom trenutku, uvek može da računa na rusku podršku. Korišćenje Rusije u unutarpolitičkim interesima, nažalost, govori o visokom stepenu političke nezrelosti savremenog srpskog društva. Uostalom, kao i pokušaj da se Rusija predstavi kao zemlja kriminala emitovanjem u udarnom terminu jednog od slabijih primeraka savremene ruske televizijske produkcije.

И треба додати да Русија ничим није утицала на политику Србије.
Они су чак јасно рекли да ће подржати (колико могу) интеграцију у ЕУ, а НАТО им се не свиђа, но њихово је право да им се не свиђа. Можда би неки наш дипломата одушевљено прихватио да се у некој земљи инсталирају ракете уперене на Србију, можда би рекао "између нас нема проблема", али то је наш стил. Руси кад им се нешто не свиди, кажу то и другима. И то није наметање.

Sa ruskim prijateljima, neprijatelji nam nisu potrebni

Ovo ti je mnogo dobro!

ma nema to veze sa rusima.... bilo koja kompanija bi uradila isto. koliko kosta akcija pojedinacno je skroz nebitno,
kad niko nece da je kupi.... ja bi to isto uradio  .... pricam ti pricu o crvenom vrapcu