Збуњујућа осећања

Ивана Милаковић

Емоције су нешто што имате читавог живота, али у пубертету постају крајње незгодне (не увек непријатне, наравно), јер су тада ем интензивније него икада раније, ем буде пуно оних које се разликују од онога што сте икада раније осетили. Није нимало лако изборити се с тим.

Неко је емотивне скокове који се често дешавају у пубертету (неће се десити баш сваком, не толико интензивно, али многима хоће) шаљиво назвао "Амбис" - "Оркански висови", према познатим филмовима. И то је прилично тачан опис - а на то још можете додати и разноликост осећања. Никада још нисте били на такав начин заљубљени у неког, на пример. Или се никада ни од чега нисте у тој мери уплашили. Нити се осећали у тој мери избламирано. Нити сте осећали такву физичку привлачност према некоме (некада се таква осећања јаве и према особи за коју знате да не бисте смели то да осећате према њој, или према некоме за кога вам је потпуно уврнуто да га/је уопште повежете с емоцијама те врсте).

А тек о уврнутим мислима нећемо... Вероватно вам се некад десило да читате о симптомима неке болести, и одједном вам се учини да осећате бар неколико од побројаних симптома, иако сте заправо сасвим здрави. Или, чујете да неко има вашке, и одједном и вас сврби и почнете да се чешете, иако их сами немате. Нешто слично се дешава и с гомилом других ствари за које чујете, и то некада крајње морбидних ствари - чујете о нечему што сматрате одвратним и болесним, и просто не можете а да се на тренутак не запитате како би изгледало то урадити, а ако имате веома бујну и живахну машту, одмах почнете и да замишљате себе да то радите - и већ након неколико секунди вас ваша сопствена размишљања испрепадају, и помислите да мора да сте болесни кад уопште размишљате о томе.

Нисте болесни и нисте ненормални. Само полако постајете одрасла особа, осећања су вам у овом периоду интензивна, а истовремено трагате за сопственим идентитетом, покушавате да прецизно утврдите ко сте и шта сте и какви сте, и у том процесу ваш мозак испитује најразличитије идеје, тражећи нешто у шта бисте се уклопили.

Сутра прочитајте шта да учините како бисте овај сасвим нормалан, али не увек и пријатан процес, олакшали себи.

У пубертету се јављају веома интензивне емоције какве нисте раније искусили, и добијате запрепашћујуће велики број мисли од којих вам неке делују тотално уврнуто и као да спадају у главу неке врло чудне особе, а не вашу, а све то у вишегодишњем процесу током којег покушавате да дефинишете сами себе и одредите ко сте и какви сте (прилично је тешко то одредити кад вам се и осећања и мисли о самима себи мењају великом брзином).

Шта учинити да бисте олакшали себи овај процес? Покаже се корисним да разговарате с другима о ономе како се осећате и о чему размишљате - разговор може бити с неким коме верујете, а постоји и могућност анонимних разговора преко интернета. Такав разговор обично донесе олакшање јер, чак и ако се у неким случајевима деси да вас неко исмева или назива погрдним именима, пре или касније сазнате да су слична осећања и сличне мисли имали и други, дакле, да нисте сами и да и други пролазе кроз нешто слично.

А још и пре тих разговора, оно што може да помогне јесте да сачекате. Дан, два, три, некада дуже, некада знатно краће... Врло често сва та толико интензивна и необична осећања, као и све те необичне мисли, прођу сами од себе, како ваш мозак испита различите могућности и одбаци их као нешто што се не уклапа. Другим речима, не доносите преурањене закључке о себи, јер се иначе лако може десити да помислите "Ја сам такав-и-такав" на основу интензивних осећања према некоме или према некој идеји - а онда у року од неколико дана та осећања прођу. Зато је добро и не предузимати никакве исхитрене акције.

Наравно, неће све те мисли и сва та осећања проћи и постати вам небитна - и тада ће разговор с другима и те како помоћи како бисте боље упознали саме себе. То се неће десити "преко ноћи"; то је процес који траје и траје - у суштини, траје читавог живота, дешава се и у знатно каснијим годинама да нечиме баш изненадите сами себе, а у вашим годинама тек није ништа необично да будете апсолутно сигурни да вам се нешто не допада и да нешто никада нећете пожелети, а онда по сопственом избору урадите баш то јер откријете да то ипак желите. Али, временом, боље ћете упознавати сами себе, и постајаће лакше, јер ћете из сопственог искуства моћи да потврдите колико су неке наизглед интензивне и "тако и никако другачије" мисли и осећања заправо краткотрајни и колико ништа поуздано не морају да значе.

Извор: Крстарица

E ovo je apsolutno tacno!!!jednom sam se bila "napalila" na jednog decka,ustvari nisam se bila napalila nego mi je bio drag kao drug a njemu sam rekla da sam se zaljubila u njega sto je pogorsalo nase druzeje!!!Mozda ovo nema veze sa temom ali cisto da kazem...