Ljudi hoće za svoj novac da budu bezbedno zastrašeni. Od Beograda do Sigošoare, rodnog mesta grofa Drakule, vazdušnom linijom je 365 kilometara, autobusom se stiže za petnaestak sati.
Za Sigišoaru i celu okolnu regiju nema zime sve dok svet zanima priča o vampiru. Sigišoara je najočuvaniji srednjovekovni grad Rumunije. Jezgro starog grada je neveliko, ali donosi lep prihod, pogotovu što je u svetskoj baštini pod zaštitom UNESCO-a. Na malenom prostoru je Kula sa satom u kojoj je skroman Istorijski muzej. Ulaznica vredi za tri postavke, između ostalog i za jednu prostoriju u kojoj su sprave za mučenje.
Koji korak dalje je Drakulina rodna kuća u kojoj je restoran. Tu su Kula kovača i Kula krojača, Kula užara i ostaci Kule zlatara.
Tipična filmska priča o grofu Drakuli, po romanu Brama Stokera iz 1897. godine, jednostavna je i naivna: časovnik otkucava ponoć, podiže se poklopac mrtvačkog sanduka, izlazi grof Drakula. Ogrnut tamnim plaštom, hitrim koracima izlazi iz svog transilvanijskog dvorca i kreće u noć.
Agencije dovlače putnike na priču o poseti Bistrici, transilvanijskom gradu u koji je Stoker smestio radnju romana Drakula. Smeštaj je u hotelu „Coroana de Aur” u kome je odseo junak romana Džonatan Harker. Večera u Drakulinom tobožnjem dvoru. Poseta navodnom Drakulinom grobu.
Zamak Bran, u kojem je možda boravio vlaški vojvoda Vlad Cepeš, poznatiji kao Drakula, na obroncima rumunskih Karpata, oko 200 kilometara severno od Bukurešta, izbio je na drugo mesto najskupljih imanja na svetu na listi američkog magazina „Forbs”.

Izvor: 24sata