Hlad i voda spas od smrtonosne vrućine
Kako preživeti toplotni udar
Autor: S. Todorović, R. Marković i dopisnici „Blica“ | 21.06.2007 - 08:31

U Subotici je za samo 12 časova čak sedmoro ljudi umrlo usled tegoba sa srčanim oboljenjima, visokim pritiskom ili drugim problemima dodatno podstaknutim paklenim vrućinama. Opasnost od toplotnog udara i sunčanice vreba na svakom mestu jer se u narednim danima očekuje da temperatura dostigne i preko 40 stepeni Celzijusa. Zbog toga stručnjaci upozoravaju građane, a posebno hronične bolesnike, da se, koliko je god to moguće, pridržavaju uputstava o adekvatnoj ishrani i nadoknađivanju tečnosti. Pošto je indeks UV zračenja na teritoriji Srbije veoma visok (od 9 do 9,5), savetuje se i izbegavanje dugotrajnog izlaganja suncu između 8 i 17 časova.
Najveće probleme koje izaziva visoka temperatura imaju hronični bolesnici čije se smetnje pri ovakvoj vrućini pojačavaju. Zbog toga bi oni trebalo da prilagode terapiju vremenskim prilikama, naravno uz konsultaciju lekara, savetuju stručnjaci.
- Najugroženiji su hronični bolesnici, a posebno psihijatrijski slučajevi koji teško podnose vrele letnje noći. Osobe kojima preti šlog ili koje su ga već doživele ne bi smele da se direktno izlažu suncu. Ni srčanim bolesnicima nije lako, iako im mnogo više smeta hladnoća. Ni oni ne bi trebalo da se izlažu vrućini jer su kardiološki problemi obično povezani s povišenim krvnim pritiskom. Krvni sudovi na površini kože se šire od toplote i tako snižavaju krvni pritisak. Ako je takav bolesnik, uz ovakve vremenske prilike, uzeo i redovnu terapiju za pritisak, lako može doći do kolabiranja - upozorava dr Nada Macura, kardiolog u beogradskoj Hitnoj pomoći.
Visoke temperature su veliki rizik i za zdrave osobe ako predugo borave na suncu bez odgovarajuće zaštite. Doktori zbog toga preporučuju da se u najtoplijem delu dana ne izlazi na ulicu bez šešira i tamnih naočara. Prošle godine su lekari Hitne pomoći imali pune ruke posla baš zato što se građani oglušuju o upozorenja lekara da se ne provodi mnogo vremena na suncu, da se glava obavezno čuva šeširom i da se izbegava alkohol.


Simptomi sunčanice
-Vrtoglavica
-Glavobolja
-Povraćanje
-Povišena temperatura

Simptomi toplotnog udara
-Preznojavanje-malaksalost
-Crvenilo lica
-Povišena temperatura
-Kolaps


Zato su pravila ponašanja na jakom suncu jasna: ne utopljavati se sa previše odeće, ne jesti tešku, masnu i začinjenu hranu, već sveže voće i povrće, piti dosta tečnosti, a najviše vode. Obavezno treba nositi šešir i na suncu se treba zadržavati što kraće. Za one koji vole da se sunčaju, važe ista pravila. A ako baš ne mogu da se suzdrže, neka izađu na sunce ujutru pre 10 i posle 16 sati i obavezno da se namažu kremama sa zaštitnim faktorom.
- Kada su ovako visoke temperature, ljudi bi trebalo što manje da se bave fizičkim aktivnostima, da se ne izlažu direktnom dejstvu sunca. Nije preporučljivo boraviti u toplim i zagušljivim prostorijama, a telo treba da rashlađuju čestim tuširanjem. Najbitnije je rashladiti se. Ukoliko neko nema klima-uređaj, najbolje je otvoriti prozore i napraviti promaju - ističe dr Macura.
Neophodno je piti dosta tečnosti, dva do tri litra vode, jer znojenjem se skida temperatura tela, ali se i gube elektroliti. Njihov gubitak rezultira da se osećamo malaksalo i umorno. Zato je dobro piti kiselu vodu koja je bogata elektrolitima i mineralima. Sokove i vodu ne treba piti preterano rashlađene, odnosno ne bi smela da bude velika razlika između temperature tela i tečnosti koju unosimo. Najbolje je da sokovi ili voda koju pijemo budu hladni kao voda sa česme. Ne bi trebalo nikako konzumirati alkoholna pića u ovako vrelim letnjim danima, a posebno ne pivo, koje smanjuje koncentraciju i uspavljuje - objašnjava doktorka.
- Hrana treba da bude što manje kalorična, a najbolje je jesti povrće i čorbe, nikako prženo. Treba izbegavati slatku i kaloričnu hranu. Poželjno je doručkovati pre izlaska iz kuće jer može doći do pada šećera, što opet vodi do kolapsa - kaže Nada Macura.
Oni koji tople dane provode na kupalištima treba da znaju da nikako siti ne ulaze u vodu. Takođe, u vodu se ne ulazi naglo, već postepeno, da ne bi došlo do problema sa srcem. Oni koji žele da se sunčaju, treba da znaju da je deset minuta maksimalno vreme koje mogu da provedu na suncu.
Posebnu brigu u toplim danima treba posvetiti deci. Ona ne mogu da nadoknađuju tečnost, neko mora o njima da brine u toplim danima. Koža im je osetljivija zbog broja pigmenata, mozak im je lakše izložen oticanju usled izloženosti suncu. Zbog toga, pored obavezne kape, decu treba sklanjati u hladovinu i zatamnjene prostorije.
Na pijacama, u poštama, na autobuskim stanicama, pa čak i u autobusima, ovih dana ljudi su u celoj Srbiji padali u nesvest zbog visoke temperature.
- Broj poziva u Beogradu upućen lekarima Hitne pomoći je u porastu i dnevno ih ima više od 150. Zbog visokih temperatura broj intervencija i u čačanskoj Hitnoj pomoći je povećan - u poslednja 24 sata izvršene su 33 kućne posete. U Kragujevcu je juče, međutim, posle tri stresna dana broj poziva Hitnoj pomoći smanjen. Dr Aleksandar Kličnović to objašnjava činjenicom da su se ljudi već aklimatizovali na postojeću tropsku temperaturu.
U Nišu je tokom jučerašnjeg dana bilo više od 60 intervencija ekipa Hitne pomoći.

Greju zgrade i asfalt
Iako u javnosti često postoji zabuna oko tačnosti izmerene temperature, Verica Gburčik, meteorolog i savetnik u Gradskom zavodu za javno zdravlje, objašnjava da je „fiziološki osećaj toplote različit od onoga koji nam se čini da bi trebalo da ga imamo kada čujemo visinu temperature“. Ona je objasnila da čovek nije izložen samo temperaturi vazduha, već i dugotalasnom toplotnom zračenju svih objekata infrastrukture koji ga okružuju - od zgrada i asfalta do automobila. Gburčikova je napomenula da bi bilo dobro da se saopštava fiziološka ekvivalentna temperatura, što čine mnoge zemlje u Evropi jer je to razumljivije ljudima, a saopštava se kroz indeks, slično indeksu ultraljubičastog zračenja.

Radnike od sunca štite poslodavci
Za zaštitu radnika u uslovima visokih temperatura odgovorni su poslodavci.
- Kada preti opasnost da vrućina ugrozi zdravlje i život zaposlenih, poslodavci moraju drugačije organizovati proces rada. Mogu preraspodeliti radno vreme, tako da radnici rade recimo ujutro do 11 ili 12 sati i popodne posle 16 sati, ili da rade po dva sata, a da ih posle zamene drugi radnici, a oni da se odmaraju negde u hladovini - objašnjava Vera Božić-Trefalt. - Obezbeđenje i nošenje sredstava lične zaštite se podrazumeva. Ukratko, poslodavci su odgovorni za organizaciju rada u uslovima visokih temperatura. Radnici čiji poslodavci nisu primenili odgovarajuće preventivne mere mogu da se obrate inspekciji rada - objašnjava naša sagovornica, dodajući da vrućine najviše ugrožavaju građevince i radnike u poljoprivredi jer oni rade na otvorenom.

Izvor: Blic

Kako preživjeti toplotni udar

Zbog vala vrućine koji je zahvatio Hrvatsku, a čiji se vrhunac očekuje danas, Ministarstvo zdravstva i socijalne skrbi pozvalo je hitne službe, domove zdravlja i bolnice na pojačan oprez i pripravnost. Stoga se preporuča izbjegavanje boravka na otvorenom i konzumiranje što većih količina tekućine te izbjegavanje fizičkih napora. Posebno bi na oprezu morali biti stariji ljudi, djeca, bolesnici i osobe s prekomjernim brojem kilograma



Naputkom zdravstvenim ustanovama da pojačaju mjere zaštite građana, ministar Neven Ljubičić želi dodatno senzibilizirati sustav za potrebe građana koji se teže nose s vrućinama, posebice starije i nemoćne, ali i djecu te oboljele od kardiovaskularnih bolesti. Ljubičić je upozorio da se ni jednog pacijenta ne smije otpustiti iz ambulante a da se prije barem ne obavi nužna opservacija.

Zbog iznimno visokih temperatura i nepovoljnih biometeoroloških uvjeta  hitne službe u bolnicama očekuju veći broj pacijenata, ali još nisu na snazi izvanredne mjere. Ako se za mjerama ukaže potreba proglasit će ih Vlada, a u tom bi se slučaju pojačale ekipe hitne medicinske pomoći i osigurali veći kapaciteti za prijem pacijenata.

U slučaju glavobolje, mučnine, vrtoglavice i dehidracije treba se hitno javiti svojem doktoru obiteljske medicine ili najbližoj hitnoj pomoći.

Mjere opreza koje morate poduzeti:

Tijekom visokih vrućina naše tijelo izloženo je velikim naporima budući da mora ubaciti u 'petu brzinu' kako bi održavalo normalnu temperaturu. Visoke temperature stoga su velika prijetnja našem zdravlju jer tjeraju organizam da radi preko uobičajenih granica kako bi se zaštitio.

- Unosite puno tekućine čak i ako niste žedni i nikako nemojte piti alkoholna pića. Nije preporučljivo piti ni napitke na bazi kofeina (kava, cola, energetski napitci) jer poznato je da kofein ima diuretičko djelovanje. Pri visokim temperaturama nemojte piti jako rashlađena pića jer su upravo takve navike vrlo čest razlog pojave želučanih tegoba.

Osobe starije životne dobi, djecu i bolesnike treba poticati na pojačan unos vode.

- Izbjegavajte boravak na suncu, a vanjske aktivnosti planirajte za ranojutarnje ili večernje sate.

-Izbjegavajte nagle promjene temperatura, pa zato temperatura u prostorijama treba biti 5 do maksimalno 7 stupnjeva niža od vanjske.

- Obratite pažnju na odjeću koju nosite, ona mora biti lagana, prozračna, svijetlih boja i od prirodnih materijala. Glavu i lice zaštite šeširom ili kapom, obavezno nosite sunčane naočale, a izloženu kožu zaštite sredstvom za sunčanje.



- Izbjegavajte tešku, masnu i začinjenu hranu, a jedite laganu hranu, baziranu na voću i povrću. Osim što namirnice iz skupine voća i povrća čuvaju zdravlje, štite od viška radikala nakon izlaganja suncu i doprinose lakšem podnošenju ljetnih vrućina.

Vrućine se lakše podnose i uz mliječne proizvode kao što su meki sir, kefir, jogurt ili acidofil koji su lako probavljivi i imaju visok postotak vode.

- Pojačano znojenje znači i opasnost od sniženja kalija. Pola litre znoja u prosjeku sadrži oko 100 miligrama kalija tako da fizički aktivne osobe za nekoliko sati mogu izgubiti oko 1.500 mg kalija što svakako treba nadoknaditi jer kalij sudjeluje u održavanju normalne ravnoteže vode u organizmu. Posebno je važno da na kalij pripaze osobe koje se jako znoje te one koje koriste tablete za sniženje krvnog tlaka.

Količina kalija u mg koja se nalazi u 100 g:
zeleni čaj 71
cvjetača 360
naranča 200
grožđice 860
sok od ananasa 140
sok od grejpa 160
sjemenke sezama 420
sjemenke bundeve 800
krumpir 570

Osim što biste boravak na suncu trebali izbjegavati u razdoblju od 10 do 16 sati, obavezno koristite i zaštitne faktore od 25 ili 30 nadalje ako ste svijetle puti, a ako ste tamne puti, faktore 15 do 30. Upotreba zaštitnih faktora manja od 15 ne preporučuje se nikome.

Prije sunca moramo se namazati pola sata ranije te svakih dva-tri sata ponovo, osobito odmah nakon kupanja, tuširanja ili brisanja, jer se zaštitni faktor skida s kože i time se gubi zaštita. Neizostavno je spomenuti da sunce prodire kroz staklo, tako da dok se primjerice vozimo u autu, nismo zaštićeni od njegova djelovanja.

Sunce prodire i kroz oblake i vodu pa je najbolje konstantno biti zaštićen, a prve dane odmora suncu bi se trebalo izlagati samo u kasnim popodnevnim satima. Tijekom dana držite se vode i bezalkoholnih napitaka, naročito u vrijeme provedeno na plaži ili ako dulje boravite na otvorenom.

Pojačana briga za najmlađe

Dječja koža je jako osjetljiva stoga je trebate zaštiti visokim zaštitni faktorom prilikom svakog boravka na otvorenom. No, tijekom prvih šest mjeseci dojenče se uopće ne smiju direktno izlagati suncu a ako boravi vani to mora biti u sjeni i zaštićeno odjećom i šeširićem.

Budući da tanka dječja koža upija zaštitne kreme, kod beba mlađih od 6 mjeseci nije ih preporučljivo previše koristiti. Za djecu stariju od tri godine preporučaju se naočale za zaštitu od sunca.

S djecom ne izlazite na sunce između 10-16 sati, a boravak na otvorenom, pa tako i na plaži preporuča se ujutro do 10 sati i poslijepodne tek poslije 17 sati. Odjenite ih u laganu odjeću, glavicu im obavezno zaštitite šeširićem što šireg oboda i dajte im da piju što više tekućine, a u prehranu obavezno uvrstite što više voća.

Izvor: Tportal

Toplotni udar



Toplotni udar je stanje kada telesna temperatura prelazi 41C povezano sa neurološkom disfunkcijom.

Postoje dve forme toplotnog udara:

Izvršni - cešce javlja kod mladjih osoba koje se izlažu teškim fizickim aktivnostima u dužem vremenskom periodu na visokoj spoljnoj temperaturi.

Klasicni toplotni udar - cešce se javlja kod starijih osoba, osoba koje boluju od hronicnih bolesti, pogotovo kardiovaskularnih i veoma mladih osoba. Obicno se javlja leti tokom toplotnih talasa, pogotovo kada oni nastupe iznenada, je je ljudima potrebno 7 do 10 dana da se aklimatizuju. Smatra se da je temperatura vazduha izuzetno visoka ako je za 10 C viša od proseka za godišnje doba .

Bez obzira na velike varijacijespoljašnje temperature, ljudi i ostali sisari mogu da zadrže konstantnu telesnu temperaturu, održavajuci ravnotežu izmedu primljene toplote i toplote koje telo odaje. Kada zakaže mehanizam otpuštanja prekomerne toplote dolazi do toplotnog udara. Preterana toplota denaturiše proteine, destabilizuje fosfolipide i lipoproteine, što dovodi do kolapsa kardiovaskularnog sistema, otkazivanja organa i u najtežem slucaju do smrti.

Održavanje konstantne temperature zahteva pravilno funkcionisanje kože, znojnih žlezda i autonomnog nervnog sistema.

Pod normalnim uslovima kada pocne povišavanje telesne temperature, hipotalamus kao termostat vodi organizam kroz mehanizme oslobadanja toplote. Uprošceno receno termosenzori locirani u koži, mišicima i kicmenoj moždini šalju informacije o povišenoj temperaturi u mozak gde se generalizuje fiziološki odgovor, jaca priliv krvi u kožu, šire se periferni krvni sudovi i stimulišu se znojne žlezde da stvaraju više znoja.

Izvršni toplotni udar je najcešci uzrok smrti mladih sportista usled povrede kicme i neprilagodenosti visokim temperaturama.

Simptomi toplotnog udara: telesna temperatura dostiže 41 C, puls je tvrd i dostiže 130 otkucaja u minuti. Usled disfunkcije centralnog nervnog sistema simptomi mogu da budu konfuznost, halucinacije, drhtanje do kome. Moguci su i simptomi povrede kranijalnog nerva koji se ispoljava sa mišicima u tonusu ili potpunoj distoniji.

Toplotni udar je stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoc. Prva pomoc je da se odmah pocne sa rashladivanjem, pacijentu se skida suvišna odeca, može se uviti u posteljinu umocenu u ledenu vodu, postavljanjem kesica sa ledom ispod miške i na glavu.

Medicinska nega je neophodna a u bolnici treba da ostane makar 48 sati pod nadzorom lekara. Pacijentima se najcešce daje infuzija a ako je inicirani i 50% rastvor dekstroze jer se cesto javlja hipoglikemija.

TopVita