Kako post utiče na zdravlje



Post je verska odluka koja se odnosi na isključenje pojedinih namirnica iz jelovnika na određeno vreme. Dijetetski udžbenici ističu da većina religija zagovara povremeni post i da je post, u suštini, potpuno na liniji modernih naučnih saznanja vezanih za zdravu ishranu.

- Bitno je da imate na umu da, iako post traje od četiri do šest nedelja, što zavisi o kojem je postu reč, svako treba da posti samo onoliko koliko može - objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista.

UZDRŽAVANJE
Savremeni nutricionisti zagovaraju povremeno kontrolisano gladovanje pošto olakšava organizam i podstiče eliminaciju štetnih materija. Post je zdrav i zato što podrazumeva smanjen unos hrane jer je osnovna preporuka za vreme obroka skromna količina hrane.

Smanjen unos holesterola
Post isključuje iz jelovnika namirnice životinjskog porekla i veći deo animalnih proizvoda koji su glavni izvor belančevina. Tradicionalni posni jelovnici zdravi su i zato što podrazumevaju smanjeni unos zasićenih masnoća koje su opet povezane s nastankom holesterola opasnog zbog toga što izaziva taloženje na zidovima krvnih sudova. Upravo zbog toga ovakva ishrana smanjuje rizik od nastanka lošeg holesterola.

PREDNOSTI
Moderni dijetetičari priznaju velike prednosti jela koja se spremaju i konzumiraju u dane posta. Posni režim ishrane blagotvoran je za organizam, pogotovu ako se ne zanemare neki važni principi pravilne ishrane kao što su raznovrsnost i redovnost obroka.

NEDOSTACI
To su prednosti, a koji su najčešći nedostaci ishrane u vreme posta? Pre svega monotonija obroka, stalno ponavljanje malog broja jela. Posledica može da bude pojava deficitarnog unosa neophodnih nutritivnih komponenata. Tokom posta većina ljudi samo isključuje jela koja nisu dozvoljena, a da istovremeno ne uvodi nova i tako samo osiromašuje jelovnik.

TESTA
Tokom posta može da dođe i do prevelikog kalorijskog unosa zato što ishranom dominiraju jela na bazi ugljenih hidrata (testa, peciva, hleba, džem, med). Ako se pretera sa (posnim) poslasticama i grickalicama ili ako one čak zamenjuju obroke, posledica je stalna glad, neredovna ishrana i povećanje telesne mase.

VODA
Imajte na umu da kada se naglo smanji količina hrane, zbog dominantnog osećaja gladi neki ljudi zanemaruju unos tečnosti.
Zato se postarajte da tokom dana unesete minimum 2,5 litara tečnosti u razmacima, a nikako naglo.

PRAVILNA ISHRANA
Evo kako bi trebalo da izgleda pravilna i uravnotežena ishrana u dane posta:
- Dan treba početi doručkom i obavezno predvideti vreme i organizovati nabavku za sva tri osnovna dnevna obroka.
- Veoma je važno svakodnevno jesti voće i piti prirodno ceđene sokove. Obavezno jedanput dnevno jesti salate od svežeg ili kiselog povrća, kao i jela od kuvanog, barenog ili dinstanog povrća.
- Svaki dan uneti obrok od mahunarki (grašak, sočivo, pasulj, lebleblije, boranije, pečurke) koje imaju nizak glikemijski indeks, a pružaju dovoljno energije za brojne dnevne aktivnosti. Od mahunarki mogu da se kuvaju čorbe, da se prave salate, pirei, pite, variva i musake.
- Sveži voćni sokovi, voće i pirei od voća treba da se nađu na vašem meniju dva puta u toku dana.
- Svakodnevno u organizam treba uneti dva i po litra vode i čaja.
- U pčetku ovakogvog režima ishrane postoje prolazne kratkotrajne reakcije organizma koje su posledica čišćenja i izbacivanja toksina. Probavne tegobe, promena apetita, promena raspoloženja itd.
- Pojačana potreba za jelom može da bude i posledica niskog nivoa šećera u krvi ili velike količine kiseline u želucu. Zato je veoma važno da jedete na dva do dva i po sata da biste izbegli ove simptome. za par dana će simptomi nestati i vratite se na četiri do pet obroka dnevno.

NERVOZA
Nelagodnost, nervoza i razdražljivost posledice su takve, neprimerene ishrane. Ali greše i oni koji post shvataju kao sistematsko izgladnjivanje. U želji da budu dosledni, a bez mogućnosti da organizuju sebi pravilnu posnu ishranu tokom dana, sistematski se izgladnjuju, što utiče na raspoloženje.

Izvor: Blic