Kako pomoći detetu da razvije samopouzdanje

Kada za nekoga kažemo da je samopouzdan, odmah pomislimo na duševno zrelu, čvrstu i odlučnu osobu koja zna šta hoće, kako to može da ostvari poštujući pri tome i sebe i druge.

To znači imati pozitivnu ali i realnu sliku o sebi. Samopouzdanje pomaže deci da realizuju svoje potencijale sa jedne, i da se odupru zamkama modernog društva, sa druge strane.

Samopouzdanje proizilazi iz samopoštovanja i poštovanja drugih.
Samopoštovanje uključuje i kompetentnost u onome što radi, samouverenost, veštinu, postignuće, nezavisnost i slobodu da u tome uživa. Dakle, zdravo samopouzdanje podrazumeva realnu procenu svojih mogućnosti i postignutih sa zasluženim poštovanjem ostalih ljudi. Kada dete ne spozna ove potrebe ono se razvija u obeshrabrenu, slabu i inferiornu ososbu. Ono će se tada uvek osećati ranjivim i u potrazi za prihvatanjem od strane drugih ljudi izvan svoje porodice, može svoju nesigurnost utoliti u alkohol, drogu, promiskuitet ili boravkom u «novoj» porodici (sekti). Da bi dete bilo samopouzdano neophodno je da se oseća prihvaćenim, kao jedinstveno biće sa pozitivnim ososbinama ali nesavršeno. Stoga ih bodrite kako u igri tako i u profesionalnom stvaranju. Kada se deca osećaju sigurnim u toku odrastanja, kada imaju viziju budućnosti, mnogo je manja mogućnost da posustanu na tom putu.

Roditelji, ne štedite reči pohvale kada dete to zaslužuje. Nemojte smatrati da je «dobro» samo po sebi dato, a vašu pažnju usmeravati samona ono što nije dobro. Ponekad roditelji izbegavaju pohvale plašeći se da će dete postati «egocentrik». Deca su, medjutim, nestrpljiva da nauče šta treba dobro da urade, a hvaleći ih pružamo im odobravanje i podršku da tako nastave. Njihove uspehe obeležavajte malim proslavama i bodrite ih kada su neuspešni...

I ne zaboravite, kada god vam se ukaže prilika, zagrlite svoje dete...

Spec. med. psih. Vlajko Panović

Kako da pomognete detetu da ceni sebe

Dete o sebi misli onako kako smatra da drugi ljudi, naročito oni koji su u njihovom životu najvažniji (roditelji, braća, sestre, vaspitači), osećaju i misle o njemu. Zato je potrebno da roditelji učine sve što je moguće kako bi dete cenilo sebe i imalo o sebi realistično mišljenje. U vaspitanju je važno imati aktivan odnos sa posebnom orijentacijom «kako da...». Kod mnogih roditelja dominirajuća strategija vaspitanja je «kako i šta ne treba detet da čini», često bez dovoljno objašnjenja.
- Ophodite se prema detetu sa poštovanjem i očekujte da se i ono isto tako ponaša. Izvinite mu se kada pogrešite; pokažite interesovanje za ono što dete radi; budite iskreni; ispunite data obećanja.
- Pomozite detetu da otkrije gde su mu snage, sposobnosti – ono oseća svoje slabosti. Ne uporedjujte detet sa drugom decom.
- Pronadjite načina da svoje dete doživite kao jedinstveno, posebno biće.
- Naučite da slučate čta vam dete govori i pokušajte da razumete njegovo gledište. Nikada ne prekidajte dete, pogotovo ne grubo.
- Hrabrite decu da ispolje osećanja, i dobra i loša, bez straha da će izgubiti vašu ljubav.
- Pomozite detetu da pronadje prihvatljivije načine ponašanja u onim oblastima gde imaju poteškoća.
- Kada ste nezadovoljni dečijim ponašanjem, ukorite ga, na način koji mu je razumljiv i jasan, ali ga ukorite zato čto se loše ponašalo, a ne zato čto je on/ona loše dete. Ne psujte i ne vredjajte svoju decu.
- Kada god se izderete na vaše dete – razmislite kako se vi osećate u sličnim situacijama i sledeći put probajte da isti zahtev postavite nižim tonom, sa počtovanjem i nežnošću.
- Trudite se da u vašoj porodici prepoznate i savladate ponašanja važna za dečiji razvoj: neprijateljstvo i mržnju kao rezultat povišene i slabo kontrolisane agresije, pojačani strah i strepnju, ljubomoru i zavist, otvoreno ili prikriveno odbacivanje, preterano zaštićivanje, nesigurnost, razarajuće sukobe, slabu neverbalnu i verbalnu komunikaciju.
- Deca uče iz primera i zato će im više značiti pozitivan primer nego vaše reči.
- Deca uče da poštuju druge posmatranjem roditelja, pa zato pokazujte poštovanje i njima i drugima, da bi sledila vaš primer
- Dete koje doživljava neprijateljsko ponašanje postaje svadjalica.
- Ako doživljava ravnodušnost, uči se usamljenosti.
- Ako doživljava stalnu kritiku, uči da osudjuje.
- Ako mu se stalno prigovara, ne primećuje da ga okolina voli.
- Dete koje doživljava toleranciju, uči se strpljivosti.
- Dete koje doživljava poštenje, uči se pravednosti.
- Ako doživljava pohvalu, uči se da primećuje dobro i lepo u životu.
- Dete sa kojim se razgovara, uči se razmišljanju.
- Dete koje je željeno u porodici, osniva istu takvu porodicu.
- Razvijajte kod deteta veštinu donošenja odluka,dozvolite mu da napravi izbor.
- Dozvolite detetu da naprave i grečku kako bi i iz nje učili.
- Razvijajte kod dece različita interesovanja za hobije, sportove i sl. Pomozite mu da osmisli svoj dan i da nadje zadovoljstvo u aktivnostima, nasuprot hemijskom zadovoljstvu kroz alkohol i drogu.
- Ne oslanjajte se emocionalno na decu i ne dozvolite da oni o vama vode računa (ne menjajte uloge).
- Treba im dati do znanja da na vas uvek mogu da se oslone i da očekuju podršku.

Predivan tekst, sa jos lepsim recima....preporucam svim roditeljima i ostalim dusama (:

Strašno je važno da roditelji u svim svojim reakcijama budu proporcijalni. Znači ako dete pohvalimo da to bude realna pohvala, a ako ga izgrdimo da buide realna grdnja. Nesrazmerna pohvala i grdnja kvare decu. Deca imaju snažan osećaj za pravedno. Tako pravedno opomenuto dete neće biti ljuto, ali ono na koje se nervozni roditelj dere 120db zato što pravi viku od 80db, to dete će posle početi da plače još glasnije, ili će biti besno i destruktivno.