Nice jeste bio bolestan, al na drugi nacin- trpeo je posledice dugogodisnjeg sifilisa, tada bolesti br. 1 u evropi po rasprostranjenosti !!!
otud i njegovo ludilo.... ko ne zna na koji nacin ova zanimljiva polna bolest razara telo i na kraju um, neka prouci po netu

    
Depresija

Šta je depresija i kako se manifestuje?­
Depresija zapravo predstavlja skup simptoma u kome dominira neraspoloženje koje se razvija bez vidljivog razloga ili koje po svom intenzitetu i dužini trajanja prevazilazi uzrok. Pored ovoga prisutni su i sledeći poremećaji: izraženo smanjenje interesa za svakodnevne uobičajene aktivnosti, značajan gubitak telesne težine (više od 5%), psihomotorna usporenost, nesanica ili preterano dugo spavanje, zamor praćen opštim gubitkom energije, izraženim osećajem krivice i mislima o samoubistvu.

Kakvi tipovi depresije postoje?
Postoji više tipova depresije koji se razlikuju prema dominantnim simptomima u kliničkoj slici ili subjektivnoj žalbi klijenta. Melanholična depresija se manifestuje gubitkom interesovanja za uobičajene prijatne stimuluse i ranim jutarnjim buđenjem (najmanje 2 sata ranije od uobičajenog) kao i time da je depresivno raspoloženje upadljivo gore u jutarnjim časovima.  Atipična depresija  je praćena izraženom željom za uzimanjem hrane, viškom kilograma, povećanom potrebom za spavanjem, i prevelikom osetljivošću na kritiku od strane okoline. Postoji takođe i sezonski tip depresije koji se javlja u peridu jesen-zima. ‘Maskirana’ depresija se manifestuje predominantnim telesnim simptomoma kao što su glavobolja, srčane smetnje, stomačna nelagodnost ili neuralgiformni bolovi. Depresija može biti prouzrokovana i lekovima, endokrinim oboljenjima (hipo i hipertireoza, diabetes), infekcijama (hepatitis, AIDS), reumatodnim artritisom, neurološkim oboljenjima (multipla skleroza, Pakinsonova bolest i cerebrovaskularni insulti) i neoplazmama (abdominalni tumori).

Kako se sa vremenom razvijao koncept depresije?
Još je Hipokrat (406-357 pre nove ere) opisivao melanholiju (‘crnu žuč’) kao stanje koje je praćeno averzijom prema hrani, izraženom nesanicom, iritabilnošću i nemirom. Grčki lekari toga doba su verovali da se depresija javlja na substratu melanholičnog temperamenta, koji pod uticajem planete Saturn, izaziva da slezina luči crnu žuč koja dovodi do neraspoloženja. Freud je sa druge strane depresiju opisao kao ‘agresiju prema unutra’ odnosno agresiju uperenu prema samom sebi. Savremeno etiološko stanovište je da depresija nastaje usled interakcije bioloških (nedostaka neurotransmitera serotonina i noradrenalina) i sredinskih faktora (intenzivan stres, gubitak, odbacivanje), dok kognitivni terapeuti na čelu sa Aronom Beckom smatraju da se u pozadini fenomena depresije nalaze misaona trijada, a to je da klijent o sebi misli da je bespomoćan, interpretira događaje kao nepovoljne za njega, i veruje da je budućnost beznadežna.

Kako razlikovati normalnu tugu zbog gubitka i depresiju?
Da bi se utrdilo da li je žalost  u granicama normalnog emocionalnog reagovanja na gubitak, pored procene intenziteta i trajanja, potrebno je i upoznati se sa značajem pretrpljenog gubitka za datu osobu, kao i steći uvid u prethodne rakcije klijenta na gubitak odnosno ‘reakciju žalosti’. Sullivan je govorio o žalosti kao procesu koji pomaže da se ožalošćeni oslobodi vezanosti sa izgubljenim objektom. Normalan proces žalosti prolazi kroz tri faze: kada se primi vest o smrti voljenog člana porodice, osoba je najčešće obamrla. Ova reakcija traje kratko, a zatim nastupa izražena tuga i veliki psihički bol koji se smenjuje sa nastupima čežnje za izgubljenom osobom.

Upadljivo je da sve što podseća na umrlog pojačava tugu. U sledećem stadijumu dolazi do razvoja apatije, osećaja bezvrednosti i ništavnosti svega. Ožalošćeni je preokupiran mislima o umrlom, kojeg obično idealizuje. U ovom periodu su moguća i ljutita pražnjenja zbog ambivalentnih osećanja prema preminulom. U većini slučajeva intenzitet tuge opada se vremenom, a kasnija pojava tuge i čežnje za objektom javlja se najčešće na godišnjicu smrti voljene osobe.

Kakav značaj ima depresija za mentalno zdravlje nacije (depresija u brojkama)?
Epidemiološke studije ukazuju da je mogućnost da neko oboli od depresije u toku svog životnog veka 9.5%. Pri tom samo 53.9% obolelih dobijaju adekvatan tretman. Ekonomski značaj depresije proizilazi iz činjenice da su troškovi lečenja, odsustva sa radnog mesta i sniženog kvaliteta života u razvijenim zemljama kao što je SAD 16.3 milijarde dolara godišnje.

Koji su rizični faktori za razvoj depresije?
Žene su izložene većem riziku za razvoj depresije nego muškarci. Što se tiče rase, crnci obolevaju nešto ređe od belaca, dok su mladi ljudi češće depresivni od starih. Pored gorenavedonog, niži socio-ekonomski status je praćen većim rizikom za nastanak depresije. Bračni status je takođe faktor koji utiče na razvoj depresije, s obzirom da razvedeni ili razdvojeni parovi češće imaju depresivne simptome, kao i osobe u čijoj porodici neko od članova već boluje od depresije. Važno je takođe istaći da je veća frekvencija depresije u urbanim nego u ruralnim sredinama, a negativni stresogeni faktori povećavaju rizik nastanka oboljenja.

Kakve su tipične greške u mišljenju kod depresivnih osoba?
Arbitrarno zaključivanje odnosno izvlačenje zaključka bez dovoljno dokaza. Specifična apstrakcija tj. fokusiranje na određeni detalj uz ignorisanje drugih važnih aspekata nekog događaja. Preterana generalizacija odnosno formiranje zaključaka koji su zasnovani na malom broju činjenica. Zatim magnifikacija i minimizacija odnosno preuvaličavanje ili potcenjivanje značaja ili važnosti nekog događaja. Personalizacija, tj. tendencija da se događaji u okolini dovode u vezu sa sopstvenom ličnošću bez značajnih dokaza i apsolutističko odnosno dihotomno mišljenje koje predstavlja tendeciju da se događaji ili iskustva stavljaju u ‘sve ili ništa’ kategorije.

Kakva je veza između depresije i seksualne disfunkcije?
Seksualna disfunkcija može biti uzrok za nastanak depresije, kao što ona može biti i jedan od simptoma depresivnog poremećaja, ili posledica neželjenih dejstava psihofarmaka. Ispitivanja ukazuju da 31% depresivnih klijenata ima snižen libido, 35% erektilnu disfunkciju, a čak 47% odloženu ejakulaciju.

Kakav je odnos depresije i samoubistva?
Jedna od najvažnijih aspekata depresije je i pojava suicidalnih ideja, planiranje čina za pokušaj samoubistva i uspešno izvršen akt samoubistva. Frekvencija pokušaja samoubistva kod obolelih od depresije je 17%, a 50-80% uspešnih pokušaja samoubistva je izazvano poremećajem raspoloženja.

Kakve su mogućnosti lečenje depresije?
Značajna naučna dostignuća 60-ih i 70-ih, a naročito početkom 90-ih godina prošlog veka su u potpunosti izmenila pristup depresiji. Sintetisanjem i uvođenjem novih lekova iz grupe antidepresiva i to pre svega onih koji deluju mehanizmom selektivne inhibicije preuzimanja serotonina. Lekovi iz prethodno navedene grupe čine prvu liniju terapije, a deluju tako što povećavaju nivo neurotransmitera u sinapsi. Značajno je istaći da oni pun efekat postižu tek nakon 4-6 nedelja kontinuiranog tretmana, a da se nakon ovog akutnog perioda, lečenja nastavlja do ukupnog trajanja od jedne godine (faza održavanja i profilaktička faza terapije).
Novije studije sa setralinom govore o njegovoj podjednakoj efikasnostima sa antidepresivima novije generacije (SNRI antidepresivima), i to u pogledu stepena odgovora i procenata pacijenata sa remisijom (odsustvo depresivnih simptoma). Pored toga nakon drugotrajne upotrebe (12 meseci) dovodi u manjoj meri do simptoma prekida uzimanja leka, i ne dovodi do porasta krvnog pritiska za razliku od SNRI antidepresiva.
Što se tiče psihoterapije danas primat u lečenju depresivnih poremećaja zauzima  kognitivno-bihejvioralna terapija. Ona se karakteriše vremenskom ograničenošću, fokusiranjem na probleme klijenta i izrazito je interaktivna, odnosno učešće pacijenta je intenzivno u toku seanse, a odvija se  i nakon seanse kroz zadatke, sve sa ciljem uvođenja  novih fleksibilnijih obrazaca mišljenja i ponašanja. Psihoterapija se naročito preporučuje kod blagih i srednje teških oblika depresije dok se kod težih formi kombinuje sa lekovima. Pored ovoga koristi se i elektrokonvulzivna terapija i to kod teraporezistentnih formi, psihotičnih depresija i onih sa dominantnom suicidnom komponentom.



Testirajte se da li ste depresivni ?

Da li vam je u prethodne dve nedelje smetao neki od navedenih problema:

1. Slabo interesovanje i uživanje u obavljanju aktivnosti

2. Osećaj da sam u ‘down’-u, ili osećaj depresivnosti ili beznadežnosti

3. Problemi sa uspavljivanjem, prospavljivanjem noći ili preteranim spavanjem

4. Osećaj umora ili nedostatka energije

5. Slab apetit ili preterano uzimanje hrane

6. Loše osećanje u vezi sebe ili sopstvene porodice, razmišljanja da sam promašaj

7. Problemi sa koncentracijom, na pr. prilikom čitanja ili gledanja TV-a

8. Usporenim pokretima ili govorom koje su drugi primetili ili suprotno nemirnim i ljutitim pokretima uz nemogućnost da se skrasim

9. Razmišljanja da bi bilo bolje da sam mrtav ili izraženom željom da sebi učinim nažao

Za svako pitanje odrediti najpribližniji odgovor:

Nimalo ( 0 poena)
Nekoliko dana (1 poen)
Više od polovine ukupnog broja dana (2 poena)
Skoro svakog dana (3 poena)

Nemam depresivnu epizodu 0-7 poena
Blaga 8-14 poena
Srednje teška 15-18 poena
Teška preko 19 poena

Ovaj test može da bude koristan. Izvinjavam se moje drage moderatorke ako je malko off u odnosu na temu, ali nešto nam čitaoci slabo ulaze u lepljive gde ima sjajno brađena tema.

Posle čitanja zapažemo da se depresivno stanje svesti razlikuje od normalnog po intenzitetu, učestalosti, uzrocima koji dovode u to stanje i sposobnosti samokontrole. Ipak svima su nam takvi osećaji poznati i bar ponekad prisutni.

evo, ja sam trenutno pod stresom

ako ne nadjem uskoro neki posao, ali takav da mi se svidja, pocecu da maltretiram narod po forumu ili pasti u depresiju

Mora se u vezi s tim hitno preduzeti nešto. Evo ja predlažem da navabimo Bambinu, Orfa. Lasera i ostale koji nisu iz Bg i da organizujemo veliko ispijanje kofeina, teina i kinina negde u gradu za par dana.

moze 
predlazem da se dogovaranje i iznosenje predloga nastavi u kafanici ... ako neko hoce da se poduhvati organizacije i menadzerstva susreta neka izvoli 

Imamo sasvim lepu temu o depresiji... Nisam u stanju sad da je linkujem, jer sam na dial up-u...

Elem, smeta mi kad se neko mesa u nesto u sta se ocigledno ne razume i ne poznaje dovoljno, i jos je drzak i nevaspitan pa i kad mu se skrene paznja da ipak nije u pravu, on i dalje udara glavom o zid...

Sa svim postovanjem ako nikad nisi bila depresivna onda 
Jedno je analizirati nesto sto je iz knjiga, drugo je pricati iz licnog iskustva.
Sim je u pravu postoje drugaciji vidovi depresije ne samo jedan.

Naravno da sam bila depresivna, ali zbog trenutnih teskoca i prooblema, a ne zato sto me nijedna jedina osoba na svetu ne voli.
Tu se razlikukuju nase depresije, care.

A sad na temu, svi, pa i ja.

Niko me ne voli 
Nisi me dobro procitala, mozda nekad i uspes dusho 
Pa sta onda dramis, depresija je depresija, mala velika, nije samo jedna.
Ina Drama Queen