Kako Nauka pomaže policiji...

Sve počinje zvonjavom telefona u policijskoj stanici: dogodio se zločin, treba hitno izvršiti uviđaj. I - šta tada biva? Sve što znamo, dugujemo televizijskim serijama i policijskim pričama koje su preplavile ekrane. Prizori koje tu vidimo ne razlikuju se mnogo od onog što se događa u stvarnosti. Velika ekipa radi na rasvetljavanju zločina, svako sa preciznim zadatkom i zajedničkim ciljem: otkriti što više tragova koji vode do krivca.



Timski rad

Kao prvo, snimci sa mesta zločina gotovo uvek su neponovljivi budući da prizor više nikad neće biti isti kao onaj koji je zatečen u trenutku dolaska. Zbog toga tehničari naučne policije, koji na licu mesta prave fotografske i video snimke, moraju da se kreću veoma pažljivo i vode računa da:
- što manje menjaju mesto događaja,
- ne zagade ono što se na njemu nalazi.

Sastavlja se zapisnik u koji se unosi svaka zatečena pojedinost, prave se fotografije i popisuju nađeni predmeti. Mesto se osmatra i snima sa maksimalnom pažnjom, ne kako "padne", već po precizno utvrđenom metodu:
- od opšteg ka pojedinačnom,
- zdesna nalevo,
- odozdo nagore.


Otisci prstiju

Na licu mesta uzimaju se otisci sa neporoznih površina kao što su:
- staklo,
- zidovi,
- metal.

Postupak je sledeći. Na "obradivu" površinu ravnomerno se posipa fini prah na kojem se razaznaje otisak i prenosi na lepljive trake. Ove se zatim prekrivaju tankim providnim slojem koji omogućava bezbedno rukovanje i čuvanje. Kad se otisak uzima sa porozne (tkanine, hartija) ili trošne površine, predmet se nosi u laboratoriju i podvrgava hemijskoj analizi.

Sve se istovremeno i fotografiše: otisak koji ostaje na lepljivoj traci je negativ da bi kasnije bio prebačen na "pozitiv" zbog daktiloskopske obrade.


Daktiloskopija

Stručnjaci za ovu oblast utvrđuju identitet osobe zahvaljujući analizama i upoređivanju snimljenih otisaka. Oni mogu da budu:
- digitalni, to jest uzeti sa ručnih prstiju,
- uzeti sa dlana,
- uzeti sa stopala.

Često raspolažu samo delićem otiska, ali zahvaljujući programima za uveličavanje slike, omogućeno im je da ispitaju oblik i raspored linija i utvrde kojoj grupi pripada. Upoređivanjem dva otiska, stručnjaci za daktiloskopiju počinju da traže karakteristične tačke koje se razlikuju od čoveka do čoveka i od prsta do prsta.

Na početku složenog rada, moraju da utvrde da li im je delić otiska, uopšte, dovoljan za dalju analizu. Za to im je potrebno bar 16-17 karakterističnih tačaka, takozvanih "malenkosti".

Kad ih otkriju, otisak se ubacuje u nacionalnu bazu podataka iz koje tehničari dobijaju lepezu uzoraka (od 50 do 100) među kojima traže iste.
Do rezultata se dolazi naučnim metodom, ali i timskim radom: parovi otisaka, koje upoređuje veliki broj tehničara, proglašavaju se istim tek kad se cela ekipa s tim složi.


Biološki tragovi

U takozvane biološke repere spadaju:
- krv,
- semena tečnost,
- pljuvačka,
- kosa, trepavice, dlake,
- ljudski ostaci.

Neki tragovi, na primer krvi ili semene tečnosti, nisu uvek vidljivi golim okom. Za njih su potrebni specijalni instrumenti kao što su:
- lampe sa UV zracima koje određuju dužinu talasa,
- luminol, reagens koji u prisustvu krvi emituje hemosjaj (fluorescentna svetlost belo-plave boje, vidljiva u mraku).

Za čuvanje tkanina ili tampona sa tragovima bioloških tečnosti (neosušena krv, sperma) ne koriste se plastične kesice jer bi se zbog nemogućnosti isparavanja stvorila buđ. Da bi se to izbeglo, koriste se kese od hartije.


DNK analize

Svi predmeti prikupljeni tokom uviđaja, na kojima bi moglo biti bioloških tragova, nose se u laboratoriju za naučna istraživanja gde se vrši DNK analiza. Pristup laboratorijama imaju samo osobe zadužene za tu vrstu provere.

Zona se drži pod pritiskom, a vazduh u njoj se filtrira. Pošto se (uz poštovanje međunarodnih protokola) iz biološkog ostatka uzme DNK, instrument poslednje generacije kontroliše količinu, a zatim nepogrešivo prelazi na ostale faze.
Genetski profil može se dobiti i iz bioloških mikrotragova, uveličavanjem specifičnih delova ljudskog DNK. Povećani delovi DNK na kraju se proveravaju kroz sistem kapilarne elektroforeze.

Primena kompjuterizovanog programa omogućava pretvaranje dobijenih podataka u kodirani sistem grafikona pomoću kojih se utvrđuje genetski profil, jedinstven za svako živo biće, s izuzetkom jednojajčanih blizanaca. Poređenje biološkog profila osumnjičenog (okrivljenog) s onim što pokazuju biološki tragovi nađeni na licu mestu omogućava hvatanje počinitelja zločina.


Vatreno oružje

U balističku laboratoriju nosi se sve što ima veze sa:
- vatrenim oružjem,
- čaurama (u kojima je barut koji, kad eksplodira, izbacuje metak),
- projektili.

Čaure i projektili ispituju se istovremeno ispod komparativnog mikroskopa kako bi se utvrdilo iz kojeg je oružja pucano. Podaci dobijeni uviđajem šalju se u nacionalnu banku podataka i porede s onima iz arhive. To omogućava da se uporede meci ili čaure nađeni na mestu zločina, recimo, u Palermu s onima koji su nađeni u Milanu, a da trag vodi do istog oružja.

Svako ostavlja jasne "otiske" na projektilima budući da je cev svakog vatrenog oružja izbrazdana kako bi metak dobio kružni smer i veću brzinu. Te male brazde razlikuju se od oružja do oružja. Čak i dva pištolja iste marke i modela ostaviće različite tragove na metku zato što:
- imaju drugačije istorijate,
- neki ljudi čiste svoje oružje pažljivo i često, a neki - nikad,
- oružje može da bude novo ili često korišćeno,
- na jednom ima rđe, na drugom nema.

Da bi se utvrdilo da li je ispaljen iz specifičnog oružja, metak se testira, to jest ispaljuje kako bi se proučile mikrobrazde koje je ostavio.

Zahvaljujući fotografijama i merenjima sa mesta zločina, balistički tehničar će pomoći da se utvrdi:
- putanja projektila,
- daljina sa koje je ispaljen,
- položaj onog ko je pucao.


Ostale indicije

Laboratorija za hemijske analize naučnog policijskog tima opremljena je za:
- uzimanje otisaka prstiju sa poroznih i neporoznih površina,
- analizu zapaljivih tečnosti (nađenih, na primer, na mestu požara),
- utvrđivanje ispravnosti dokumenata i novčanica,
- proveru broja šasije na automobilima i motociklima,
- ispitivanje opojnih sredstava i srodnih sastojaka koji im menjaju izgled i sastav.

Za proučavanje narkotika hemičar koristi tehniku razdvajanja komponenti. Kasnije, zahvaljujući detektoru, identifikuje sve njihove sastojke: aktivnu supstancu i elemente koji služe da povećaju količinu ili promene dejstvo droge. U slučaju zločina, prepoznavanjem tih sastojaka utvrđuje se da li su oni bili uzrok smrti.


Zapaljive tečnosti

U slučaju požara, a u cilju potvrde ili isključivanja zle namere, hemičar analizira nađene stvari (ostatke maltera, drvenarije, tkanina) kako bi otkrio tragove zapaljivih tečnosti, zadatak nimalo lak budući da vatra guta njihove sastojke. U svakom slučaju, ljudi koji vrše uviđaj svaki ostatak odlažu u frižider kako eventualna tečnost ne bi isparila.

Hemijska laboratorija opremljena je za:
- utvrđivanje verodostojnosti dokumenata (hartija, novčanica),
- otkrivanje brojeva na šasijama.

Sumnjivi dokumenti proučavaju se pod posebnim osvetljenjem kako bi se uočile nepravilnosti. Za "vaskrsnuće" brojeva na šasijama automobila i motora koriste se hemijski i elektrohemijski metodi koji, tamo gde je to moguće, pomažu tehničarima da raspoznaju prvobitno utisnute brojeve i oznake i otkriju eventualnu mućku.


Telo

Ukoliko se na mestu zločina zatekao i leš, poziva se sudski lekar koji će utvrditi:
- uzrok smrti,
- način na koji se dogodila,
- vreme kad je nastupila.

Lekar pažljivo analizira površinu tela i uzima svaki element koristan za dalju istragu. Ništa ne sme da se previdi: iskustvo govori da se čak i ono što je izgledalo beznačajno kasnije pokaže kao presudno.


Prva inspekcija

Za početak, lekar posmatra i zapisuje:
- položaj tela i položaj tela u odnosu na okolne predmete,
- odeću na njemu,
- eventualne mrlje od bioloških tečnosti oko tela,
- temperaturu ambijenta.

Cilj te prve inspekcije jeste:
- utvrđivanje mogućih povreda, prostrelnih rana i karakterističnih tragova koji bi pomogli da se identifikuje nepoznata osoba,
- proveravanje da li ubijeni ima nešto u džepovima ili rukama, da li na odeći ili ispod nje postoje bilo kakvi tragovi (sve što se nađe, odmah se šalje u policijsku laboratoriju).

Tokom uviđaja sudski lekar pravi i fotografske snimke. Što pre, to bolje.

Za približno određivanje vremena smrti potrebno je sledeće:
- uzorak providne želatinske mase iz očne duplje: koncentracija kalijumskih jona raste u srazmeri sa vremenom smrti,
- procena otvrdnjavanja mišića u raznim delovima tela i pojava mrtvačkih mrlja,
- merenje rektalne temperature.

U toku prenošenja tela nijedan trag ne sme da bude izgubljen. Važno je da sudski lekar što pre stigne na mesto zločina: što više vremena prođe između smrti i uviđaja, teže je hemijsko-fizičkim procesima doći do verodostojnih podataka i tačno odrediti kad je smrt nastala.


Autopsija

Sa mesta zločina telo se nosi u salu za autopsije gde idealni svetlosni uslovi omogućavaju potvrdu i precizniji opis povreda uočenih još u toku prve analize. Neki znaci postaju uočljiviji tek nekoliko sati posle smrti, na primer, trag od vešanja.

Autopsija služi da se:
- utvrde posledice ranjavanja hladnim ili vatrenim oružjem,
- otkriju eventualne unutrašnje povrede,
- pronađu tragovi mogućih bolesti.

Ispituje se i sadržaj stomaka kako bi se utvrdilo vreme smrti. Prisustvo ili odsustvo hrane i njena količina omogućavaju rekonstrukciju poslednjih trenutaka života. Želudac sa nesvarenom hranom ukazuje da između vremena smrti i poslednjeg obroka nije prošlo više od tri sata. Analiziraju se i svi drugi organi, sve do kičme i, na kraju, mozga. Dužina autopsije varira, zavisno od težine slučaja.


Skupljanje podataka

Na mestu zločina se traži, zapisuje i svrstava sve ono što bi moglo predstavljati koristan element u fazi istrage, dakle:
- otisci prstiju, dlanova ili stopala,
- tragovi krvi ili drugih bioloških tečnosti (ili onih za koje se misli da su to),
- oružje ili predmeti upotrebljeni u te svrhe,
- predmeti koji čine takozvanu "municiju", odnosno projektili, čaure i drugi materijal,
- predmeti čije je prisustvo, iz bilo kojih razloga sumnjivo,
- postojanje i položaj leša.

Svi uzorci, svaki zasebno, pažljivo se čuvaju, a zatim nose u odgovarajuću naučnu laboratoriju na dalju obradu.


Hlađenje tela

Reč je o najvažnijem podatku za procenu koliko je vremena proteklo od trenutka smrti, ali do njega nije lako doći zbog mnogobrojnih promena koje ometaju donošenje zaključka. U većini slučajeva, analiziraju se tri neophodna elementa: temperatura rektuma, temperatura ambijenta i težina leša.

Na ove elemente utiču, međutim, i neki drugi koje treba imati u vidu: termička otpornost odeće, promenljiva temperatura ambijenta, jačina vetra i vlage (u vodi se telo brže hladi), moguće krvarenje (gubitak krvi ubrzava telesno hlađenje).

Nakon procene svih podataka, sudski lekar pokušava da utvrdi približan vremenski interval u kojem je nastupila smrt. Zahvaljujući tom podatku, detektivi mogu početi da proveravaju eventualni alibi osumnjičenih.


Hladno ili vatreno oružje

Kod povređivanja hladnim oružjem (sva oružja ili tupi predmeti ili predmeti koji ranjavaju bez aktiviranja eksplozivnih mehanizama) ispituje se broj, mesto, dužina i dubina povreda na telu. Kod ranjavanja vatrenim oružjem, utvrđuje se broj prostrelnih rupa na površini tela. Te povrede imaju drugačiji izgled, zavisno od upotrebljenog oružja i udaljenosti onog ko je pucao. Hitac izbliza ostavlja veću ranu, budući da gasovi koji izlaze sa metkom razaraju uglavnom okolno tkivo.

Proverava se i kalibar projektila, pravac njihovog ulaska i eventualnog izlaska iz tela. Poznavanje rana od oružja (vatrenog, hladnog, tupog, oštrog) olakšava rekonstrukciju događaja i omogućava pretpostavke o položaju i udaljenosti ubice u odnosu na žrtvu. A zahvaljujući specifičnim hemijskim analizama delova tkanine, uzetih s odeće oko prostrelne rane, može se utvrditi da li na njima ima tragova baruta.

Priredila Višnja Marjanović

Koliko je samo nasa zemlja nazadna u odnosu na svet kad je ovo u pitanju ...

Ja se samo pitam sta bi trebalo nasoj policiji da pomogne u nekim situacijama gde nije potrebno mnogo nauke (znam da sam maliciozan, ali je jace od mene)?!

Kod nas je kriminalistica obrada ocajna, pa samim tim su i tuzilastvu ruke vezane.... Za policiju je najvaznije da dobije kakvo-takvo priznanje i tu se njihov posao zavrsava... Naravno, okrivljeni to priznanje na sudu pobija, tuzilac nema dokaze i krivci setaju slobodno ulicom....
Pre dve godine sam bila sa fakultetom na sudjenju na kome je sudski vestak izjavio da ne mogu da dokazu da krv pripada zrtvi je nisu imali dovoljno za uporedjivanje, iako smo kasnije u razgovoru sa sudijom saznali da je citava prostorija bila isprskana krvlju...