Ja od onog juce jos ne mogu da se oporavim... Tako je u svim situacijama kada u bitnim utakmicama gubi "moj tim". Desi se da se setim neke utakmice od "pre Hrista" i opet izludim...Kako se odbraniti od takvih (bednih) osecanja?

PS: Samo bez odgovora tipa "sve je to samo igra" i sl.

Ma nema tu odbrane jednostavno cutis i bolujes..ili se ovako preires po forumu kao ja

A alkohol? ...Utapanje tuge i sl. ? 
Ja se nekako spontano uvek setim dobrih rezultata (kao npr. titule KES iz 91. god.) ....ali mi posle bude jos gore  Stvarno sam pacenik, ali je osecaj pobede nesto sto ne moze recima da se opise...pa valjda zbog toga vredi i tugovati.

Mi smo izašli na poluvremenu i igrali fudbal sa klincima  ,pomaže 

navalish na zenu ili pivo 

..odavno sam prestao da se nerviram; zashto se nervirati kada vidish jednostavno
da se ljudi ne trude na terenu
a i lepshe mi je da idem na stadion, ako je to moguce

zato navijam za engleze..ili shkote

ma nije resenje na silu navijati za drugog..alkohol..hm..nije dobro resenje...kad se probudis i kad prodje udarni talas mamurluka setis se (neko ce te slucajno ili namerno podsetiti ) izgubljene utakmice onda ce te duplo boleti glava...

..ma ne mislim na deset piva  nego 2,3 onako sa uzivanjem...ako je to izvodljivo 

ne navijam za "druge" nego za one koji ginu na terenu; i nije na silu,poshto u kakvim smo
govnima, u nekoj novoj drzavi smo svakih '10 dina, mozda nas uskoro i recimo englezi
'preuzmu' 

otkad mi je pozlilo od nerviranja gledajuci basket reprezentaciju, vise ne nerviram  toliko zbog sporta

ommmmmmmmmmmmmmm.....

Uhh
verovala sam da ce biti nereseno, osecaj me je prvi put u zivotu prevario, blah... desava se. Pre utakmice sam svojoj dragoj kumi saopstila da sam damske manire poslala u setnju, a da sam se naoruzala arsenalom navijackih psovki, cinijom tresanja, flajkom mineralne vode... ah da daljinski je bio u mojim rukama, cisto da se ostatak navijaca koji je pratio sa mnom utakmicu ne doseti da "slucajno" upotrebi vec pomenuto bila sam besna zbog onakve igre, pa i moja nana bi brze trcala ali ne toliko besna, jer jos uvek imamo kakvu/takvu sansu i ukoliko nas sreca posluzi...

 
Znaci, cekati popravni? 
u pravu si, ali sta ako i tu kiksnemo? Da cekamo cetiri godine novo prvenstvo ili postoji drugo resenje za sav taj "bes"?