Kako je pronadjena Australija - Astonomija i James Cook - Venera i Sunce

Redak astronomski dogadjaj, "ukrštanje" Venere i Sunca, nebeski spektakl koji se ponavlja periodično, ima za Australiju posebno značenje. Taj astronomski spektakl se dogadja kad se Venera nadje tačno izmedju Zemlje i Sunca, pa se na svetlom Sunčevom krugu vidi mali tamni krug.

Australijanci se svakog leta, gledajući u nebo bez oblaka, podsećaju da je takvo "nebesko ukrštanje" 1769. imalo ključnu ulogu u otkrivanju australijskog kontinenta. Australijanci za svoju naciju vole da kažu da je "rodjena pod kosmičkim krstom", podsetile su agencije. Australija još nije bila ucrtana na mapi Zemlje kada je 1769. britanski istraživač Džejms Kuk sa astronomom Čarlsom Grinom posmatrao s Tahitija ukrštanje Venere i Sunca.

Kuk je zatim krenuo u nove pohode, s ciljem da pronadje "Veliku južnu zemlju" za koju je verovao da je južno od Tahitija. Ubrzo je otkrio istočnu obalu Australije. Britanska imperija odmah je novu teritoriju proglasila svojom, pretekavši osvajačke moreplovce iz Francuske i Holandije, iako su oni godinu dana pre Kuka znali za zapadnu australjsku obalu, ali se nisu usudjivali da to objave. Kasnije je obala koju su oni otkrili nazvana Nova Holandija. Kuk je slučajno otkrio australijsko kopno.

Dok je s Tahitija posmatrao ukrštanje Venere i Sunca, poverovao je da južno leži "Velika južna zemlja". Krenuo je ka jugu, ali tamo nije bilo kopna na vidiku, pa je odlučio da krene ka zapadu do Novog Zelanda. I dok je oplovljavao tu teritoriju, ugledao je australijsko kopno, zapravo obalu Nove Holandije. Australja je, naravno, postojala i pre nego što su je moreplovci pronašli i ucrtali na mape. Štaviše, australijski starosedeoci Aboridžini, vekovima ušuškani u svom "kutku sveta", nisu baš ni bili srećni što su ih pronašli. Svedoči to i zapis u Kukovom dnevniku: "Svi su izgledali kao da jedino žele da mi što pre odemo!".

Čak i sada mnogi Aboridžini žale što je Kuku palo na pamet da kurs plovidbe ka jugu usmeri ka zapadu, umesto da okrene brod kući. Već je "našao" Istočnu Indiju (sadašnja Indonezija), što je "dovoljno za slavu", kažu Aboridžini.Nije, medjutim, samo Kuk taj kome Australijanci "ne zaboravljaju" da su postali deo britanskog carstva. Za to je zaslužniji prirodnjak Džozef Benks, koji je putovao s Kukom.

Po povratku kući 1769. godine, Benks je u britanskom parlamentu sugerisao da je Australija "perfektna za kolonizaciju" i to kažnjenicima, odnosno "pravo mesto" gde se mogu naseliti osudjeni za kriminalna dela u Ujedinjenim kraljevstvu, čime bi se britansko društvo "oslobodilo kriminala". Prva flota od 11 brodova sa oko 1.350 ljudi, uglavnom kažnjenika koje je pratio mali broj porodica, stigla je na "perfektno mesto" u januaru 1788. Tako je utemeljen Sidnej.

Susret Venere i Sunca je redak astronomski spektakl koji se ponavlja periodično: za osam godina, pa za 105,5 godina, pa ponovo posle osam godina i zatim za 121,5 godina. Od Galilejevog pronalaska durbina 1610. godine "susret" je vidjen samo sedam puta. Poslednji put "ukrštanje" se dogodilo prošle godine, a sledeće će biti 2012. pa tek 2117. i 2125. godine.

http://science.nasa.gov/headlines/y2004/28may_cook.htm?list74082