Prema podacima zvaničnog kineskog časopisa, 1969. godine Moskva je planirala nuklearni napad




Krajem 60-ih godina Amerika je spasila Kinu od nuklearnog udara Sovjetskog Saveza. O tome se govori u seriji članaka koje objavljuje časopis „Historical Reference“, koji direktno zavisi od zvaničnog lista kineske komunističke partije “Ženminžibao”.

U oktobru 1969. godine Kina se pripremala za nuklearni napad koji je trebalo da izvede SSSR. Lideri režima su se razmileli po zemlji kako bi umanjili rizik. Mao je otišao u Uhanj, njegova desna ruka Lin Bjao se smestio u Sečžou, a generalštab je razmešten u podzemnim bunkerima zapadno od Pekinga. A 940 hiljada vojnika, četiri hiljade aviona i 600 brodova dobili su naređenje da napuste svoje baze, koje su bile izložene napadu. Radnicima je podeljeno oružje kako bi pucali u sovjetske pilote i pripadnike desantnih jedinica.

Kao povod za te događaje poslužila je serija sukoba na pograničnoj reci Usuri. Sa obe strane konflikt su pratile masovne demonstracije i mobilizacija vojske. Kako tvrde autori članka, SSSR je upozorio svoje istočnoevropske saveznike na planove da nanese nuklearni udar kako bi se „oslobodio od kineske opasnosti i dokrajčio tog savremenog avanturistu“. Ambasador SSSR u Vašingtonu je 20. avgusta obavestio o tome Kisindžera i zahtevao od SAD da ostanu neutralne. Međutim, SAD su informaciju pustile u štampu, pa je 28. avgusta „Vašington Post“ objavio da Moskva planira da gađa nuklearnim raketama niz kineskih gradova i vojnih objekata. U septembru i oktobru napetost je dostigla maksimum i građani Kine dobili su naređenje da kopaju skloništa.

KINESKA ATOMSKA BOMBA Moskva je ponovo pokušala da ispita namere SAD. Kako se navodi u članku, američki predsednik Ričard Nikson je tretirao SSSR kao najveću opasnost i nije želeo prekomerno slabljenje Kine. On se takođe plašio i posledica nuklearnog rata za 250 hiljada američkih vojnika koji su se nalazili u Aziji. Kisindžer je 15. oktobra upozorio sovjetskog ambasadora da će se, u slučaju agresije, SAD umešati u konflikt i naneti udar po 130 gradova SSSR. Pet dana kasnije, Moskva je odustala od planova i počela pregovore sa Pekingom. Kriza je bila okončana.

U zvaničnom kineskom časopisu takođe se tvrdi da je činjenica da je Vašington dao Moskvi „crveno svetlo“ delimično predstavljala revanš za događaje od pet godina pre toga, kada je Sovjetski Savez odbio da bude prepreka na putu Kine ka stvaranju atomske bombe. SSSR je odbacio predlog o zajedničkom napadu sa Amerikancima na centar za ispitivanje Lop Nor u porvinciji Sincjang. Nikita Hruščov je tada izjavio da kineski program ne predstavlja opasnost. I 16. oktobra 1964. godine Peking je uspešno ostvario svoju prvu nuklearnu probu. Prema rečima predsednika SAD Lindona Džonsona, to je bio „najcrnji i najtragičniji dan za slobodni svet“.

JOŠ TRI PUTA U članku se takođe govori o još tri slučaja, kada je Kini pretio nuklearni udar, iako je ta opasnost dolazila od SAD. Najpoznatija epizoda je rat u Koreji. Osim toga, razlog za eventualni napad mogla je biti i konfrontacija Kine sa Tajvanom 1955. i 1958. godine. Autor članka pod naslovom „Nikson“ ne navodi iz kojih je arhiva crpeo informacije. On priznaje da se drugi stručnjaci ne slažu sa njegovim zaključcima. Pa ipak, objavljivanje njegovog rada u zvaničnom časopisu navodi na zaključak da se mogao oslanjati na ozbiljne izvore i da je njegov članak podvrgnut najbrižljivijoj proveri.


Figaro, Francuska

Prevod Rajko Dosković