Kako u Srbiji sa 1 % podrške gradjana, uzeti 40 % vlasti ?<br />
Pre neki dan Cesid-izadje sa nekim preliminarnim istraživanjima , gde je javnost obaveštena, šta ovih dana misli „prepametna" srpska javnost o našim istaknutim strankama, to jest kao se oni kotiraju kod gradjana, birača, jelte...<br />
Tu nam izbaciše podatke, da dve vodeće stranke u tom istraživanju(čitaj DS, SNS) nose u svoje bisage po 30% glasova ispitanih slučajnih uzorak-glasača. Svi ostali valjda treba da imaju tih 40%.<br />
Ali avaj, ovaj matematički Binom,ima svoju kvaku, a ona kaže: da su ti procenti odnose na izlaznost od najviše 40 % uzorka,koji bi danas uopšte izašli da glasaju za bilo koga.<br />
Šta nam to govori: pa to, kada neko ima 30 % glasova na 40 % izlaznosti, to mu u prevodu na Pitagorinu teoremu(Zbir glasova konstruisanih u kabinetima(a(DS) i b(SNS) jednak je površini kvadrata Srbije , to jest nad hipotekarnim ukupnim brojem glasova) znači, da je to zapravo nominalno jedva 12 % podrške celog biračkog tela u Srbiji.<br />
Šta tek reći za one stranke koje pri izlaznosti od 40% , jedva predju cenzus od 5% ? To prevedeno na srpski jezik znači,da oni nominalno nemaju podršku u biračkom telu , ni jedan procenat.<br />
Ali ko te pita za nauku zvanu Matematika, takvi  odlučuju o sastavu naših vlada posle svakih izbora, a kad se dobro uzjogune, taj jedva jedan procenat može pametnom ucenom da dogura i nabrekne do čak 40% vlasti na terenu.<br />
<br />
Zanimljiv je izborni zakon u Srbiji,on je sad tako prilagodjen strankama, da na istima mogu teoretski da izadju samo dva glasača , i ako jedan od njih glasa za Peru, a drugi za Djoku, oni matematički uzimaju po 50 % birakog tela, to jest izašlih gradjana na te izbore.<br />
Kako vidite, objasnio sam za one koji slabije kapiraju nauku zvanu matematika, da je u našoj politici moguće uzeti i 50 % glasova birača, samo treba naterati dovoljnan broj ljudi da uopšte ne izadje na glasanje i ubedljiva pobeda je vaša.<br />
Eto na primeru sam dokazao, da što više glasača izlazi na izbore,to su procenti manji za stranke koje su na listi...i obrnuto, što manje glasača, to veći procenat za vašu omiljenu opciju.<br />
Eto Vam tajne poštovani Blogeri,čitaoci...<br />
Shvatili ste sad zašto ceo rad i priča naših političara se svodi na to, da ogade narodu, biračima politiku kao takvu, jer vidite i samo da im vi kao glasači uopšte ne trebate.<br />
Naravoučenije: Kad se manjina od 5 % dobro organizuje, ujedinini, i ima sreće ...ona lako može da vlada sa većinom od čak 60 % koja uošte nije izašla na izbore, i koja nikoga na istima nije podržala.<br />
Dakle, kad je 60% gradjana dobro NEorganizovano ostaje opozicija čak i manjini od 5% organizovanih.*******Ako se tome doda da je cenzus za manjine 3% a ne 5% kao za Srbe i da jedan na primer ciganski glas vredi kao dva srpska-dolazimo do termina koji se moze nazvati kolektivno politichko samoubistvo.Ignorishite izbore
-ako mislite da vam se i dalje isplati da vama vlada politichka i nacionalna manjina.***  http://tomcat.exitblog.net/The-first-blog-b1/Kako-je-manjina-doshla-do-vlasti-b1-p15.htm

To je demokratija. Najbolji pokazatelj je Toma Grobi. Uvek najviše glasova , a nikad na vlasti. 

Toma premijer, Voja predsednik, Usta nojevo dupe ministar policije, Vjerica minisra pravde, investicije svinjar i konobari, ekonomija Jorgovanka pampas, kultura Tashana Jovanovic, energetika Shormaz ili Popovic.
To bi bila jedna idealna vlada, po potencijalu sadasnje opozicije.
Ja jesam za nju. Fale mi klechke, krstache, i kile srpstva sa zelenjaka.Nekako prazno deluje pijaca bez srpstva.
A da ne zaboravim i Filaret ili Amfilohije za patrijarha.
Glavne smernice nove politike blagostanja bi bile: odbrana Kosova i naravno Ruske Federacije.
Zabavni program: grupni seks za jedan evro na sred Terazija.Glavni nadzor zabave, Dveri i Obraz, da provere da srbi ne guraju u bulju.Inace rade stangle i bokseri.
Mislim da bi se tu uklapali i Dinkic, Dragin, Milosavljevic, Mrkonjic, Skundric, drug Ivica i Bajati.
To bi stvarno bila apsolutna vecina.

Idemo na na referendum, ali pre toga da odredimo ko ce da ugasi svetlo.

...Ili da se jednostavno nas 60% udruzimo_organizujemo i oduvamo sve te likove sa vlasti a posebno druzinu iz prethodnog posta.

Problem je sto smo progutali izraz demokratija kao oblik vlasti, pa i mi koji se bavim politikologijom... tacnije, zaboravimo se.

Velika je razlika izmedju demokratije kao principa/floskule, i republike kao oblika vlasti. Sto se vise govori o demokratiji zaboravlja se princip republikanizma koje je najbolji oblik vladavine.

Problem je taj koji sam karikirao. Srbija je jedina zemlja gde najgori vladaju a jos gori su potencijalni kandidati za vlast. Jedina zemlja gde komparativ najgori ima superlativ: jos gori od najgoreg.

Opozicija nije bez vlasti, kad racunas kako je lepo u parlamentima da pljujes i da uzimas veliku platu, mlatis praznu slamu i ceka revans utakmice.
 More sjasite fukare, svi se vrtite 20 godina. Konji iz iste ergele koji simuliraju visestrancje. Pa kako kome zapadne.

То је терет који носи вишестраначки плурализам. Нисмо ми изузетак. Ако вишестраначки избори лансирају тренутно најквалитетније људе, шта могу закључити о народима који су изабрали једног Блера, Саркозија, Кука, Кушнера, Буша, Клинтона, читава плејада италијсанких политичара који смењују једне друге више пута годишње... Вишестраначје није никакав нужан услов демократије и плурализма. Више демократије има и у најпримитивнијим племенима (саплеменици бирају најмудрије између себе, формирају неко веће мудраца, стараца који доносе одређене одлуке и предлажу решења поглавици. Овај доноси коначну одлуку. Свако обавља послове у складу са својим способностима, једноставно зна се ко коси а ко воду носи. Скоро идеално уређени друштвени односи

pa tako je nekako , odu loši dođu još gori i tako do beskonačno izgleda....

Ljudi, demokratija je nista drugo do oblik diktature.

Najbolji primer je zabrana izgradnje minareta u Svajcarskoj. Zanemarite ako mozete vase stavove o islamu, dajem primer 

Ako se radi o ustavnoj republici cak i u slucaju postojanja vecine od 99%, onih 1% je zasticen i ne mogu mu se nikako narusiti zagarantovana prava.

Takvo pravo je i pravo slobodne veroispovesti, kao i raspolaganja licnom imovinom. U Svajcarskoj je "vecinom"" od nekih 53% (demokratski) zabranjeno da neka verska grupa izgradi svoj objekat na svom zemljistu. Znaci, narusavanje slobode veroispovesti, narusavanje slobode delovanja i narusavanje slobodnog raspolaganja svojom imovinom, sve pod okriljem demokratije a krseci sva elementarna prava.

A pogotovo sto je navodno princip demokratije da svi imaju ista prava, pa bi u ustavnoj republici ovakva odluka automatski imala primenu i na sve druge verske grupe.

Ovo nije direktno u vezsi sa temom ali opet ukazuje na probleme i nedostatke demokratije koja se namece kao floskula. I USA je ustavna republika, a tvorci USA ustava su svi redom bili protiv demokratije kakva je danas u praksi... ali su danasnji mocnici to izvrnuli, namecu sve pod imenom demokratije, i ironija je sto i ameri misle da zive u demokratiji i vecina nema pojma koje je stvarno njihovo ustavom odredjeno yredjenje.

Ништа онда, решење је повратак у првобитну заједницу, у царству демократије. У неким сегментима повратка имамо солидну стартну позицију :

Nisam se puno bavio time, ali ja razumem da ako je sto vise ljudi ukljuceno u jednoj drzavi, zajednici, naciji kako god gde iskazuju direktno svoje interese, koji se zatim profilisu u neki zajednicki interes je prava demokratija.
Kod nas je to otprilike: daj mi napisi muzicke zelje, da znam sta da ti obecam pa kad me izaberes najebacu ti se majke ako nisi zadovoljan.
Problem je kod nas sto nemas opozicije. Ona koja da te debate profilise, ukazuje na nekorektnosti vlasti argumentovano, daje resenja.
Kod nas to ama bas nikada nisam cuo. Sve se svodi na ono sto Vucic vice: lopovi, lopovi izebrite me odmah hapsim lopove.
Ne mogu da razumem tako nizak nivo svesti gradjanstva.Ima rulja sve na raspolaganju: knige, informacije, medije, trnsparentnost pa ipak veruje debilnim obecanjima.
Ova sadasnja vlast je takva kakva jeste. Ona ce se usmrdeti sa tako jalovom opozicijom.
Niko, ama bas niko da trazi, ukaze razgovara sa danasnjim opozicionarima da su istrosen materijal.
Bukvalno su oni krivi za takvo stanje. Ljudi se zgrazavaju da im daju glas. I njima i ovima na vlasti, ali ovi na vlasti imaju medije pa mogu da farbaju.
Ne mogu da shvatim Voju sa 65 godina sa trostrukom sansom, sa teskim neuspesima da hoce da bude 'drzavotvorac'. Idi brate u penziju, vreme je za memoare.

   Но вратимо се парламентаризму и партијама. Демократија, "учи" бираче како они имају могућност избора различитих политичких опција. Привидно то је заиста тако, узимајући у обзир постојање многих партија и сталних сукоба међу њима. Али ако мало боље погледа, бирачу ће бити јасно да он има избор само једне једине политичке опције. Демократске - било либрал-демократске или социјал-демократске. И поред све нетрпељивости актера демократско-партијашког политичког живота, очигледно је да су разлике између појединих партијских програма, више у нијансама него у суштини. А треба рећи и да бирачи програме углавном и не читају, већ се опредељују на основу неких апсурсних детаља ( нпр. ко има лепше одело, или лепше зубе...). Толико о "квалитету" демократије и њеном самопрокламованом "пружању права на политичку различитост". Ко се и усуди да изађе из круга "дозвољене деснице", добиће најпогрдније етикете, и бити шиканиран а често и прогањан на сваком кораку. И то без имало (или довољно) права на аргументовану одбрану, у демократској јавности. Када се све то узме у обзир, види се да је демаскирана демократија веома блиска комунизму. Оба система красе и тоталитаризам и извесни плурализам, само што у комунизму постоји унутарпартијски плурализам, оличен у борби и међусобној чистки партијских фракција, док у демократији постоји борба политичких партија, чија је међусобна разлика на идеолошком плану, како већ рекосмо махом привидна, баш као и међусобна идеолошка разлика комунистичких фракција. И у комунизму и у демократији, критичари суштине владајућег система, бивају "дочекани на нож".

    Поменусмо демократски "квалитет". Намерно стављамо наводнике, јер демократија и парламентаризам као мерило правичности уводе квантитет а не квалитет. За демократију, важно је само ко је добио већину гласова, а потпуно се занемарује питање, да ли су и колико су стручни они који гласају, поводом питања о коме се гласа. Па тако на пример, глас тројце пекара важи три пута више од гласа једног економисте, када се одлучује о неком економском питању. Јер власт која је званично изабрана на принципу тзв. општег права гласа, бави се свим друштвеним питањима. Уместо да се доношење одлука сузи у границе стручности и компетентности бирача, демократија омогућава да сваки бирач о свему одлучује, што је апсурд, јер се не може свако у све разумети. Због тога закључујемо да демократски систем не доприноси доношењу квалитетних друштвених одлука. Шта рећи и на то да је у демократији могуће да мање од 30% бирача изабере власт, а негде је довољно и мање (пошто је довољан и минимално надполовичан излазак бирача на изборе, а негде се чак ни тај услов признавања изборних резултата, не поставља). Поставља се онда питање, о каквој је то владавини народа реч? А како тек гледати на појаву толиких "невладиних организација" које у демократским системима имају почасно место при креирању јавног мњења, иако их нико није бирао. Да антинародни карактер демократије по овом питању буде још драстичнији, доприносе и саме поменуте организације од којих многе представљају перјаницу у отвореној борби против матичног народа у датој држави. Али нису само оне те које су у служби глобалних центара моћи који се обрачунавају са остацима самосвести и суверености хришћанских државотворних народа. Јавна је тајна, да су многе политичке партије финансиране или чак и створене од стране истих центара, те су дужне и деловати по њеиховом диктату. Све те чињенице убедљиво сведоче о антинародном карактеру демократије.

Марко Б. Димитријевић