Prilog za tajnu istoriju Beograda - Ljubav "Male gospođe" i Teodora Herbeza


Foto: KristinaWOX / Wikipedia

Kada bi se pisala tajna istorija Srbije i Beograda, izvesno je da bi njene stranice ispisivale žene. Često skrajnute, zaboravljene od strane zvaničnih istoričara, izdizane u svetice ili bacane u blato čaršijskih priča, danas su poznate samo kao supruge ili ljubavnice poznatih ljudi, a činjenica je da su iz prikrajka upravljale Srbijom podjednako čvrstom rukom kao i njihovi muški parnjaci.

Haremska lepotica

Jedna od ovih kontroverznih žena bila je i Jelenka ili kako su je zvali "Mala gospođa", koja će svoje prvo prezime, Herbez, dobiti tek u kasnijim godinama. Pravo ime i poreklo misteriozne Jelenke nije poznato. Smatra se da je poreklom Turkinja, koju je vojvoda Milenko Stojković zarobio i pokrstio prilikom osvajanja Rama u Prvom srpskom ustanku. Uz Milenka će ostati i u najtežim momentima, kada je 1811. godine proteran iz Srbije zbog sukoba sa Karađorđem. Tada je veliki Milenkov harem, koje je po nekima brojao čak 42 žene, rasturen. Jelenka je bila jedna od onih koje su ga pratile na putu do Rusije. Uvidevši da više ne može da vodi računa o armiji žena i dece, otpustio je i Jelenku od sebe, koja se 1813. godine po povratku u Srbiju udaje za hajduka Vlaha Gicu.

Otresita i hrabra Jelenka, provela je sa mužem u šumi godine između dva ustanka. Ovaj brak je bio buran. Više puta su se selili, sastajali i rastajli, i tako sve do trenutka kada je knezu Milošu dosadilo da prevrtljivog hajduka juri po planinama požarevačke nahije. Naime, dok je Gica bio u šumi, knez je naredio hapšenje njegove porodice, kako bi ih držao kao taoce u slučaju da se hajduk preterano otrgne kontroli. Možemo samo da nagađamo koliko je Jelenka bila ubedljiva, pošto se savremenici sećaju da je više vremena provodila u kući baš-kneza Marka Abudele, nego u zatvoru. Smatra se da je te, 1820. godine, došlo i do sudbinskog susreta između lako zaljubljivog kneza i lepe Turkinje. Uskoro naređuje Jelenkino puštanje iz zatvora, i pod izgovorom da je kneginji Ljubici potrebna pomoć oko dece, dovodi je kao svoju ljubavnicu u Kragujevac. 

U senci kneginje Ljubice

U početku je odnos između dve žene bio prisan, pa je pored kneginjine družbenice i vaspitačice dece, Jelenka bila i prevodilac prilikom zvaničnih poseta, pošto je dobro znala turski i vlaški. U pozadini ove idile, pak, bujala je ljubav između kneza i lepe i živahne devojke. Ovo je posebno bilo izraženo posle prelaska kneginje Ljubice sa decom u Požarevac 1825. godine, kada Jelenka postaje prava gospodarica konaka i dobija naziv koji će je nadalje pratiti – "Mala gospođa". Uskoro dobijaju i svoje prvo dete, sina Gavrila, čime praktično postaje druga Miloševa žena, koja će ga pratiti i u zvaničnim prigodama.

U narednih desetak godina, istovremeno je raslo Jelenkino samopouzdanje i netrpeljivost između zvaničnih supružnika – kneza i kneginje, kao i između Velike i Male gospođe. Nesumnjivo je da je Jelenka imala veliki uticaj na kneza, ali i da ga je zloupotrebljavala. Često je put do kneza vodio preko njegovih ljubavnica, pa su džepovi "Male gospođe" otežali od darova raznih nevoljnika, a isti slučaj je bio i sa njenom porodicom koja se bogatila na račun noćnih avantura. Pored toga, zapisi državne blagajne govore o tome kako je volela luksuz i bogato ruho, a troškovi izdržavanja i putovanja, često su bili veći od troškova same kneginje. S druge strane, bila je okrutna prema svojim suparnicima. Zbog pisma u kome je uvredljivo pisao o Jelenki, Atanasije Teodorović, profesor Više škole i osnivač Društva srpske slovesnosti, začetnik teatra u Srbiji i još mnogo toga drugog, izgubio je službu u Kragujevcu.

Ono što je, ipak, tištilo Jelenku i navodilo je na ispade besa, bio je njen status. Prava gospodarica Srbije i dalje je bila otresita kneginja Ljubica. Zanimljivo je da ni kroz durenje, ni kroz zavođenje, ni kroz ulagivanje, ovu činjenicu Jelenka nije uspela da promeni.



Udaja preko volje

1835. godina bila je presudna za kneza Miloša i njihov odnos. Posle Miletine bune, njegov položaj vrhovnog vladara bio je poljuljan, u bračnim vodama je tinjao Ljubičin gnev. A i Jelenka je polako gubila svoju lepotu i zavodljivost, i sve češće bila zamenjena mlađim naložnicama.

Kao prigodna žrtva za udaju, izabran je Teodor Herbez. Može se reći da je po svemu bio sušta suprotnost Milošu, ali i Jelenki. Poreklom Hercegovac, pravne nauke završio je u Padovi i potom je godinama živeo u Rusiji. U vreme dolaska u Srbiju, već je bio imućan i ugledan čovek, pa kada mu je knez ponudio ministarsko mesto, u prestoni Kragujevac došao je sa celokupnim svojim pokretnim bogatstvom. Kao čovek od integriteta i poštenja, smatrao je da je sramota da kroz državnu službu stiče bogatstvo, te je zabeleženo da je pred knjazom i narodom rastvorio bisage i obratio se rečima: "Pogledaj, Gospodaru, moje blago, sve sam pošteno zaradio. Razgledaj ga dobro i zapamti šta imam, nemoj posle da kažeš da sam ga zaradio kao tvoj popečitelj!"

Uvidevši da su izgledi da se uzdigne na nivo "Velike gospođe" nikakvi, Jelenka pristaje na udaju za tada 45-godišnjeg Herbeza. Pored atraktivnog izgleda, Jelenka je u brak donela donela i bogat miraz. Kneževa kesa bila je olakšana sa hiljadu dukata u kožnoj kesi, a pripalo im je i nekoliko imanja i kuća u Beogradu – tri kuće na Varoš kapiji, jedna u Savamaloj, jedna u današnjoj Hilandarskoj i veliko imanje u Svetogorskoj.

Centar mondenskog života

Prelazak iz Miloševog u Herbezovo domaćinstvo, Jelenki je pored zvaničnog društvenog statusa i prezimena, doneo i prelazak iz sveta Orijenta u svet evropskih prestonica. Herbez je tokom svog školovanja i putovanja stekao istančani i moderni ukus. U njihovoj kući u Gospodskoj (danas Brankovoj) 32, niske sofre i otomani u turskom stilu, zamenjeni su modernim nameštajem, a prostorije dobro i bogato osvetljene, sve u stilu salona Pariza i Beča. Ispunjavali su ih podjednako ugledni gosti, tako da su na ovim prvim beogradskim prijemima i čajankama rado viđeni gosti bili Josif Pančić i Kapetan-Miša. Ubrzo je kuća Herbezovih postala centar učenog i mondenskog sveta Beograda. Zanimljivo je da su i u Beogradu sudbine dve žene bile isprepletene. Naime, konak ljute Jelenkine protivnice, kneginje Ljubice, bio je udaljen svega par stotina metara.

Herbezovi nisu imali dece, pa su svu svoju pažnju usmerili na Jelenkinu sestričinu Jelenu. Kada je Jelena stasala za udaju, obezbedili su joj i prigodnu priliku. Za muža je odabran perspektivni Jevrem Grujić. U miraz je donela i plac u Svetogorskoj ulici, gde je kasnije izgrađena reprezentativna kuća u kojoj se stotinjak godina kasnije nalazila prva beogradska diskoteka.

Upravo je za Grujića i njegovu sudbinu vezan i poslednji spomen Jelenke. U pismu upućenom Vuku Karadžiću, 7. januara 1860. godine, knez Mihailo piše da je Jevrem Grujić imenovan za pomoćnika u Ministarstvu pravde "i to iz uzroka što je Jelenka gorko plakala". I pod novim prezimenom i novim vladarom, Jelenkin uticaj nije bio mali.

Teodor Herbez poživeće do 1864. godine, a tačna godina Jelenkine smrti nije poznata.



Izvor: 011info

zakonom zabraniti ovakve tekstove...

Zasto?

Sujeta