Znam da ce zvucati glupo, ali ... dok pre par dana nisam zaboravila telefon na poslu, nisam ni shvatala koliko ta stvarcica od 100gr upravlja mojim zivotom...
Prvo je bilo... uh, ah... ko je ukrao...gde je... da li sam ostavila, da li sam izgubila... da li mi je ranac bio otvoren... da li je ispao iz dzepa i hiljade drugih scenarija...
Onda shvatanje da je ostao na stolu...
Pa nerviranje da li ce me neko zvati...
I tupa tisina i gledanje u tacku u autobusu dok sam se vracala kuci, jer nisam imala sta drugo da radim tih 20 minuta... dobro... lazem... citala sam knjigu, ali sam stalno proveravala ranac i dzepove, da kojim slucajem ipak nije negde zaturen...
Pa dolazak kuci i sa vrata saopstavanje da je telefon na poslu...
Pokusaj javljanja putem mail-a da telefon nije dostupan...
I onda... dugo... dugo... gledanje u plafon pre spavanja...
Povratak na posao... opet u dosadi... i momenat iscekivanja, trcanje ka stolu... gde se ON nalazi...

Tada sam sebe uhvatila kako mislim da sam luda...

Naravno... bilo je proustenih poziva, poruka i pitanja - gde si, da li je sve ok sa tobom?

Da li je moguce... da smo postali toliki robovi?
Da li je moguce da toliko dopustamo da zavisimo od plastike i malo elektronike?



Da li ste i vi zavisnici? Ili jos niste priznali sebi zavisnost?

Ја се тако осећам када било шта изгубим...

Ja generalno jesam "tehno-zavisnik". Mislim, mogu da izdrzim bez iste ali se opet javlja onaj osecaj kao da ti nesto nedostaje da bi bio potpun i da ti je malo nelagodno pa da moras da imas net i budes dostupan uvek kako ne bi nesto propustio jer smatras da treba tako. Kapiram da je tako zavisnicima od cigareta, alkohola ili droge. Nije bas kao da bih se tresao bez istih ali se ne osecas lagodno.

Ali je to sve stvar navike. Dok sam bio na faksu nisam imao ni kompjuter pa ni TV pa sam uspevao da organizujem kvalitetno svoje vreme drugim stvarima. Uzmes citas nesto, izadjes negde na kafu ili pice ili na neki basket sa drustvom itd. Onda cekas da se vratis kuci za vikend kako bi lepo mogao da pogledas neki film kako treba ili procitas malo sta si propustio za nedelju dana od vesti ali generalno nije opasno. 


Naravno da je moguce. Savremeno vreme stvara takvu potrebu da si upucen na upotrebu tehnologije. Pa tako svoje navike baziras na tome. I tako mic po mic ne mozes da zamislis zivot bez mobilnog ili kompjutera. I u takvim uslovima nije strano da se covek "navuce" na tehnologiju pa da mu bude nekako nelagodno bez iste...

Zdravo,ja sam Jasikasi i ja sam zavisnik 


Pa generalno .. tehnologija zivot cini mnogo laksim.
Mobilni telefon meni sluzi kao sat na primer i kao foto aparat,kalkulator,telefon i verovatno ga najvise koristim za slusanje muzike.
Dakle pre desetak godina ovo su bili zasebni uredjaji i onda u datom momentu ti zatreba jedan od njih..danas je to bolje izvedeno obicnim mini "racunarom".
Ne panicarim naravno kad ga zaboravim i do mozda pre godinu dana sam imao samo jeftine mahom polovne telefone i nikad nisam shvatao sto ljudi imaju skuplje.Bilo mi je dovoljno samo da mogu muziku da slusam jer volim da pesacim,tj pesacim veci deo dana pa da se ne smorim XD

Sto se tice racunara tu je pak prica mnogo drugacija.On mi zavrsava mnoge "Probleme" koristim ga od zabave do  potreba i iskreno tesko da bi mi zivot bio isti bez njega.Jer mnogo stedi vremena a i novca.

E sad ono glavno.Iskreno ja se svojih zivotnih stvari ne odricem.Tj bavim se sportom,izlazim..levo desno.I uvek mi je bilo to ispred interneta i foruma.
Dakle nikad nisam zamenio to da ostanem kuci na netu umesto da pijem kafu negde u gradu.
Samo sam mozda eventualno vreme koje sam ranije provodio ispred TV-a zamenio vremenom ispred racunara.I to je sve.Tako da ne msm da mi to unistava zivot.

Јеботе, па ја му онда дођем као неки анархо-примитивац.  

Što se mene tiče... zavisnik sam od računara i sve što je vezano za to.

Ne u smislu "ne mogu da živim bez njega", već što ne znam za granice kada sednem za njega... 

Što se tiče mobilnog telefona, trenutno nemam problema sa njime. Obično ga zaturim negde i zaboravim da postoji. 

Same here...

Covek evoluira zajedno sa tehnikom, ne vidim ja nikakvu diskordinaciju u tome sto nam je tehnika samo u ispomoci, nikako ne odmaze. 

kad zaboravim negde fon ili tablet, ja se psihicki odmorim    ne mogu da zamislim nerviranje oko takvih stvari, to mi je besmisleno
u zadnje vreme skoro i da ne provodim uopste vreme na netu, tel i tablet mi sluze za citanje, dizajn, neke licne stvari
najvise volim ovaj letnji period kad sam van zemlje i ne nosim sa sobom nista od tehnologije

toliko me malo toga interesuje sto me ranije wow interesovalo, valjda covek sve preraste i prevazidje, druge stvari zaokupljaju paznju

Mene je gornji filmic... bas pogodio... to je taj momenat kada treba da se druzis sa nekim, a ti se trudis da ne propustis nesto sasvim drugo...

Moja drugarica... je crkla od smeha i rekla samo jedno - Haha!... jer ju je to podsetilo na njeno proslogodisnje zvocanje tokom letovanja... ona je bila osoba bez tehnike, na mi ostali sa svojim "pametnim" telefonima i laptopovima...

Kad samo pomislim koliko se ljudi, ukljucujuci i mene... trude da sve zabeleze... i ne propuste.. dok zivot prosto... prolazi...

Doduse... mene to drzi prvih par dana... ali... ipak...