Како функционише ФДУ и наше глумиште у целини?

Расправљали смо често о овоме на разноразним филмским и серијским темама, али никад доречено. Па сам нешто сад гуглао, мало истраживао, па ми цела прича уопште није јасна, рекох да бацим на форум.

Елем, ми стално понављамо, што гледаоци, што новинари, како је последња "велика" класа на ФДУ била класа '90 Владимира Јевтовића у којој су били Сергеј Трифуновић, покојни Небојша Глоговац, Војин Ћетковић, Нела Михаиловић и Наташа Нинковић. У ту мени пада у очи један податак, ако је веровати неком Сергејевом излагању, њих је било деветоро на класи - та класа је велика зато што је половина глумаца у тој класи изградила каријере. Половина! Шта је било са осталима?

Препричава се класа Миње Дедића из '79 (асистент је био Јевтовић) у којој су били Лаушевић, Гонцић, Брстина, Соња Савић и Цвијановић, а као апсолутно легендарна спомиње она из '82 (прва класа Јевтовића) где су били Манда, Бјелогрлић, Жика Тодоровић, Весна Тривалић, Јоковић, Бода Нинковић, Пеле, Бранка Пујић...

У последњих 20 година, иако је то тешко пратити јер не постоји нигде доступна потпуна документација, са класе (која има између 8 и 12 глумаца), каријеру (и то никакву велику и запамћену) гради троје, двоје, један или ниједан глумац/глумица.

Значи, организује се пријемни за глуму на ФДУ, пријави се 350-500 људи који изађу на бину да за максимално 7 минута представе своје умеће рецитације и декламовања, од тога комисија одабере између 13 и 15 који прелазе у ужи круг и недељу дана проводе на факултету где их тестирају на све могуће и немогуће уметничке способности да би на крају примили на глуму у просеку десет. Некад и мање јер није ни десет задовољило све услове. Пре три године (или две) уопште није било ужег избора зато што су од свих 400 пријављених нашли само 9 којима су били задовољни у првом кругу.

Из таквог бруталног решета, где је идеја да глумци постану само најбољи од најбољих, долазимо опет до оне чињенице горе - од тих десетак, у просеку ће двоје направити каријере. То сада отвара два питања: прво, какав је то избор глумаца и њихово школовање када су резултати такви и, друго, какви су били тих осталих 390 када је ово 10 убедљиво најбољих?

Кад сам се већ ухватио Јевтовића, његова последња класа је дипломирала 2014. и из те целе класе од њих десеторо за сада се једино Бранкица Себастијановић пробила као глумица. Не може се порећи, девојка је ванредно лепа и то је сигурно имало утицаја, не може се рећи ни да је лоша глумица, али за ове три улоге које је тумачила остаје утисак да би и људи који нису глумци једнаким квалитетом као она могли да одиграју изразе среће, беса, разочарања, туге или нечег петог. Просто, то није оно што би урадио Глоговац, њега видиш како плаче и у истом моменту не видиш њега него неког повређеног човека коме је тешко, заиста поверујеш у причу, док њу гледаш у сличној сцени и помислиш "па добро, фино је то, није лоше". И она је најбоља из те класе!

Мало ми је било жао када је гостовала у некој емисији и новинар је пита где је и шта ради, а она одговори како њена цела класа изводи повремено драмску вежбу где публика даје задатке а они импровизују на лицу места и како се тамо дивно забављају, као, дођите обавезно. И још додаје како се, ето, нада да ће бити неке позоришне улоге за њу, ако ништа онда да ће барем неку своју монодраму моћи да изводи на некој малој сцени.

Значи, девојка која је глумила главне улоге у две врло гледане серије и главну улогу у најгледанијем филму те године, сада игра готово рекреативно неку зезалицу и радује се ако је позову хонорарно из неког позоришта да привремено "ускочи" у неку ролу. Је л' то само мени ненормално? Шта се ту дешава?

Била је репортажа прошле или претпрошле године оне глумице што је глумила Љубинку у Горким плодовима, требало би да се, ако нисам погрешио, зове Марина Лазаревић. И прича је била баш тужна, она је завршила ФДУ и годинама се мучила, није могла да нађе посао, па је онда добила улогу у тој серији (више-мање преко везе, другарица је са класе са Калином Ковачевић, а Љиљана је била продуцент) и понадала се да ће је неко приметити и понудити јој неку улогу, али ништа, па је пала у депресију и на крају успела да добије посао у Зајечару у позоришту. Кажем, мени је било толико жао девојке, али, опет, руку на срце, она њена глума је стварно... Мислим, максимално да је ставиш да у неку споредно-споредну улогу са две реплике, али не за више од тога. Опет, чија је то кривица? Је л' она крива што није вансеријска или они који су је школовали или, најзад, онај који ју је примио на академију уместо да јој препоручи да глума није за њу (девојка је била ваљда трећа година филолошког, студирала је руски)?

Док сам гледао Војну академију пре неких 5-6 година, није ми толико сметала гомила оних младих глумаца који су потпуно просечни са нагињањем ка лошем, проверио сам прво оног Перића и видео да је завршио БК, рекох, добро, приватне академије и тако то, шта очекивати више. Али онда после скапирам да је више од половине оних апсолутних антиталената са ФДУ!

Оно што је Шотра снимао пре неколико година, Мир Јам, Грех њене мајке, оно је таква страхота од глуме била да се човек хвата за главу. А тек главна глумица! Ивана Јовановић, такође дипломац ФДУ, оно је било испод нуле, увреда за гледање. Али добро, она је у међувремену сабрала два и два па тако сад живи у Америци као инструктор јоге.

Тамара Драгичевић, Нина Јанковић, лепе да их ставиш у кадар. Биковић са којим смо се измотавали када је глумио неког слепца у Стижу долари пре 15 година, он данас испаде најбољи од свих, још мало па доајен нашег глумишта. Шта рећи тек о Немањићима, ту и ови старији показују колико не знају.

Само сам навео неке примере, иначе је ово апсолутно правило за све наше филмове и серије. Сећам се да је неко бранио глумце тезом да се код нас врло мало снима и да су наши глумци школовани и навикнути за позориште где постоји доза преглумљавања и фацијалног наглашавања, али то је таква небулоза. Па онда не бисмо имали ниједног доброг глумца, сви су они школовани за позориште. Не, тачан одговор је да просто нису добри.

И сад, како смо дошли до ове ситуације? Са једне стране нема никаквих пара у култури, снима се један филм годишње и позоришта имају две премијере, а са друге сваке године само са београдског ФДУ изађе 10 нових глумаца који су већином исподпросечни и не ангажује их нико, осим у ситуацијама када баш нема пара па мора неко непознат и јефтин. Спрдамо се како нам се иста глумачка екипа већ деценију сели из филма у филм, а опет, нема кога другог. Разумем и режисера који успе да искука новац да коначно сними неки свој филм, па радије ће звати провереног Коју него ове мачке из џака.

Једног дана ће нам поумирати сви ови који ваљају и не знам шта ћемо онда гледати.

За крај, Вук Костић је такође дипломирао на ФДУ.