u bloku i zbog 'cao' mozhesh da najebesh 

Nema odma noz u rebra! Treba drzati low profile - konstantno...

Hm, nešto mi iskustvo govori da je civilizovan raskid moguć samo kada ga obe osobe priželjkuju. U svakom drugom slučaju, kada jedna strana ne želi da bude ostavljena, ne može to da prođe kako smo zamislili. E sad, da li će dominirati bes, pa mnogo ružnih reči, da li patetika, pa kukanje, da li preterano uznemiravanje iz želje za pomirenjem, individualno je, ali nijedan raskid mi nije prošao - Važi, poštujem tvoju želju, sve najbolje!

Kad god sam donela odluku da neku osobu isključim iz svog života, nikada mi nije bilo lako.
Iako sam znala da je to prava odluka, da me taj odnos unazađuje, ne unapređuje, da je ta osoba za mene loša... uvek sam propatila posle raskida/razlaza, ma koliko god bio racionalan i u pravo vreme.

Ne mislim tu samo na raskide sa momcima, nego i na odstranjivanje pojedinih ljudi iz okruženja, bivših prijatelja, poznanika, itd... Te intervencije zovem ''čistka'' ili ''dodela crvenih kartona''. Te intevencije su uvek hitre i uredne, kao mali rez skalpelom, bez drame, suza, besa, ljutnje (makar ne na površini). Kao skidanje hanzaplasta... ili pištolj sa prigušivačem. 

Sad sam baš u jednom takvom procesu i ne mogu reći da odluka nije prava, ali ništa nije crno-belo. Uvek će biti nešto što ti nedostaje od te osobe i pored svih neoprostivih razlika i mana... Ali i to se pregura, a vreme pokaže da je odluka bila prava i pravovremena.

I?
Jel vreme pokazalo da su neki crveni bili pogresno dati? Da je recimo zuti bio sasvim na mestu...

Ne, nije, iskreno. Iako je bilo momenata kada sam se ozbiljno pitala da li sam pogrešila. A život nekako uvek namesti situaciju koja me uveri u ispravnost te odluke. I vremenom obično tim ljudima sve oprostim, ostanu samo lepe uspomene, ali kontakt i ponovna bliskost - nikad.

To je verovatno posledica činjenice da sam užasno strpljiva osoba. Ali dešava se, tu i tamo, da neko pređe granicu. Nikada, baš nikada nisam nekoga odbacila a da o tome nisam jaaako dobro razmislila. Analize situacija, procene za i protiv, osluškivanje intucije, pa ostavljanje vremena da se odluka 'ukiseli', da prespava, pa da sazri... Ne činim nikada, baš nikada takve stvari impulsivno i bez detaljnog promišljanja svega što time gubim i dobijam.

I sve su imale isti uzrok - izdaja poverenja. Preko toga nikada neću naučiti da pređem, tu sam tvrdoglava kao mazga, tačno mi zbog toga dođe da poverujem u horoskop koji me ovakvom i opisuje. 

Doktore, ta necemo valjda u te vode?!
Mada, cika Jung je isao...
Za razliku od onog starog dzankija Frojda...

Ma jok, ne verujem u to ma koliko otvorila um, iako ima koincidencija koje me istinski zabavljaju.

Otvori srce bamb, otvori srce...
To je cilj!

A ne, za razmišljanje koristim isključivo mozak... (ili ti polni organ, što bi rekla naša The Diva Salamura  )... katkad se hormoni umešaju, ali je mozak the boss.