Muzika poboljšava učenje

Bebe, ako slušaju muziku, biće kasnije bolje u školi



Pojedini roditelji u Americi pokušavaju da poboljšaju uspeh svoje dece u školi uz pomoć muzike, jer su istraživanja pokazala da puštanje muzike bebama kasnije u životu može pozitivno da utiče na njihov uspeh u školi i kritičko razmišljanje.
Naučnici na Univerzitetu Kalifornija izneli su 1993. godine ideju da bi muzika mogla da pomogne u razvoju mozga i da bi deca koja se rano upoznaju sa muzikom mogla imati zapažen uspeh tokom života. Teoriju pod imenom Mocartov efekat prvi su predstavili naučnici na Univerzitetu Kalifornija, koji tvrde da deca koja su u ranom uzrastu okružena muzikom imaju bolje rezultate na standardizovanim školskim testovima. Istraživanja koja su obavljena 1999. godine na tom univerzitetu pokazala su da su mališani, koji su pohađali časove klavira, imali 30 odsto bolje rezultate i na testovima iz matematike. Tim povodom, stručnjaci su ispitivali vezu između medicinskih i obrazovnih efekata muzike tokom 40-tih godina prošlog veka, a Državni univerzitet Mičigen prvi je na svetu uveo specijalizaciju u muzičkoj terapiji. Skeptici tvrde da se efekti takozvanog Mocartovog efekta prenaglašavaju i da ta teorija ima malo osnova u neurologiji, a u knjizi Mit o prve tri godine posebno se kritikuju mediji zbog preuveličavanja značaja te teorije.

Izvor: Pink vesti

kako deca uce



Neka deca pamte u slikama, drugoj su najdraže priče, a treća najviše nauče kroz igru

Stručnjaci su dokazali da se proces učenja i usvajanja znanja kod svakoga od nas razlikuje u zavisnosti od načina razmišljanja. Da bi deca što bolje razvila svoje intelektualne sposobnosti i upila što više znanja, važno je da otkrijete koji im tip učenja najviše odgovara.

Postoje tri osnovna načina na koja usvajamo gradivo: vizuelni, odnosno u slikama, zvučni i motorički, odnosno pokretom i igrom. Mnogi roditelji primećuju da njihovo dete uživa u slušanju priča i pesmica, ali da je nezainteresovano za slikovnice ili crtanje.

Nemirna deca, koja obično imaju teškoće sa učenjem, mogu vrlo dobro da pamte u pokretu. Sve metode su dobre i važno je da otkrijete koji način najviše odgovara vašem detetu i pomognete mu da ga što bolje razvije. Ipak, nemojte da zapostavite ostale metode. Možda će vam u početku biti potrebno strpljenje da otkrijete najbolji način, ali budite uvereni da će trud isplatiti.

Fotografsko pamćenje



Deca koja najlakše pamte slikovne sadržaje deluju kao da imaju "fotografsko pamćenje". Lakše uče pomoću fotografija, slikovnica i crtanih filmova. Ako ne možete da navedete dete da se usredsredi na tekst, prekrijte slike i na taj način će ono poboljšati koncentraciju.

Auditivno učenje

Brbljiva deca i ona koja lako pamte pesmice uče kroz slušanje i manje pažnje poklanjaju slikama. Pročitano često ponavljaju naglas. Takvoj deci neophodna je mirna sredinu u kojoj mogu nesmetano da ispunjavaju zadatke, jer u suprotnom neće moći da se koncentrišu.

Hiperaktivna deca

Dete koje najlakše uči u igri i pokretu često deluje hiperaktivno i teško ga je naterati da duže vreme provede mirno sedeći za stolom. Nemojte da postanete nestrpljivi ako napravi nered za vreme igre - ako je njemu prijatno, bolje će pamtiti. Čitajte mu priče i osmislite igru u kojoj će ono biti glavni glumac.

Izvor: Press