Kako da sprečite
arteriosklerozu
Važni su redovna i pravilna ishrana, kontrola krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi i, naravno, uzdržavajte se od pušenja i pića

Redovni čitaoci Glasa javnosti mogli su u ponedeljak, 17. januara, pročitati tekst o najsmrtonosnijim bolestima u Beogradu. Za više od 50 odsto uzroka smrtnosti u prestonici "zaslužna" su oboljenja sistema krvotoka ili kardiovaskularnih bolesti. Profesor dr Miodrag Ostojić, direktor klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, upozorava na ove bolesti.

- Čak i ljudi koji vode zdrav život obole od arterioskleroze oko svoje 85. godine. Međutim, problem je rana arterioskleroza, odnosno što obolevaju i ljudi između 35 i 45 godina. Postoje faktori rizika nastanka ove bolesti koji se mogu svrstati u dve kategorije: ona na koju možemo da utičemo i kategorija na koju ne možemo - objašnjava dr Ostojić.
   
      

Podmukla bolest

- Prvi simptomi oboljenja su visoki krvni pritisak, visoki nivo masnoće, povišen šećer, gojaznost, koja, takođe, izaziva arteriosklerozu, a simptomi su suženje krvnih sudova, što se manifestuje anginom pektoris (stezanje u grudima). Ti simptomi mogu biti dobri, jer ljudi dobiju signal da nešto nije u redu, pa odu kod doktora. Arterioskleroza je podmukla bolest, jer u 50 odsto slučajeva se i ne pojave ti signali nego odmah nastupi akutni srčani udar ili akutna srčana smrt - kaže dr Ostojić.
      
      
      
   

Kategorija faktora na koju možemo uticati su pušenje (da ne pušimo!), hipertenzija (da pripazimo na krvni pritisak), višak masti u krvi, šećerna bolest (na koju delimično možemo da utičemo), gojaznost i stres.
S druge strane, tri faktora na koje ne možemo da utičemo su: godine, muški pol (muškarci obolevaju češće od žena, pri čemu je razlika deset godina, jer oni obično obolevaju sa 55, a žene sa 65 godina) i nasledni faktori.

Prema rečima profesora Ostojića, čovek može da izgleda i da se oseća zdravim, ali kada obavi malo bolje analize, vidi se koliko je, zapravo, bolestan. Najgore prolaze pušači. Zna se, recimo, da ako neko puši 40 ili više cigareta dnevno, ima deset puta veće šanse da dobije srčani udar nego onaj koji ne puši.

Profesor Ostojić savetuje kako da se, koliko-toliko, sačuvamo od ove veoma zastupljene bolesti.
- Naš cilj je da ljudi, ako već obolevaju, obole tek u devedesetim godinama, ne ranije. Da bi se izbegla arterioskleroza u ranim godinama, važno je da se ne puši, da se redovno i pravilno hranimo, da ne pijemo, da održavamo idealnu telesnu težinu, koja podrazumeva indeks telesne mase manje od 21 (dobija se kada se telesna težina u kilogramima podeli sa visinom na kvadrat u metrima), krvni pritisak bi trebalo da nam bude manji od 120 sa 80, a holesterol manji od pet (idealno je da bude manji od četiri); što se tiče masti, potrebno je da ona bude zastupljena manje od 30 odsto od ukupne kalorijske vrednosti u ishrani. Smatra se da su za ishranu bolja biljna ulja (maslinovo ulje) nego mast.

Zemlje koje su radile na svim ovim merama preventive, pre svih Amerika i Finska, u poslednjih 30 godina uspele su da produže život za pet do sedam godina, što znači da ovo nije teorija već je provereno u praksi - naglašava profesor Ostojić.
   
      

Kako sprečiti
UZROCI OBOLJEVANJA   KAKO IZBEĆI BOLEST   
Pušenje   prestanite s pušenjem    
Visok pritisak   pravilno se hranite    
Višak masti   umereno unosite masti u organizam    
Gojaznost   pravilno se hranite    
Stres   ne nervirajte se (meditirajte)    
      
      
      
   

Z. Tome