Laboratorijski pregled krvi pacijenta je jedan od najvažnijih pokazatelje stanja organizma i ukazuju na neku skrivenu ili stanje već manifestovane bolesti.

U standardne preglede spadaju: vrednost bilirubina, kreatinina, GOT,GPT i td. Često je potrebno samo nekoliko kapi krvi, da se dobije slika opšteg zdravstvenog stanja pacijenta ili podatak koji će ukazati na postojanje neke bolesti. Danas se radi oko 100 raznih laboratorijskih analiza i određuju njihove vrednosti.

Svaki čovek je u zavisnosti od telesne težine ima 5 do 8 litara krvi, koja snabdeva unutrašnje organe kiseonikom i hrnjivim materijama, sadrži bela krvna zrnaca koja predstavljaju odbrambane ćelije organizma u slučaju inekcija, reguliše zgrušavanje prilikom povreda kao i bazni i kiselinski odnos, pomaže pri izlučivanju otrovnih materija iz tela i pri transportu hormona koji upravljaju telesnim funkcijama. Analiza krvi spada u standardnu proceduru svakog pregleda pogotovo ukoliko se pacijent žali na simptome koji ne ukazuju na konkretno oboljenje i pomaže pri postavljanju tačne dijagnoze. Kod dijagnostikovanih oboljenja kod kojih je lečenje u toku, analiza krvi ukazuje na uspešnost primenjene terapije.

Virusne, bakterijske infekcije, bolesti autoimunološkog sistema kao što su reuma, leukemija, rak limfnih žlezda, bolesti pojedinih organa kao što su srce, jetra ili bubrezi, ciroza jetra, dijabetes mogu se konstatovati i samo laboratorijskim pregledom krvi.

Najčešće analize:

Sedimentacija - krv u epruveti se meša sa antikoagulansom, nako sat pa dva sata, laborant meri za koliko milimetara su se staložile krvne ćelije. Normalna vrednost iznosi 10 i 20mm/h, ukoliko je vrednost veća to znači da negde u organizmu postoji žarište infekcije.

Krvna slika - pre svega se određuje broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita ), belih krvnih zrnaca (leukocita) i ploćastih zrnaca (trombocita). Zavisno od toga da li je rezultat analize nekih od njih suviše visok ili nizak, može se dijagnostikovati zapaljenski proces, anemija, virusna infekcija, bolesti autoimunološkog sistema, tromboza ili srčano oboljenje.

Normalne vrednosti:
- crvena krvna slika: 5-6 miliona/mm3
- bela krvna zrnca: 5-10.000 miliona/mm3
- trombociti: 250.000-400.000miliona/mm3

Jetra- Svaka ćelija jetre sadrži enzime. U ćelijama jetre se čisti krv i razgrađuju supstance koje su najvažnije za život. Ukoliko neka ćelija jetre propadne, enzimi se izlučuju u krv, njihova koncentracija u krvi govori o pravilnosti funkcionisanja jetre. Tri najvažnija enzima su GOT čija je normalna vrednost 5 do 15u/l, GPT - 5 do 19u/l i GGT sa normalnim vrednostima 4 do 18 u/l.

Bilirubin nastaje prilikom razgradnje crvenih krvnih zrnaca u jetri usled čega je žuta boja žuči. Kod funkcionalnih smetnji jetre on se ne transportuje a njegova koncentracija u krvi ili vrednosti rastu. Normalna vrednost je <20.5umol/l.

Masnoće u krvi - holesterol i trigliceridi - Dobar ili HDL holesterol štiti krvne sudove od masnih naslaga, dok loš ili LDL holesterol doprinosi stvaranju naslaga na krvnim sudovima i njihovom oštećenju što je jedan od glavnih uzroka srčanog i moždanog infarkta.

Normalna vrednost HDL holesterola je 0,0 do 1.9mmol/l, LDL holesterola<4,5mmol/l.

Trigliceridi su takođe masnoće koje oštećuju krvne sudove, normalna koncentracija triglicerida je <1,7mol/l.

Da li bubrezi dobro rade i obavljaju funkciju filtriranja štetnih materija iz krvi vidi se iz vrednosti ureje, koja je produkt metabolizma belančevina. Normalna vrednost ureje je 2.7 do 8.3mmol/l.

Kreatinin se nalazi u ćelijama muskulature i predstavlja energetsku akumulaciju. Izlučuje se preko bubrega i važan je indikator kondicije i opšteg stanja organizma. Normalna vrednost kreatinina je 53-124mmol/l.

Mokraćna kiselina je produkt razgradnje takozvanih purinskih tela, koja se nalazi u jezgru svake ćelije. Ukoliko su rezultati mokraćne kiseline preterano visoki, dolazi do skupljanja sitnih kristala u zglobovima prstiju ruku i nogu. Tako nastaje giht. Normalna vrednost mokraćne kiseline je do 57 miligrama/decilitar.

Pankreas - za metabolizam šećera i masti telo koristi enzime pankreasa, amilazu i lipazu. Oba pokazuju da li pankreas pravilno funkcioniše u odnosu na hormone (proizvodnja insulina) i probavu. Normalne vrednosti lipaze su 190u/l, amilaze 125u/l.

Normalne vrednosti šećera u krvi su 3,33 do 6,10mmol/l, mnogo veće vrednosti ukazuju na eventualno postojanje šećerne bolesti.

Štitna žlezda - luči hormone tiroksin (T4) i trijodtiroksin (T3). Oba su neophodna za normalno odvijanje procesa metabolizma. Mere se vrednosti ukupnog T4 hormona i slobodnog FT4 koji nije vezan za belančevine. Normalna vrednost ukupnog T4 tiroksina je 58 - 161nmol/l a FT4 tiroksina 10.3 - 23.1pmol/l.

Koagulacija - vrši se pre svega kod pacijenata koji uzimaju lekove za razređivanje krvi kao preventivu od tromboze, kao terapiju posle infarkta i vrednost bi trebala da bude između 15 i 20%.

Analize krvi bi trebalo izvršiti barem jednom godišnje ako nemate nikakvih smetnji jer je rano otkrivanje bolesti od presudnog značaja za njihovo uspešno lečenje.

 Izvor: Topvita

Ove normalne vrednosti i nisu bas najpreciznije....npr. 6miliona eritrocita(crvenih krvnih zrnaca) je bolest(policitemia) i normalno je samo kod novorodjenceta.

Referentne vrednosti u odredjenoj meri i zavise od analajzera koji koriste u laboratoriji.To cete najbolje videti ,ako uradite krvne pretrage u vise razlicitih laboratorija i pogledate koje ref.vrednosti pisu na njima.NIsu bas sve iste.

Stojim na raspolaganju da pojasnim rezultate svima koje put nanese na Burek,a postoje neke nejasnoce.

Opasno se razumes u neke stvari

Sto bi rekao Kristijan Golubovic......hiljade i hiljade sklekova,masovni treninzi.....a ja dodajem....godine i godine ucenja.

hm... mene zanima jedna stvar...
da li je moguce da imam znacajan visak kilograma, a da mi npr. vrednosti secera i holesterola budu normalne, cak blize minimumu ... 

Da moguce je.Visak holesterola kod takvih osoba je ugradjen u masno tkivo ,a nije rastvoren u krvi.Mada,je pitanje vremena kada ce puferi njihovog organizma oslabiti,dekompenzovati isve se to prikazati u krvi.

          Ako imate vremena i nerava da mi objasnite sta bi moglo da uzrokuje povecani bilirubin u krvi, radio sam sistematski nakon 10 godina, imam 32 god. 72 kg, sportista(ne bas aktivan kao prije ali...) pritisak 120/80, urin uredu, svi organi u redu (na ultrazvuku), srce 57 otkuc. u minuti itd a nalazi krvi izgledaju ovako:

GLU      4.4                  3.9-6.1
BUN      2.7   LO           2.8-8.0
CREA    59.9                53-115
URCA    241.6             155-428
CHOL    4.7                 0-5.7
TGL       0.73               0-2.3
ahd l     1.3                  0.9-1.42
RISK     3.6                 3.0-6.2
ALDL     3.28               2.2-3.8
Na        140                136-145
K          3.6                 3.5-5.1
IRN       25.3 HI           14.5-25.1
UIBC     21.2 LO          30.6-52.2
IBCT     46.5               44.8-80.6
%ISAT  54.4 HI           20-40
TBIL      27.7 HI           0-17.1
AST       29                  0-35
ALT        37                  0-47
GGT        9                   5-58
ALP        53                  50-136

To je to; doktor kaze da je moguce da je to od masne i zacinjene hrane, alkohola gaziranih pica. Pio sam alkohol 4 dana prije testa a dan prije suvo meso jeo i pio fantu, to je otprilike to...

Molim za savjet, da li treba da se zabrinem i ucinim nesto da smanjim bilirubin?

Rastumačite analizu krvi



Laboratorijski pregled krvi je standardna dijagnostička metoda i jedan od najvažnijih pokazatelja stanja organizma, a izvodi se u medicinsko biohemijskim laboratorijama.

- Rezultat analize se procenjuje na osnovu referentnih vrednosti koje se razlikuju u odnosu na životno doba, pol i neka fiziološka stanja, npr. trudnoća - kaže za „Blic“ doktorka Dragana Kostić, fizijatar i saradnik farmaceutske kuće „Actavis“.
Krvnu sliku bi trebalo da prekontrolišete dva puta godišnje, a dan pre vađenja krvi ne treba da jedete posle 18 časova. Ujutru ne uzimajte lekove, mleko, čaj, kafu i sokove.
U okviru kompletne krvne slike određuje se broj eritrocita (E), broj leukocita (L), broj trombocita (Tr), udeo krvnih ćelija u ukupnoj krvi (Htc), koncentracija hemoglobina (Hb), srednja zapremina eritrocita (MCV), srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima (MCHC), sortiranje eritrocita po veličini (RDW), prosečna srednja zapremina trombocita (MTV) kao i procenat podvrste leukocita u njihovom ukupnom broju. Ove analize mogu da nam ukažu na postojanje anemije, poremećaje krvarenja, trombozu, zapaljenske procese u organizmu kao i razlikovanje da li su oni bakterijskog ili virusnog porekla.
Gvožđe se nalazi u hemoglobinu koji je sastavni elemanat crvenih krvnih zrnaca. Na smanjenu količinu gvožđa u krvi pored fizičkog i mentalnog stresa utiču i neka hronična oboljenja. Kod smanjenjih vrednosti gvožđa daju se preparati za njegovu nadoknadu.
Određivanje sedimentacije je od značaja za otkrivanje i praćenje zapaljenskih procesa u organizmu, reumatskih oboljenja i anemija.
Fibrinogen je protein u plazmi koji se sintetiše u jetri. Nespecifični je pokazatelj zapaljenskih reakcija u organizmu. Bitan je za otkrivanje zapaljenskih, infektivnih i reumatskih bolesti.
Glukoza je od izuzetnog značaja za otkrivanje i praćenje šećerne bolesti. Hipoglikemija označava vrednosti glukoze u krvi koje su ispod donje granice. Osobe koje se bave stresnim zanimanjem trebalo bi da kontrolišu glukozu više puta godišnje. Pacijenti sa dijabetesom moraju često da određuju nivo šećera u krvi.
U okviru lipidnog statusa radi se određivanje vrednosti holesterola, triglicerida kao i frakcija holesterola HDL (dobar, zaštitni holesterol) i LDL (loš holesterol). Ovom analizom se određuje rizik za nastanak ateroskleroze, koja je glavni uzrok srčanog i moždanog infarkta. Na osnovu dobijenih vrednosti pacijentu se savetuje promena životnih navika (način ishrane, veća fizička aktivnost, prestanak pušenja), kao mera prevencije ili se daju odgovarajući lekovi.
Bilirubin nastaje razgradnjom crvenih krvnih zrnaca u jetri. Kod funkcionalnih smetnji jetre on se ne transportuje i povećavaju se njegove vrednosti u krvi.
Transaminaze (AST i ALT) služe za otkrivanje oboljenja jetre i žučnih puteva.
Testovi koagulacije krvi se ciljano rade kod pacijenata nakon preležanog infarkta koji uzimaju antikoagulantnu terapiju.

Od čega se krv sastoji
Krv se sastoji iz plazme i krvnih elemenata, koji se stvaraju i sazrevaju u koštanoj srži i limfnim organima. Krvne ćelije imaju određene funkcije u organizmu. Eritrociti (crvena krvna zrnca) prenose kiseonik u sve delove organizma, leukociti ( bela krvna zrnca) učestvuju u odbrani organizma od infekcija, dok krvne pločice trombociti, štite od krvarenja.

Vrednosti minerala
Kalcijum: Kalcijum se u organizmu nalazi najvećim delom u kostima, manjim delom u plazmi (1-2%). Promena koncentracije kalcijuma u serumu se javlja kod bolesti kostiju (osteoporoza, tumori s metastazama u kostima), alkoholizmu.
Natrijum: Smanjene koncentracije natrijuma u serumu nalazimo kod: gastrointestinalnih poremećaja (gastritis, intestinalna opstrukcija), jake diureze, bubrežnih i infektivnih oboljenja. Dok povišene koncentracije natrijuma nalazimo kod: hiperfunkcije nadbubrežne žlijezde, kod preteranog gubitka tečnosti (povraćanje, proliv).
Kalijum: Smanjene koncentracije kalijuma u serumu nalazimo kod: gubitka usled prekomernog mokrenja, povraćanja, proliva, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde, nedovoljne ishrane. Povišene koncentracije kalijuma nalazimo kod: terapije kalijumom, hronične bubrežne insuficijencije, hiperfunkcije nadbubrežne žlezde.

Analize mokraće
Funkcija bubrega u filtraciji štetnih materija iz krvi ogleda se u vrednostima uree koja je produkt metabolizma belančevina.
Kreatinin se izlučuje se iz organizma preko bubrega i važan je parametar opšteg stanja. Na osnovu njegove koncentracije u serumu može se indirektno zaključiti o funkciji bubrega da iz organizma izlučuje raspadne produkte metabolizma.
Mokraćna kiselina je produkt razgradnje purina, materija koje nastaju razgradnjom hrane i nukleinskih kiselina. Ukoliko su jako povećane vrednosti mokraćne kiseline, dolazi do nakupljanja sitnih kristala u zglobovima organizma - oboljenje je poznato kao giht.
Amilaze i lipaze su enzimi pankreasa i njihove vrednosti ukazuju na pravilnu funkciju pankreasa.
Ćelijski enzimi od kojih su tri najznačajnija GOT, GGT i GPT učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Povišene koncentracije ovih enzima u krvi govore o oštećenju tih organa.

Izvor: Blic

Prehranom do bolje krvne slike

Manjak željeza u krvi može imati više uzroka. Ako je uzrok u neadekvatnoj prehrani, tada je odgovarajuća prehrana jedini pravilan način da se ono i nadoknadi. Doručak je u tom slučaju jedan od najznačajnijih obroka. Dokazano je da ljudi koji doručkuju rjeđe imaju manjak željeza u odnosu na one koji preskaču doručak, a posebno u odnosu na one kojima je prvi obrok tek kasni ručak



Apsorpcija minerala, a time i željeza započinje već u jutarnjim satima. Prije svega treba, ako ne jedete doručak, taj obrok 'pod obavezno' uvrstiti u svoj dnevni plan. Doručak se može sastojati od žitnih pahuljica sa sušenim voćem, medom, mogu biti prelivene mlijekom ili jogurtom ili pak možete pojesti sendvič, po mogućnosti s kruhom od cjelovitog brašna, komadić sira i nekoliko kriškica cikle.

Voće također sadrži željezo te je ono svakako preporuka u jutarnjim satima, posebno ono tamnijih boja poput bobičastog voća (borovnica, malina) ili pak višnja. Kako sada nije sezona svježeg voća, posegnut ćemo za sušenim voćem koje je, u odnosu na svježe, i bogatije željezom, a to su prije svega grožđice, suhe datulje ili pak marelice. Bademi, lješnjaci ili orasi također mogu poslužiti kao dobar izvor željeza u prehrani.

Preporuka bi bila da se dan započne na način da se natašte pojedu dvije datulje ili nekoliko grožđica (do sedam sati ujutro), nakon toga između sedam i devet sati slijedi doručak te voćni međuobrok koji se u ovo doba može sastojati od suhog voća i orašastih plodova.

Drugi bitan obrok je ručak. Tamno lisnato povrće (crveni radič, špinat, blitva, kelj, raštika, matovilac), cikla, integralne žitarice, nemasno meso, riba, sirevi i mliječni proizvodi dobar su izvor željeza. Ipak, uz male trikove možemo još pospješiti apsorpciju željeza iz tankog crijeva.

Željezo sinergistički djeluje s vitaminom C koji pomaže da se željezo bolje apsorbira. Upravo iz tog razloga preporuča se salatu začinjati limunom ili ga pak iscijediti na ribu. U slučaju da je deficit željeza već prisutan, uz glavni obrok, posebno uz ručak, preporuča se uzeti vitamin C u obliku dodatka prehrani.



Izbalansirana, pravilno kombinirana i redovita prehrana prvi je korak koji na duge staze daje dobre rezultate. U prehrani si možemo još pomoći na način da priređujemo sokove od povrća, koje je najbolje popiti ujutro. Primjer takvog napitka je sok od cikle, jabuke, naranče, limuna i meda. I čaj od koprive umjesto obične vode dat će vam dodatnu količinu željeza.

Kroz ove savjete ponovno se može naslutiti koliko je pravilna prehrana bitna te koliko se već samo uvođenjem reda u prehranu može izbjeći i prevenirati manjak određenog nutrijenta, a time i željeza.

Mućkalica' od cikle, jabuke i limuna za bolju krvnu sliku:

1 cikla
½ jabuke
½ naranče
½ limuna
1 žličica meda - medljikovca

Ciklu i jabuku ogulimo i pasiramo. Naranču i limun iscijedimo i sve sastojke pomiješamo. Ako nam je 'mućkalica' previše kisela ili pak previše gusta, možemo dodati vodu.

Izvor: Tportal