Da li si ljubomorna?

- Da li si ljubomorna? - upitao me je direktno.
Posmatrala sam ga. Nisam mogla da verujem da me neko to pita na prvom sastanku. Nije ni vreme, a još nema ni potrebe. Šta misli da ću mu odgovoriti? Šta li odgovaraju one devojke koje svom dečku iscepaju sva ženska imena iz telefonskog imenika? Ili mu neprestano kontrolišu mobilni telefon. Da li to tako predoče nekim sa kim izađu na prvi sastanak?!

- A šta je za tebe ljubomora? - lukavo, nema šta.
Možda je sad trend da neke ključne stvari koje te zanimaju saznaš na prvom sastanku. Da vidiš s kim imaš posla. Ako je to pitanje koje treba da mi najavi da neću biti jedina, onda je dobrodošlo.

- Kako bi odreagovala da me vidiš u kafiću sa koleginicom?
Ne bih odreagovala. Možda bih se trudila da dokučim kakav vam je odnos.

Bilo je to dosta bezazlenije pitanje. Da li sam ljubomorna? Nikad se nisam upitala nešto o tome. Možda zato što kad naiđeš na nekog ko te "pogodi", pod uslovom da je obostrano, ne možeš da zamisliš da mu je neka druga bolja. Krive su valjda bajke na kojima smo odrasle. Prosto ne mogu da zamislim da su Pepeljuga, Snežana ili Trnova Ružica bile ljubomorne.
M. Bjelovuk