nick sam promenio da bi me se budale okanule... a i pre sam najavljivao da ću da ga promenim, volim dinamiku.
a ako pod "promenom pristupa" podrazumevaš izbegavanje tih istih budala, onda da...
a prvu rečenicu neću ni da komentarišem... razočaravaš me, mislio sam da si pametnija...
_______________________________________________________________________________________

ontopic:

jedini dobar savet u ovom tekstu je : ne gubite vreme.
Digresija: teča mi je još kao klincu objasnio najjednostavnije pravilo tuče - Ako si odlučio da hoćeš da se pobiješ, udaraj odmah,bez oklevanja, nema šta da čekaš. A ako nećeš, momentalno odstupi, bilo verbalno, bilo bežanjem.
Ista je priča sa "izlaženjem" iz veze. Ako si siguran da želiš, nema šta da se filozofira. Svako oklevanje će da ti oteža i pogoršava stvari. Odmah udari, (ne bukvalno, naravno) a kasnije gledaj šta ćeš sa sobom.

To se zove paranoja a ne lubav..

ah,dobar stari radulac .....otkrio si mi tajnu tvoga bivstvovanja na bureku  

budi siguran da ja verujem u ljubav...i verujem u ono sto mislim i kucam....veruj mi ...tu sam za tebe  



@1deki u ljubavi ima mnogo paranoje .
nekako mi ide jedno sa drugim.. svi mi nesto umisljamo . pogotovu zene. jako samo paranoicne 

slazem se, ne treba gubiti vreme  
ima jos jedna slicna tema gde sam htela da napisem komentar, ali moze i ovde, nebitno .. bolje je izaci iz veze koja ne valja kad-tad nego se zarobiti u takvoj vezi iz ko zna kojih razloga. Znem komentare tipa: sta su se sad razvodili, pa bili su u braku 20 godina ili vise .. nije to vazno, vazno je da je nekom prekipelo i dobro je sto je tako. Bar ce jednoj od te dve strane laknuti. Kad nesto predugo trpis, mozes da gubis totalno svoj identitet, menjas se i postajes nesto cega se grozis. Zato je u principu u ljubavi svake vrste jako vazno ostati svoj, bez obzira na ishod te ljubavi.

I dalje smatram da je coveku produktivnije da provede zivot sam, bez supruznika ili sta god, nego sa nekim ko ga cini onim sto on nije uz konstantno nezadovoljstvo i vecite kompenzacije.

uvek se fasciniram razvodima posle 20 godina . svaka cast zenama koje trpe nesto toliko vremena i cekaju da deca odrastu pa onda napuste muzeve.
nije proslo mnogo vremena od kada sam sa jednom zenom razgovarala o tome da je muzu obecala da ce ga ostaviti kad mu bude najvise trebala.
i ostavila ga je kad se razboleo ...i to poprilicno.
nekako mi je to ..malo bljak ...sta ja znam.
ok ako ides i odes kad dodjete u neke zrele godine kad vise ne zelis ni da ga gledas ni da ga slusas. ali mi nikako nije ok otici kad se neko jako razboli . to mi je ruzno, nehriscanski.
uglavnom zena je osvetu servirala hladnu .

ma idi, ko zna sta joj je radio .. slazem se da nije humano ostaviti nekoga bolesnog, ali ima monstruma od kojih mora da te odvajaju da ih ne ubijes rodjenim rukama    Tako da .. nikog necu da osudjujem 

jeste. i to moze biti vrlo lako. nisam ja htela nista da ispitujem jer mi njena prica bila malo smaracka tada kad sam je slusala.
zena prica kroz nos kao olja beckovic a nju organski ne poDnosim