Kako biti covek – juce, danas i sutra

Postoji materijal koji se u formi fotokopija dugi niz godina razmenjuje izmedju prijatelja, pojavljuje se cak i na vise adresa na internetu, stampan je i kao brosura a nasao je svoje mesto i na osamdeset prvoj strani kultne knjige Jack Ceanfield-a « Chicken Soup for the Soul» potpisan sa: «anonimni autori». Zivot se cesto poredi sa slozenom igrom, ali niko nas nije upoznao sa njenim pravilima. Mi jednostavno nakon prvog poteza, otvaranja, napredujemo po tabli u nadi da vucemo ispravne poteze. Mozemo reci da zapravo ne znamo koji je cilj te igre niti sta nam uopste donosi eventualna pobeda.

Upravo je ovo tematika pomenute brosure, ona sadrzi putokaze i instrukcije koje bi trebale da vam posluze kao duhovni prirucnik, ali i mnogo vise od toga. On ukazuje na opste istine koje su nam genetski date ali koje smo negde usput potpuno ili delimicno zaboravili. Upravo te istine su smernice da ispunimo i osmislimo zivot i postanemo zaista ono sto podrazumeva uzraz – covek.

Svaki od ovih putokaza sadrzi izazove koji su uvek za svakoga ponaosob specificni, svako ima specificne probleme i prepreke sa kojima se susrece pa samim tim i jedinstvene lekcije na putu svog duhovnog razvoja. Pravila iz ove brosure nisu nikakve naredbe ni odredbe koje ukazuju sta smemo a sta ne smemo da radimo ili govorimo. Ona ne predstavljaju nikakvu obavezu. Ona ne nude ni instant resenja za emotivne ili duhovne probleme, niti je rec o tajnama koje dovode do prosvetljenja. Njihova jedina svrha da vas potaknu da postanete svesni da vi sami birate nacin na koji cete ostavriti zelje i snove Nema nicega sto apsolutno morate da ucinite.

    ''Juce je bila istorija, sutra je jos uvek misterija, jedini pravi poklon nam je upravo danasnji dan''

Teze od osvrtanja u proslost je upravo sagledavanje sadasnje trenutne situacije spoznaja i definisanje sopstvene neadekvatnosti ili nedoraslosti trenutku. No, ako zaista trazite resenje i pravi odgovor udubite se u sve sto se desava, u citav proces. Ne zanemarite ni jedno iskustvo, vec se marljivo predajte svemu, trazite odgovore, razmotrite opcije, svoje stavove shvatite kao odraze necega, svaku kriznu situaciju posmatrajte kao priliku i verujte sebi. Verujte u sebe. Saosecanje primenite ne samo na druge, nego i na sebe. Vreme koje cete provesti na ovoj planeti je kratko, vi sami birate kako cete ga ispuniti.

Kada god postavite pitanje sebi: « Zasto se ovo dogadja meni?» ili « O cemu se ovde zapravo radi?» odgovore potrazite na istom mestu – u sebi! Zapitajte se: «O cemu je ova lekcija zivota?» Ako vam odgovor lici na odbrambenu reakciju koja u svojoj formulaciji sadrzi i reci «nikad» ili «uvek» to je najbolji pokazatelj da ste u nekoj situaciji bili neiskreni prema sebi, da niste naucili lekciju. Samo se zapitajte sta to niste hteli da prihvatite i naucite u slicnoj situaciji, koju ste lekciju odbili? Sta to niste zeleli da ugradite u vlastiti zivot?

Dokaz vaseg duhovnog razvoja je u tome sto uvek, u svakoj situaciji u kojoj se nadjete ma koliko na prvi pogled bila teska i konfuzna imate uverenje da ona sadrzi i neku skrivenu korist. Zapamtite; jedina posledica vaseg odbijanja da «sazvacete» sve sto donese danasnji dan bice to da ce se slicne situacije sasvim izvesno pojavljivati i u buducnosti. Sagledavanje svakog dana je mukotrpan posao ali je to jedini nacin da se bez straha budite, da se sa poverenjem okrecete buducnosti. Tekstovi koji ce slediti su samo tu da vas iniciraju i pomognu da sagledavanje i zivljenje u sadasnjosti bude bar malo jednostavnije.

Odnos prema sopstvenom telu

Onoga casa kada dodjete na ovaj svet biva vam dodeljeno telo u kome je smestena vasa neponovljiva duhovna sustina. Od tog trenutka u njemu boravi vase sustinsko bice sazdano od nada, snova, zelja, strahova, misli, dilema, dubokih uverenja i verovanja, svega onoga sto vas cini jedinstvenim. Iako cete provesti nerazdvojno povezani citav vek, ipak, vi i vase telo ste potpuno dve zasebne razlicite i razdvojene celine.

Osnovna uloga vaseg tela je da vas zastiti od spoljasnjih uticaja i da vas od pocetka do kraja provede kroz skolu zvanu zivot. Ono nas veoma cesto poucava najosnovnijim lekcijama o tome sta to znaci biti covek u najizvornijem i najelementarnijem smislu. Ukoliko ste otvoreni prema onome sto vam telo nudi u vidu zadovoljstva o lekcija ono vam moze pruziti vredna i nezaobilazna znanja koja ce svojom izvornom mudroscu i uzvisenoscu biti znacajan putokaz na putu vaseg duhovnog razvoja. Telo ce vam priziti osnovne informacije i razumevanja koje ce korisno posluziti kao polaziste oslonac, neophodno utociste iz koga cete se otiskivati u svaki dan bitisanja.

Zanjte da je telo koje vam je dodeljeno bez obzira da li vam je mrsko ili drago, da li ga prihvatate ili odbijate, jedno jedino koje cete imati na raspolaganju tokom celog zivota – od prvog placa do poslednjeg otkucaja srca. Posto ne postoji mogucnost «reklamacije» ukoliko bilo cime niste zadovoljni, neophodno je da ga ne dozivljavate kao puko bezlicno sredstvo koje vam je dato na raspolaganje, vec da ga iskreno podignete na nivo svoga zivotnog partnera i bliskog saradnika jer je odnos izmedju vas i tela zapravo najvazniji najsustinskiji od svih odnosa koje cete imati tokom zivota. Stavise, taj odnos ce biti reper i osnova koji ce u mnogome odredjivati i vrstu i kvalitet svih drugih odnosa u koje cete se upustati.

Svako od nas se razlicito odnosi prema svome telu. Mozete ga smatrati za idealno dizajnirano zdanje, potpuno odgovarajuce vasem duhu ili dusi, ili misliti da ono uopste nije u skladu sa vasom unutrasnjom sustinom, pa cete se osecati zarobljenim u neadekvatnom kavezu. Mozda cete imati jaku povezanost sa svojim telom i osecati da ste u zadivljujucoj vezi sa njim. Mozda cete biti nezadovoljni i zeleti da je drugacije – jace, vitkije, zdravije, atraktivnije ili manje nezfrapno. Mozda cete biti otudjeni od njega, pa ce vam izgledati kao da je doslo do greske pri raspodeli. Bez obzira na to sta osecate prema svome telu i kako ga dozivljavate ono je vase i vas odnos prema njemu vrsi snazan uticaj na kompletan kvalitet vaseg zivota.

Izazov ovoga odnosa koji je nuzno nauciti je pomirenje. Ono je tu, vama dato takvo da bi izvrsilo svoj zadatak i prenelo vama vazne lekcije o prihvatanju, samopouzdanju, postovanju i zadovoljstvu koje morate savladati da biste koracali kao covek kroz smislen zivot. U nastavku cemo napraviti osvrt na svaku od navedenih kategorija ponaosob, kretacemo se postepeno da bi svako imao dovoljno vremena da u medjuvremenu zastane, razmisli i osvesti svoje emocije i stavove kako bi mogao raditi na njihovom unapredjenju.

Nekada i Sada

Sta je to covijek, a sta je bio?

Nekada zastrasujuci lovac, nekada casni borac, nekada saman, a SADA lopov.
Lopov,ne kao materijalista, nego lopov koji je otkrio vampirizam. Kraduci energiju, silu,znanje, sva su vrata otvorena, a put je lak. Put, kojim se cesce ide.

Zato ljudi gube moral, traze lazi i varke, kako ih istina ne bi izmijenila. Zato promijena nema. Sve se ljudi vise ponose onoga sto su nekada bili. Rijetko je po koji covijek ponosan na ono sta jeste. A takav covijek ne koristi metode sadasnjosti, to je covijek koji je proslost ukrotio i postao sadasnjost.

Nije svako covijek, ali svako spada u covijeka, jer je to jedna od lazi koji su ljudi trazili, jedna od mnogih, jedna od beskrajnih dvorana velikog zamka. Njegova vrata su zakljucana. Put ka njima je put bez povratka, put bez nagrade.
Put, kojim se rijedje ide.

Pa zasto bi iko i isao njime? Jer svako ko je sposoban da ide tim putem je slobodan tih lazi, pa zasto bi se onda uputio. Da "Herojski" umre za druge ljude koji nisu sposobni da bore svoje bitke? Da se zrtvuje za manipulisane ljude koji ce ga proglasiti ludim i osuditi ga na smrt?

Zar je to uopste heroj, zar je to uopste mudar covijek? Ko je taj manijak?
Sila koja ide tim putem je sila koja je istinski umrla za druge, za sijecanje, da bi postala sijecanje koje i dalje zivi.

To znaci da neko ipak pokusava da pretvori ljude u covijeka, a da li uspijeva??
To niko ne vidi, jer nikoga nije briga, ljudima je samo vazno da im se mole da bi mogli da nastave da lazu i zive u tudjim lazima.

Sta je to covijek? Da li cu ikada saznati? Da li cemo ikada saznati? Ja idem drugim putem, ja idem za sebe, ni ja nisam covijek, ja sam van te norme, jer ne zelim da njoj pripadam! A sta ste vi? Odgovorite sebi.

Prihvatanje i samopouzdanje

Prihvatanje je prisutno ako ste sposobni da bez gorcine, otvoreno prigrlite sve sto vam zivot donosi. Nasa tela su napozvanija da nam pokazu upravo ovu vestinu. Naime, za vecinu ljudi njohovo telo je predmet najstrozijih kritika i mera kojom ocenjuju svoju vrednost. Posto je fizicki izgled prvenstveni kvalitet kojim se predstavljamo svetu veoma cesto na osnovu njega dozivljavamo sami sebe, a takodje, na osnivu njega nas dozivljava i okolina.

Prihvatanje

Upravo zbog nezadovoljstva svojim telom cesto sebe uskracujemo za mnoga prijatna iskustva. Zastanite na cas i samo razmislite sta ste sve propustili da uradite jer ste mislili da ce pravi trenutak za to biti kada budete izgledali drugacije. Ne prihvatanje sostvenog tela u ma kojoj sekvenci predstavlja kocnicu da se uzme puno ucesce u svim aspektima zivota. Vecina nas je bar nekada u zivotu bila opterecena nekim segmentom koji se nije uklapao u idealnu sliku formiranu u mislima o svom projektovanom izgledu. Ovakav odnos koji u svakodnevnici poprima karakter pravog intimnog rata karakterise odbacivanje i osudjivanje, odnos koji se nikako ne moze nazvati "miroljibivom koegzistencijom."

Iako se cini na prvi pogled da je ova problematika prvenstveno vezana za zensku populaciju ako pazljivo gledate muske clanove oko sebe shvaticete da i one vode hladni rat. Vidjamo ih u svojim akcijama po teretanama kako besomucno podizu nezamisliv teret zarad malo misicne mase. To se ne cini iz ljubavi vec zbog proganjajuce zelje da se dostigne projektovani izgled koji treba da obezbedi da se prikazu u pravom svetlu. Cime ovu tvrdnju dokazati - pa nihovim izmenjenim nastupom u drustvu pre i posle.

Poriv za poboljsanje vlastitog izgleda je zdrav kada potice od vaseg zadovoljstva samim sobom, a ne od suprotnog, neprijateljskog osecanja. Pitanje koje je uvek dobro postaviti sa ciljem da se uverite u prave motive i razloge u pozadini vase zelje da, naprimer promenite frizuru ili povecate obim svojih misica je: "Da li je ovo neophodan uslov da se osecam dobro?" Ako je odgovor potvrdan pokusajte biti maksimalno posteni prema sebi - pogledajte istinu. Tek kada uspete da se uvek zadovoljno nasmesite sebi u ogledalu ima smisla potom, eventualno utrositi vreme i novac da spoljnim sredstvima oblikujete ono sto je po prirodi svojoj kao takvo dato - za oblikovanje.

Sagledavanjem da je bez obzira na vase zelje sve nepromenjivo i onakvo kakvo jeste i da jedino u vasoj svesti pociva kljuc kojim cete se osloboditi iz nezadovoljstva dovodi vas do toga da napravite konacan izbor: ili cete se i dalje suprotstavljati realnosti neprihvatanjem svoga izgleda sto ce vas sve dublje vuci u samosazaljenje i osudu, ili cete se suprotstaviti i preduzeti naizgled neveliki, ali u svakom pogledu veoma efikasan mentalni napor je realnost jedna, jedina i neumoljiva. Vase prihvatanje ili odbijanje ima znacaj srazmeran zanacaju koji vi spoljnjem izgledu pridajete u svesti. Na vama je da odlucite: da prigrlite ili da plivate u problemima i bolu odbijanja.

Samopouzdanje

Samopouzdanje cini da se osecate vrednim i sposobnim za frontalno suocavanje sa svim zivotnim izazovima. Ono je neophodno i nezamnenjivo poput vazduha koji disemo i isto tako neuhvatljivo i neobjasnjivo. Potice iz same nevidljive srzi naseg bica i jasno se nazire iz svakog naseg gesta. Ono je sustina na osnovu koje procenjujemo vlastitu vrednost a ujedno i najvazniji temelj na koji se oslanja nasa psiha.

Jedan od nacina na koji vas vase telo moze poducavati samopouzdanju je i proveravanje vase spremnosti da, bez obzira na to kako ono izgleda i funkcionise ni u jednom trenutku ne izgubite samopostovanje. Nema te estetske hirurgije koja ce vam izgraditi rezom samopouzdanje, iako napravite korekciju recimo dojki pitanje je dana kada ce vas osecaj inferiornosti naci "rupu" na brani i provaliti svom snagom i ponovo obojiti bitisanje. Nije presudno kakve vas nedace snalaze vec kako se vi odnosite prema njima. Svojom kompletnom svakodnevnom egzistencijom morate dokazati vas integritet.

Proces izgradjivanja samopouzdanja se sastoji iz tri etape. Prvi korak je pravilna identifikacija prepreka odnosno onoga sto percepirate kao smetnju na putu ka zeljenom. Posto osvestite faktore koji bas ogranicavaju prelazite na drugi korak - preispitivanje sebe. Nuzno je otkriti sustinsku odrednicu koja vas na istinski nacin karakterise i cini osobom kakva zapravo jeste. Treci korak je preduzimanje konkretne akcije sto moze biti pomirenje i prihvatanje sebe u punom opusu ili pocetak mukotrpnog rada i brusenja sebe, svoje licnosti.

Neophodno je da sebe cesto podsetite na to da je samopozdanje promenljiva kategorija, da ga morate negovati, to nije nesto sto se dostigne kako deca kazu 'zauvek', to je kao vasa frizura da bi je imali morate je odrzavati.

Ono sto je vazno je da spoznate odakle crpite osecanje sigurnosti. Izvoru se vracajte ceo zivot sve do trentka spoznaje vasih jedinstvenih sustinskih vrednosti koje vam jedine pruzaju samopouzdanje. One su tu, "kopajte" marljivo sistematski tunele kao mrav da sve lepote vaseg duha ugledaju svetlo dana.

Doktor iz Lase - Lobsang Rampa

Najpre zapamtite sledece: prvi zakon psihologije kaze da u svakoj bici izmedju volje i imaginacije - imaginacija uvek pobedjuje. Dakle, uvek zamislite da nesto mozete da uradite, ako to dovoljno snazno zamislite - moci cete. Moci cete da uradite bilo sta. Sve. Evo jednog primere:

Sta god zaista zamislite da mozete uciniti - mozete, ma koliko to tesko ili nemoguce izgledalo. Ako vam masta kaze da je nesto nemoguce, onda je to za vas nemoguce, ma koliko se volja upinjala da vas na to navede.

Razmisljajte o ovome na sledeci nacin: postoje dve kuce koje su visoke po deset metara, tri metra udaljene jedna od druge. Izmedju njih je postavljena greda na nivou krova. Daska siroka, recimo, pola metra. Ako biste namerili da se njome prosetate masta bi vam slikovito predstavila sve opasnosti - vetar koji vas zanosi, ili cvor na dasci na koji se saplicete. Moze vas, kaze vasa imaginacija, uhvatiti vrtoglavica, ili bilo sta ustvari, ona vam porucuje da vi to ne mozete, da biste pali i ubili se. Bez obzira na to koliko se trudili, za vas ce to ostati nemoguce ako samo jednom zamislite da to ne mozete. Ta prosta setnja preko siroke daske bila bi za vas prosto nemoguca. Nikakva kolicina volje nece vam pomoci da je bez opasnosti predjete. A da je ta daska prostrta po zemlji, prosetali biste se po njoj bez oklevanja. Dakle sta pobedjuje u ovakvom slucaju? Volja? Ili imaginacija? Ako, pak zamislite da mozete da sprovedete u delo tu visinsku setnju, onda cete to sa lakocom moci, bez obzira na najjaci vetar ili najzesce vibracije. Pa ljudi prelaze preko zategnutih konopaca, mozda cak na biciklu, ali u tome im ne pomaze nikakva snaga volje. Samo masta, vera, imaginacija.

Steta sto ovu pojavu moramo nazivati imaginacijom, jer - narocito na zapadu - taj pojam ima konotaciju neceg fantasticnog, iluzornog, neverovatnog, a imaginacija je najjaca snaga na zemlji. Imaginacija nas tera da verujemo da smo zaljubljeni, i tako ljubav postaje druga najjaca snaga. Kako god nazivali ovu fantasticnu pojavu moramo uvek imati na umu sledece: u svakoj bici izmedju volje i imaginacije, imaginacija uvek pobedjuje. Mi sa istoka uopste se ne bakcemo sa snagom volje, jer ona je zamka koja coveka lancima vezuje za zemlju. Mi se oslanjamo na kontrolisanu imaginaciju, i uspevamo.

Ako morate da odete do zubara da vam izvadi zub, zamisljacete uzase koji vas tamo cekaju, grozote i agoniju, zamisljacete svaku fazu ekstrakcije. Mozda cak i ubod igle, trzaj dok se upumpava anestetik, a onad - do detalja - zubarevo prckanje po vasim ustima. Zamislicete kako se onesvescujete , ili vristite, ili kako na smrt iskrvarujete, ili vec nesto slicno. To su sve same gluposti, naravno, ali vama su vrlo stvarne, pa kada se naizad nadjete na stolici vi nepotrebno propatite strasne bolove. To je primer kako ne treba koristiti imaginaciju. To nije kontrolisana vec razuzdana imaginacija i to niko sebi ne bi smeo da dopusti.

Zenama su verovatno pricane sokantne price o bolovima i opasnostima koje sa sobom nosi porodjaj. Zato su one pred porodjaj neverovatno napete, ukocene, i zaista osete jake bolove. Ovo produbljuje uverenje da je porodjaj po prirodi jedna jako bolna stvar, pa se zena jos vise napinje i oseca jos jace bolove. Sve u svemu los provod. Na istoku nije tako. Ljudi zamisljaju/veruju da je lako poroditi se, lako i sasvim bezbolno. I tako bude. Zena na istoku rodi dete i vrati se kuci da nastavi da radi u kuhinji ili u polju posle samo par sati. Zena na istoku ume da kontrolise svoju imaginaciju.

.....

Da li shvatate osecaj bola? Hajde da razmotrimo svojevoljni ubod igle u prst. Prislonicete iglu uz kozu i sa zebnjom iscekivati bol u momentu kada igla probada kozu, sve to obogaceno plasticno zamisljenim prizorom krvarenja. Ali da vas u tom momentu jako zaboli stopalo, sasvim biste zaboravili na celu stvar. Celu svoju imaginaciju covek skoncentrise na taj prst i vrh igle. Zamisljamo bol koji ce uslediti i to iskljucuje sve ostalo. To nije slucaj sa istocnjacima koji su istrenirani.

Oni nece razamisljati ni o tom prstu ni o penetraciji, oni ce rasuti svoju imaginaciju, onu kontrolisanu! - po citavom telu, tako da se bol koji se oseti na prstu deli na sve tacke na telu i time postaje skoro neosetljiv. To je kontrolisana imaginacija. Video sam ljude probodene bajonetom koji se nisu onesvescivali, niti vristali, jer su, znajuci predhodno da ubod sledi, zamisljali nesto drugo - opet kontrolisana imaginacija - tako da se bol prelio po celo telu umesto da bude lokalizovan, tako covek prezivljava bol od uboda bajoneta.

....

Evo jos jednog dobro poznatog primera, jer kontrolisana imaginacija je najvaznija stvar koju ikada mozete razumeti. Ona znaci svu razliku izmedju uspeha i neuspeha, zdravlja i bolesti. Dakle: da li ste ikada vozili bicikl na apsolutno ravnom, sirokom putu, a zatim ispred sebe, na mozda metar, ugledali kamen? Mozda ste pomislili: "Uh, ne mogu da ga izbegnem!" I, naravno, niste. Vas prednji tocak se zaklatio i, ma koliko ste se trudili, sasvim sigurno ste naleteli pravo na njega kao magnetom privuceni. Nikakva snaga volje nije vam pomogla da zaobidjete taj kamen. Ali, da ste zamislili da mozete - sigurno biste ga zaobisli.

Zapamtite najvaznije pravilo, jer ono moze predstavljati upravo onaj zivotni pomak koji cekate. Ako pokusavate da se naterate da uradite stvar kojoj se vasa volja protivi, izazvacete nervni slom. Ovo "cepanje" je pravi uzrok mnogih mentalnih oboljenja. Danasnji uslovi zivljenja su zaista jako teski i covek se trudi da svoju imaginaciju (umesto da je kontrolise) podredi volji. Dolazi do unutrasnjeg konflikta, konflikta uma, i ne izostaje ni nervi slom. Mozete postati samo neuroticni, ili cak zaista poludeti. Ludnice su pune ljudi koji su se voljom terali da urade nesto protiv "volje" imaginacije. A kontrolisati imaginaciju je tako lako! Ucinite da ona radi za vas. Upravo kontrolisana imaginacija omogucuje coveku da se ispne na najvise vrhove planina, ili da, vozeci avion vrlo brzo, obori rekord, ili ucini bilo koji, svaki onaj podvig o kome citamo. Kontrolisana imaginacija. Zamislite da mozete uciniti ovo ili ono i moci cete. Upregnite imaginaciju koja vam govori da nesto mozete i volju da to uradite. Uspeh zagarantovan.

Prema tome, ako zelite svoj zivot da ucinite lakim i prijatnim na nacin na koji to radi covek sa istoka, zaboravite na snagu volje, ona je - ponavljam - samo zamka i zabluda. Drzite se samo kontrolisane imaginacije. Sto zamislite da mozete - mozete. Imaginacija, vera, zar one nisu jedno?

Izvor: Inter-caffe

Bambina ako neko može pročitati celi text, već nema potreba da pročita, jer sa pažnjom nema problema
radi se o promenama o vidu šta je normativa i šta je vrednost,i šta znači individulanost....al sve u svemu o tome se radi da bar protiv sebe ne radimo ništa, jer dovoljno dželate platimo iz naše poreza da nas uništavaju. I ako već ne radimo protiv sebe,lepo primetimo ženske telo kada je proleća(i kada je zima, i kada je let, i kada je jesen), ili da radujemo se zbog toga da smo uspeli stići do wc ako već stari smo i težak je hodanja....ipak tako je najlakše opisati tog projekta koja zovemo život, da ne poznaje niko zbog čega živi nego traži razlog. a to radimo već 80 hiljada god. jer tada smo postali Homo Sapiensi.
odnosno recept nema...al leka ima, i širi taj kuga skroz sexualni kontaktom