Lao Ce nudi zanimljiv pogled na to pitanje.
 Starog kineskog filozofa posebno je zanimalo sve što je beskorisno. Zaključio je da biti beskoristan znači biti zaštićen, a biti od koristi vrlo je opasno jer će uvijek biti nekoga tko će htjeti iskoristiti te kvalitete u svrhu koja vam se ne sviđa.

Lao Ce prolazio je kroz selo s učenicima i ugledao grbavca. Poslao je učenike da ga pitaju kako se osjeća jer je čuo da pokrajini prijeti rat. Grbavac je rekao da je sretan jer je kralj unovačio sve zdrave muškarce. "Mene nisu htjeli jer sam beskoristan."

Prolazeći šumom, Lao Ce je primjetio ogromno drvo s tako velikom krošnjom da se krdo bikova moglo odmarati u sjeni. Poslao je učenike da se raspitaju o stablu kod drvosječa koji su rušili šumu, ali stablo nisu dirali. "Drvo je apsolutno beskorisno. Grane mu nisu ravne i od njih se ne mogu napraviti daske. Nije ni za ogrjev jer se nepodnošljivo dimi. A lišće mu je tako gorko da ga ni životinje ne žele jesti."

Lao Ce se nasmijao i rekao učenicima: "Budite poput tog drveta, beskorisni. Nitko vas neće htjeti posjeći, zapaliti ili pojesti. I pogledajte, kako veliko je naraslo, bivajući beskorisnim."

Pitanje je u kojoj je mjeri ego osjetljiv. Može li podnijeti da vas smatraju beskorisnim? Što ako je baš beskorisnost staza koja vodi do zadovoljstva?

Izvor

Osecaj kad svi nesto rade a ja sedim kao debil? To me progonilo i kada sam pred porodjaj bila,kada sam , kao bila zasticena od svakog napora i vrste posla. Uzasno. Najvise bih volela da sam ja u tyoj grupi najvrednija i najkorisnija nego ono....kad sam sedela kao mumija i gledala kako drugi rade.
Mislim da bi me ubilo da me iz citave grupe ostave kao beskorisnu.

Iz perspektive drveta ono nije beskorisno nego je ostvarilo svoj biološki maksimum. Tu se Lao Ce grdno prevario savetujući svoje učenike. Međutim prevario se u još jednom pogledu. Svako drvo umire pre ili kasnije. Ako je već uspelo da se razmnoži i razraste, ostvari svoju biološku reprodukciju, jedino što još može učiniti je da postane deo nečeg novog, većeg i vrednijeg. U tom smislu svojom hladovinom koja je ugostila mnoge ljude i životinje drvo je još jednom ostvarilo svoju korisnost. Na kraju je postalo i tema čitave filosofske škole koja je dovela Kinu do pada s vrha na dno civilizovanih naroda.

Огромна разлика је да ли вас неко сматрата бескорисним и да ли сами себе сматрате бескорисним. Први случај ... тја ... може се поднети ... други случај... е то је већ зајебано

Iskreno za ovo prvo bas...i nije bitno. A kako seme posmatras? Bitno ...jer da je ono prvo presudno bilo bi manje samoubistava.

Pa sad, ukoliko se zivot svodi na to da te drugi ljudi koriste svakako je bolje biti beskoristan. Posto se zivot svakako ne svodi na to, glasam za korisnost. Ne zbog drugih vec samo zbog sebe jer cete moci uraditi nesto za sebe i zbog sebe a ne samo za druge. 

prema japanskoj filosofiji , svako je drvo korisno  :

- imate jako i lepo drvo , od njega se prave spoljni noseci stubovi

- drvo koje je jako ali nije lepo sluzi za unutrashnje potporne stubove i grede ,koji se ne vide

- drvo koje je lepo ali nije jako sluzi za fasadu i ukrase u samoj kuci

- drvo koje nije ni lepo ni jako sluzi za potpalu 

Potpuno pogresna filozofija zivota [pocetni post].

Tao te je knjiga za koju sam najuzaludnije moguće potrošila novac. Ne postoji gluplja verzija hedonizma jer čak ne zagovara ni težnju zadovoljstvima.

- drvo koje je ukras a oko kog se pobila grupa penzosa

Obicno smo beskorisni dok smo klinci a vrlo srecni jer nemamo pojma ni o cemu i nista nas ne zanima

Meni se ova priča jako dopala i veoma je primenljiva na moj život. Nije poenta u beskorisnosti već u prividu beskorisnosti.
Koliko puta se moje "znam" i "mogu" postepeno pretvorilo u "pusti, ja ću" i na kraju u "ti ćeš to bolje" (upućeno meni)!!

E, lepo je ponekad praviti se nevešt i biti srećan.

Da. Ovako obicno biva.

Prividno prema nekim ljudima i treba.