NASA je objavila prelep ali pomalo uznemirujuć video koji pokazuje kako bi izgledalo polako se udaljavati od Zemlje bez ikakve nade za povratkom.

Serija slika koja sačinjava ovaj video načinjena je od strane Mesendžer svemirske letelice dok je napuštala Zemljinu orbitu na putu za Merkur.

Ova sonda je naučnicima pružila brojne podatke u vezi sa Merkurom, uključujući i detaljnu topografiju kao i informacije o postojanju leda i organskog materijala.

S vremena na vreme, Mesindžerova kamera se nađe uperena ka Zemlji ali više nikada nećemo dobiti ovako detaljan video pošto će sonda na kraju svoje misije biti srušena na površinu Merkura.



Izvor: B92

Ideja nije ni malo loša 

Тема је да мало размислимо и запитамо се... Пошто само на нашој планети постоји живот да ли он има икаквог смисла ван ње? Да ли је могућ живот у међу планетарном простору?

Sa molekularnom strukturom kojom si sazidan, sigurno ne

Problem je vazduh i voda, a telo se prilagodjava opusteno. Samo to

na apsolutnoj nuli? 

citava kreacija je jedno bice. tako da si kuci gdegod da bio...

kako zanimljiv klip u picku materinu 

uvauuuu
lici na ovo http://www.imdb.com/title/tt1454468/

za bica koje svoj bioloski zivot zasnivaju na razmeni gasova, medjuplanetarni prostor je surovo mesto.. za druga bica u kosmosu je mozda idealno mesto, mozda i u zavisnosti od gustine materije i sastava.. ko zna

a i mnogi su i na Zemlji izgubljeni u svemiru.. mozda treba njih pitati   

Naša tela su prilagođena životu na ovoj planeti. Da bi opstali negde drugo potrebno je imati približno iste uslove. 
Život na velikom svemirskom brodu sa veštačkom gravitacijom i botaničkim baštama nije lep ali je moguć.
Što se druge planete tiče tu su stvari dosta komplikovane. Svemir je ogroman, nije isključeno da postoje mesta na kojim bi smo mogli odmah da živimo, ali zbog velikih razdaljina malo je verovatno da ćemo naići na takvu planetu, bar ne u početku.  Atmosfera poput naše, voda, radijacija, gravitacija... nisu jedino što nam treba. Treba nam i život kakav ovde imamo. Ko zna kakva bi reakcije bila na vanzemaljske mikro i makro organizme. Ne možemo tek tako udisati vazduh, piti vodu i jesti plodove drugih svetova jer bi verovatno bili smrtonosni za nas.
Jedini načini da se prevaziđe ovaj problem je teraformiranje druge planete i naseljavanje zemaljskom florom i faunom ili prilagođavanje nas samih za život na drugom mestu putem genetskog inžinjeringa.

Ako čovečanstvo želi da opstane, nekada će morati da napusti ovaj svet. Čak i da rešimo pitanje prenaseljenosti, resursa, zagađenosti, ova planeta ima određen rok trajanja. Zvezde ne žive večno, ova naša će prvo spržiti a posle i progutati Zemlju. Budućnost naše vrste je u svemiru. Naši potomci moraju rešiti brojne probleme, ali s obzirom na dinamiku naučno-tehničkog razvoja i vremena koje nam je ostalo imamo dobre šanse. Mislim da će 21. vek biti najkritičniji za našu civilizaciju. Ako preguramo narednih 100 godina, čeka nas blistava budućnost, međuzvezdani letovi i ljudske kolonije na drugim planetama.