ISTRAŽIVANJE : Glas javnosti, u saradnji sa agencijom IPRES, pokušao je da istraži kakvi su stavovi građana Srbije prema Vojsci Srbije

Naša vojska za naše potrebe

Sasvim je sigurno da ovog trenutka Vojska Srbije, uz Srpsku pravoslavnu crkvu najpopularnija institucija u Srbiji, preživljava svoje teške dane

Ovih dana se oglasio ministar odbrane Zoran Stanković s podacima da je predviđena prodaja 423, a da je u procesu prodaje 15 vojnih objekata. Ministar je posebno naglasio da će se novac od ove prodaje utrošiti na rešavanje stambenih problema pripadnika Vojske, ali i da će deo biti uložen u opremanje jedinica Vojske Srbije.

Ovo je jedan od načina da Vojska ponovo stane na noge. Međutim, sigurno je da ovoga trenutka, uz Srpsku pravoslavnu crkvu najpopularnija institucija u Srbiji, preživljava svoje teške dane. Sijaset problema koji su se navalili na pleća Vojske, od transformacije preko nesreća i učestvovanja u mirovnim operacijama i nedefinisanom pristupanju partnerstvu i NATO do teške finansijske situacije i redukcije brojnog stanja, uz narušenu socijalnu stabilnost vojnih porodica, predstavlja trajnu krizu iz koje Vojska sasvim sigurno neće izaći u skorije vreme. Imajući sve to u vidu, Glas javnosti i IPRES su pokušali da dođu do stavova građana Srbije o stanju i problemima Vojske Srbije.
      

KOMENTARI ANKETIRANIH

"Kada je reč o vojnom savezu, istorijski gledano, Srbija je uvek imala više štete nego koristi od njih. I ovoga puta pritisci za ulazak u NATO nisu motivisani željom da će NATO biti jači s nama, već iza toga stoje strateški interesi koji odgovaraju više liderima NATO saveza nego nama", rekao je svoj negativni stav prema evroatlantskim integracijama Budimir Milutinović iz Bora.
Borivoje Pavlović iz Loznice prokomentarisao je svoje protivljenje učestvovanju naših vojnika u mirovnim misijama postupkom nekoliko zemalja koje su svoje vojnike povukle iz Iraka zbog pretnji ili već realizovanih terorističkih akcija na svojim teritorijama. "Ako je to uradila Španija, pa valjda možemo i mi", jasan je Pavlović.

UZORAK TELEFONSKE ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem od 4. do 8. avgusta 2006. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 714 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Velikoj Plani, Ćupriji, Zrenjaninu, Sečnju, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.
Anketa je obuhvatila pet problemskih pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 49,44 odsto muškaraca i 50,56 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 1,54 odsto građana Srbije koji su imaju 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 27,45 odsto. U anketi je učestvovalo 11,20 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 20,59 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 24,93 odsto građana koji imaju više od 50, a manje od 59 godina i 14,29 odsto starijih od 60 godina.
      
   
   

Kada je reč o redovnoj popuni sastava Vojske, najviše građana Srbije, 76,33 odsto, izjasnilo se da su za profesionalne pripadnike vojnih jedinica, dok se za stari oblik regrutne popune izjasnilo 21,85 odsto građana. Ovih dvadeset odsto građana opredelilo se za stari oblik regrutne popune vojnika najviše zbog velikog finansijskog opterećenja koje iziskuje profesionalna vojska u situaciji kada je Srbiji svaki dinar potreban za konsolidovanje privredne i socijalne sigurnosti.

Posle odvajanja Crne Gore iz zajedničke države problem komandovanja Vojskom našao se u pravnom vakuumu zato nije ni čudo što 18,91 odsto građana smatra da bi vojskom trebao da komanduje premijer Vojislav Koštunica, pa 5,18 odsto da bi to trebalo da bude neko iz vojnih redova, što pokazuje da još u javnosti Srbije nije ovladao stav da je predsednik Republike, kao i u gotovo svim zemalja sveta, komandant oružanih snaga, za šta je i glasalo 65,97 odsto građana.

Ako se uzme u obzir činjenica da većina stanovnika Srbije nije za pristupanje Srbije NATO alijansi, građani u najvećem broju slučajeva - 50,14 odsto smatraju da Srbije treba da uđe u Partnerstvo za mir i da je to dovoljno, dok čak 42,02 odsto građana smatra da Srbije treba da bude neutralna u odnosu na evroatlantske integracije.

Posle ovakvog stava građana Srbije nameće se ozbiljno pitanje zašto se nikada nigde nije razmatrala i ta opcija pacifikacije i demilitarizacije Balkana. Neutralnost je ovoga trenutka legitimno pravo Srbije. Ona bi ulaskom u NATO priznala opravdanost bombardovanja 1999, a tu je i naša miroljubiva politika s kojom težimo da imamo što manju, a efikasniju armiju. O ozbiljnom siromaštvu koje bi troškovima koje iziskuje priključenje NATO dovelo do konačnog socijalnog kraha države, kao i o našoj nespremnosti da ratujemo po belom svetu za interese velikih sila ne treba ni raspravljati.

Zanimljivo je napomenuti da se 42,30 odsto građana protivi svakom našem vojnom učešću u mirovnim operacijama širom sveta i za to predviđaju samo dobrovoljce u 22,83 odsto slučajeva i profesionalne vojnike u 32,77 odsto slučajeva. Ovakva odbojnost prema učešću naših vojnika u mirovnim operacijama širom sveta sasvim sigurno da je posledica onoga što se događa danas u Avganistanu, Iraku i Libanu. Svima je postalo jasno da je NATO posle agresije na SR Jugoslaviju 1999. prerastao od odbrambenog u ofanzivni oružani savez koji je isključivo u funkciji američke globalne strategije.

Na kraju mora se reći i to da postoji opravdana sumnja u sračunate poteze, kreirane spolja, a potpomagane iznutra, o razgrađivanju državnih institucija, a među njima i Vojske. Takvu sumnju je iskazalo 52,52 odsto ispitanika.
Vinko Đurić i istraživački tim Glasa javnosti
   


Izvor: Glas Javnosti

Ja sam skoro odsluzio vojsku, i bilo mi je sasvim ok. Naravno, ne zagovaram zbog toga da treba ovako da ostane, ipak sam za profesionalnu vojsku. Jedino sto mi mnogo smeta a to je civilno sluzenje vojske, zato sto to nema nikakve veze sa vojskom. Prepovijanje baba na gerontologiji, ili ciscenje prasina sa knjiga u bibliotevi, kakvo je to vojno sluzenje? Ne smeta mi taj vid ispunjavanja neke svoje duznosti prema drzavi, slazem se da ima ljudi koji nisu za vojsku, ali mi smeta sam naziv. Sto to ne nazovu drustveno koristan rad, a da uz obrazlozenje stoji da je to ekvivalent sluzenju vojnog roka?

"Извол'те господине водниче,аутоматски катетер број 539688904 спреман за смотру и ваш преглед..." 

"Vojnice, ne ispunjavas dobro duznosti. Kakav si ti kuvar? Ovo kurije oko sa babine noge nije dobro oguljeno. Ostav!!!"

Covek koji je napisao ovaj tekst - Vinko Djuric je poznati ljubitelj Milosevica, zastupnik teorija zavere i protivnik stvaranja normalne i jake Srbije. Citam coveka godinama, svaka njegova analiza i `istrazivanja javnog mnjenja` odrzavaju njegov licni stav po principu `sto je babi milo to se babi snilo`.

Pa ako smo toliko ludi i glupi da nas i dalje ubedjuju da nam je dobro ono sto nije, onda smo to i zasluzili.

Еј, комшија, катетер је компликована справа. Не бих ја њима дала ни ханзапласт да изваде из кутије.   

У праву си комшинице,претерао сам... 
Можда је боље послужилац гуске или како се већ зове она посуда...

Ja se plasim da bi oni nekoj babi koja je u frci doneli pravu gusku

"Послужилац гуске!" Како јако!