Lokus kontole je pojam koji se odnosi na to kako osoba dozivljava dogadjaje i sve ono sto joj se desava u zivotu.
Postoje dva oblika ovog lokusa: unutrasnji i spoljasnji.

Osobe sa unutrasnjim lokusom kontole su uverene da one, najvecim delom, upravljaju sopstvenim zivotom. Manje veruju u spoljasnje okolnosti, kao i vise sile, ili bilo koje druge cinioce koji bi mogli uticati na njihov zivot. One su, generalno, samostalnije, i sposobnije da tacno lociraju problem. Medjutim, biti preterano uveren u sopstveno delanje, moze imati i negativne posledice, i to onda kada se desi nesto lose, nesto uzrokovano spoljasnjim ciniocima, a osoba misli da je to mogla spreciti ili je i sama odgovorna za to. Moze se javiti snazan osecaj krivice, samooptuzivanja, pa sve i do toga da uobicajeno funkcionisanje bude ozbiljno naruseno.

Osobe koje, pak, imaju spoljasnji lokus kontrole, sklone su da uzroke svojih ponasanja cesce pronalaze u spoljasnjem okruzenju i okolnostima. One su nesto prijemcivije za uticaje drugih, i smatraju da je zivot serija raznih okolnosti, u kojima imamo ili nemamo srece. U ekstremnom obliku, oni mogu postati verski ili bilo koji drugi fanatici, ali i mogu otpisivati svaku odgovornost za sopstvene postupke, uvek kriveci druge ili situaciju.

Ipak, ovo su pre dva ekstrema. Obicno se vecina ljudi nalazi negde izmedju, s tim da obicno jedan pol ove dimenzije preteze, povlaci ka jednoj strani.
Zanimljivo je to da se ovim konstruktom moze objasniti dobar broj individualnih razlika kod ljudi. Na primer, osoba koja je izgubila posao ce, u zavisnosti od svog lokusa, dozivljavati situaciju. Ona sa unutrasnjim ce smatrati kako je iskljucivo ona kriva za to (odnosno njeni postupci, reakcije... jednom recju ponasanje, zatim licnost, sposobnosti, zalaganje), a osoba sa spoljasnjim lokusom ce biti ubedjena da krivica nikako nije u njoj, vec ''spolja'' - kriv je sef, kolege, okolnosti, pa i losa sreca.

Sta mislite, kome je bolje? Koji od ova dva obrasca ponasanja je adaptivniji? Gde se vi tu pronalazite (pod pretpostavkom da se uopste pronalazite)? 

Kao i većina ljudi, negde sam između. Možda je prvi oblik malo bolji, ali opet nije dobar.

mnogo je situacija gde extremi ni u jednom slucaju nisu povoljni,tako da biram sredinu koja malo preteze ka unutrasnjim lokusom

„Sudbina nije u rezultat sreće, već izbora: nju ne treba čekati, već stvarati.“

Vilijam Dženings Brajan.

Uff definitivno u ovom prvom se pronalazim. . . .  mada mi se cini da nekako ovi sa spoljasnjim lokusom bolje prolaze kroz krizne situacije (barem sami sa sobom. . . najlakse je za sve okriviti drugog)

ne znam. ja sam još premala za takve stvari

Ako za sve sto nam se desava krivimo okolinu ili pak, neke vise sile, verovatno cemo zavrsiti sami i otudjeni. Jednostavno rasteracemo sve oko sebe.

Trebamo biti svesni sebe i svojih mogucnosti. Mi smo ti koji prave izbore, ponekad pravimo lose izbore i treba da budemo svesni da smo pogresili. Samo tako cemo moci da ispravimo tu gresku.

Cak i kada nam okolina baci nekakvu prepreku na put, mi smo ti koji treba da je savladaju.

 Oba modela su krajnje patetična.

Pateticna?! 

Mozes li to malo da pojasnis, jer mi ama ni malo nije jasno? 

Otkud da ne razmisljas o zastarelosti podele?
Socioloski, znaci iz iskustva, analiticka faza prolazi posle 12te, 13te godine.
Stvarno, sfere ljubavi, uspeha i hedonizma su daleko ispred svih intro/ekstro dilema.
Evo, ako objasnis smisao za humor ovom podelom mozemo da udjemo u duboku analizu ljudske psihe, naravno ako se ne bojish frojdovanja.

Tekst je preuzet, nije B@mbin@ pisala, ali ako zelis, iznesi svoj stav pa da zapocnemo diskusiju, koja je vrlo dobrodosla

Ipak, ovaj put sam ja licno pisala tekst. 

I ne bojim se frojdovanja, cak sam i pristalica psihoanalize (ali ne one prve frojdovseke, hard core  , nego ove savremenije), tako da mozemo poceti... 

Ok, vas dvoje insistirate na ovoj podeli zbog komunikoloskog aspekta.
Ali opet, ja Vam se ne bi obratio da #1.post podela nije izuzetno zastarela.

poz sa ljubljana univ / komttk

Lokus kontrole je jedan od kognitivnih konstrukata, koriscen i u mnogim savremenim istrazivanjima.
To nije nesto sto moze da zastari.

A ne mozes porediti psihoanalizu (narocito ne frojdovsku), jer ona pociva na nagonima, objasnjava motivaciju, strukuru licnosti (Id, Ego, Superego), nastanak neuroza... itd... Dok je lokus kontrole kognitivni termin, iz savremenih takodje kognitivnih teorija. Tako da, ako bas zelis da ih uporedjujes, odnosno, kombinujes, to je mesanje baba i zaba.

Uostalom, po Frojdu, je svaki lokus nedvojbedno unutrasnji, jer je on posmatrao coveka kao tempiranu, nagonsku bombu, a spoljnje okolnosti su bitne tek toliko da li mozemo zadovoljiti neku zelju Ida.

Ili, moze se to i ovako reci: svaka instanca licnosti ima svoj lokus kontrole. Id - unutrasnji, Ego i jedan i drugi, kao medijator izmedju Ida i Superega, dok Superego moze imati spoljasnji.
Ali svako ko iole poznaje psihoanalizu, ne bi se slozio sa tim, jer je ovo zaista mesanje nespojivog.

Samo da naglasim da je ovo jedan od najgorih oblika (pismene) korespodencije, ali ce neki shvatiti zasto ovo radim.

Evo ovako.. kognitivnih teorija ima mali milion i sve ostvaruju isti cilj i to je de facto neodvojivo bilo kojom od frojdovskih ideja tipa potiskivanja, deobe, zamene i slicnih kvizovskih budalastina. Najbitnije je da se razumemo linijom, ako hoces i lokusa dominacije ali na nivou aplikacije, nikako intuicije.


Frojd objasnjava i defanzivne mehanizme na koje narocito treba obratiti paznju jer oni sa eksternim lokusom kontrole vrlo cesto sami veruju u iste i empirijski beze, odnosno potiskuju kompletne emotivne sklopove. Nadam se da sam ti objasnio da ni kognitivni srafovi, a narocito Frojd nisu u stanju da dopru do EQa - jer nema nikakve potrebe da osporavam tvoj motiv. Mislim da je izuzetno pragmatican, ali 2009te - drasticno pogresan.


Frojd ostavlja vrlo malo mesta korelacij socijalnog i recimo porodicnog jer je sam bio osudjen na kokain i vid drustvene izolacije. Njegov rad na temu snova nije introspekcija najokorelije vrste vec zlocin prema ljudskom, prirodnom pravu da poznaje razlike naslednog sto, opet pisem, ostavlja mesta emotivnom dovoljno da bi se naglasile intro/ekstro dileme.

To je zato sto si ostavila dilemu unutrasnjeg i spoljasnjeg kako bi naglasila autoritet, sto je kao kad bi, opet zbog lokusa kontrole ostvarila razliku izmedju zenskih i muskih zaposlenih u istoj firmi praveci fiksnu razliku u njihovim platama. Time naravno ne zelis da napravis razdor, niti da uspostavis hijerarhiju vec formiras sopstvenu dominaciju. Socijalno ta prica je iluzorna.

Ali opet, kapiraj me kao da ucestvujem jer me zanima tvoja pragma i cenim da si vrlo uporna.   

Juhuuuu, konacno neko ko bi da se kolje sa mnom oko psihoanalize, juhuuu! 

 

Zasto bi odvajao aplikaciju od intuicije?
Mislim, znam da je intuicija nesto nepozeljno kod kognitivisticki orijentisanih, ali nisam pristalica ideje zastupanja samo jednog pravca i samo jedne istine. Intuicija se, nadalje, pripisuje upravo psihoanalizi, ali su ti isti kognitivisti zasluzni za naucnu operacionalizaciju intuicije koja je nista do proces nesvesnog ucenja.
Sa druge strane, kognitivnisti (i to atribucioni) su uveli lokus kontrole kao pojam mnogo nakon postavljanja frojdovskih temelja u psihologiji. Tako da je to kao da pokusavas da najnoviji motor nekog aviona naguras u mesershmit iz WWII.

Ovde se, u principu, slazem sa tobom, u smislu da je u danasnje vreme frojovska psihoanaliza totalno zastarela.
I to je sasvim razumljivo, ako se ima u vidu vremenski okvir njenog nastajanja.
Pored toga, Frojd je potencirao upravo na tim defanzivnim mehanizmima, neurozama, generalno na patologiju... sto se nikako nije svidelo, u prvim redovima, humanistima, ali kasnije i ostalima. Jer, zaista nema smisla coveka posmatrati samo kao nagonski determinisanu zivotinju (iako on to u principu i jeste).

Jesi li to ti, Goldberze, ili Poperu? Javi se! 
Elem, ovo su iste zamerke koje su ova dvojica pomenutih (ali i mnogi drugi) zamerali Zigiju  , i ta opaska stoji, ali nije sporno da je njegova teorija tu i tamo nepotpuna, ponekad i suplja, ali i sama sebi kontradiktorna.
ALI: ne mozes Frojda proglasiti necovekom; pa i taj famozni kokain, koristio je dok nije shvatio sa cim ima posla.

Sad se vec selimo u oblast psihologije rada; kao prvo - naglasavanje autoriteta i dominacije se ne postize akcentiranjem spoljasenjeg/unutrasnjeg. Za to postoje drugi nacini. Osim toga, svaka diskriminacija polova tamo gde za nju nema mesta, je nesto nedopustivo, jer se time ne naglasava autoritet, nego se sebi besi omca oko vrata. Samo ti fali da ti one razjarene feminstkinje zakucaju na vrata, ili puj, puj, ne daj boze, one famozne nevladine organizacije. 

Elem, ono sto hocu da kazem je to da je lokus kontrole i te kako bitan i u licnom, ali i u profesionalnom, i svakom drugom podrucju zivota. I bitan je da bismo upoznali sebe, da bismo izgradili sopstvene mehanizme funkcionisanja. A za to je potrebno znanje, a znanja nema ako ne sagledas sve moguce perspektive, ukljucujuci Frojda, Adlera, Maslova, Skinera, Volpea... i ostale, da ne nabrajam. Pored toga, niko tebe (ni mene, ni bilo koga od nas) ne tera da se opredelimo za jedan pravac: eklektizam je odlicna stvar.

Par krilatica 
Nismo sami. 
Ne. Suprotstavi se nagonski determinisanoj zivotinji od 120 kila dilemom izmedju dva pojma, i izgradi mapu uma na tome i videces da citat -
- ima itekako opsiran smisao i vrlo gadnu aplikaciju, ako me razumes, a znam da me razumes. 
Okej, rizikuj jednom i reci gde lezi kakav stres jer empirijski, smisao za humor (kao sto vidis ni u ovom slucaju) nema veze ni sa Frojdom, ni sa Jungom (sto je najgore!!) vec sa samim tobom. )

Da se upišem, ne brišite mi post 

brisi i zakljucavaj temu 

Dušmani