Ah, kajanje. Lupanje po čelu zbog zakasnele pameti, patetičan ton narodnjaka, osećaj samooptuživanja jer sam pojela dva ručka dok sam pokušavala da izbegnem pisanje ovog članka. Ako ste ikada doneli lošu odluku ili pretrpeli nesreću, kajanje je bilo vaše drugo ime. To je teško stanje sklono optuživačkim komentarima i mračnim raspoloženjima, koje vas menja čineći vas u isto vreme i jačim i osetljivijim. Ipak, morate odlučiti da li će ta vaša jačina ličiti na nedostupnu gorčinu ili nezaustavljivu stamenost, a ta vaša osetljivost na sirovu ranjivost gde se rane nikada ne izleče, ili na dobrotu toliko duboku da sve leči već na prvi dodir. Kajanje može postati vaš najveći neprijatelj ili najbolji prijatelj. Ali morate se odlučiti za jedno od ta dva.
Postoje bar dve vremenske zone u kojima možete da izaberete da kajanje postane moćna energija koja pre leči nego uništava: prošlost i budućnost. I prošlost i budućnost mogu se promeniti u zavisnosti od toga šta ste izabrali da učinite u sadašnjosti.
Počnimo od menjanja prošlosti. Ako ste mislili da je to nemoguće, onda ste u zabludi. I to mislim bukvalno. Prošlost postoji jedino kao sećanje, kao priča u mozgu, i iako prošli događaji nisu promenljivi, vaše priče o njima jesu. Aktiviranjem u sadašnjosti možete promeniti način pričanja priča iz svoje prošlosti, čineći je pouzdanim čuvarem budućnosti. Sledite naredne korake, manje-više navedenim redom.

1. Prevaziđite poricanje

Dokle god mislite „ovo nije trebalo da se desi“ ili „nije trebalo da ovo uradim“, zarobljeni ste u borbi protiv realnosti. Mnogi ljudi godinama troše energiju na beskorisno „nije trebalo“. Oni najljući neograničeno ponavljaju da bivši nisu trebali da ih napuste, da roditelji nisu trebali da ih kljukaju hranom, a šefovi da ih teraju da nose neudobna odela kao uniforme.
Čak i oni kojima je život jednoličan uvek za nečim žale. Oni uvek nađu da za nešto kažu „da sam bar“: da sam se bar udala za Nikolu; da sam bar napredovao na poslu; da sam bar pročitao upozorenje da se ne rukuje tek tako ozbiljnom mašinom. Ubeđeni su da bi, da se sve tako desilo, bili srećni ljudi, a ne jadnici.
To zovemo neproduktivnim kajanjem. Ljudi ga koriste da bi izbegli zastrašujuće ili teške akcije. Umesto da priču iz prošlosti ispričaju na koristan način, oni je upotrebe kao izgovor što su ostali jadni. Ako ste se prepoznali u ovome, molim vas da obratite pažnju na sledeće: svi se slažu s vama. To zbog čega se kajete stvarno nije trebalo da se desi, ali desilo se. Ako uživate u tome što ste jadni, pokušajte da se borite protiv toga. Kada odlučite da budete srećni, izbacite ono „nije trebalo“ iz svojih priča i pređite na sledeći korak.

2. Razdvojte osnovne sastojke kajanja

Od četiri osnovna osećanja, tuge, besa, radosti i straha, kajanje je mešavina prva dva. Vaša određena situacija može biti preplavljena tugom i s malo ljutine, na primer: moj otac umro je pre nego što sam uspeo da ga upoznam, prokleta surova sudbina.
Može biti preplavljena besom sa malo tuge: zašto, zašto sam išla kod frizera za koga znam da je stalno na opijatima? Koliko god da su očajni, neki od onih koji su skloni kajanju radije ostanu samo tužni odbijajući da osećaju bes, dok neki drugi znaju samo za bes. Poricanje bilo koja od ta dva osećanja zarobiće vas u gorko neproduktivno kajanje.
Razmatranje besa odvojeno od tuge čini da oba osećanja postanu korisna. Setite se nečega za čim žalite. Dok vam je to na pameti, završite sledeću rečenicu: „Tužna sam što...“, pa navedite to za čime žalite. I tako ponavljajte za sve ono što je u vama izazvalo tugu, a odnosi se na tu određenu situaciju za kojom žalite.
Na primer, ako je vaše kajanje vezano za dobijanje bolesti koju izazivaju virusi, možete reći: tužna sam što se grozno osećam; tužna sam što više ne mogu da vežbam jogu; tužna sam što ni priroda ni izlazak u grad ne zvuče više tako privlačno. Kada ste naveli sve za čime žalite, napravite listu na kojoj ćete svaku rečenicu započeti sa: „Ljuta sam na ...“. Na primer: ljuta sam na svoje telo što se razbolelo; ljuta sam na Boga što je stvorio viruse; ljuta sam na sve svoje kolege koji dolaze zaraženi na posao i prenose bolesti. Napišite sve uzroke svog besa, pa makar bili i iracionalni. Kada kompletirate listu svega što vas čini tužnim i besnim, možete preći na korak broj tri, gde ćete raditi na transformisanju neproduktivnog kajanja u produktivno. To je neverovatno korisno, ali u isto vreme i neprijatno. No, jedini način da izađete iz bolnih emocija jeste da se sa njima suočite.

3. Tugujte za onim što je nepovratno izgubljeno

Tuga je prirodna reakcija posle gubitka nečega što nam je bilo važno, nečega o čemu smo sanjali, što smo imali, ili mogućnosti da nešto odbijemo. Produktivno kajanje prolazi kroz vas u talasima, što je užasan osećaj, ali i jedini način da pobedite tugu.
Tuga poput najveće planine prelazi u težak ranac, zatim u kamen u džepu, potom u trunčicu u cipeli, i na kraju nestane, ali ne zato što su se prilike izmenile, već zato što ste postali dovoljno jaki da se nosite sa realnošću.
Patnja će prestati kada počnete da se radujete tuđem uspehu koji je trebalo vama da se desi, ali vam je izmakao. Ako vaša tuga ne prestane da iščezava, ako jedan njen deo prosto ne popušta ni za dlaku, kajanje možda neće biti dovoljno. Ono vam govori da potražite deo nečega što ste izgubili.

4. Tražite povratak suštine svojih snova

Ne možete promeniti činjenicu da ste preteranim jelom nabacili suvišne kilograme, usled nemarnosti izgubili dobitni loz ili proćerdali decenije u celibatu umesto u veselju. Ali možete tražiti povraćaj suštine doživljaja koji ste propustili: ljubav prema sopstvenom zdravom telu, uživanje u izobilju, osećanje veličanstvene strasti. U ovom trenutku odlučite da nađete način da povratite suštinu onoga za čim ne možete da prestanete da žalite.
Anino najveće kajanje bila je jedna očajna klasifikacija u gimnastici koja ju je kasnije koštala učešća na Olimpijadi. Kada sam je pitala šta bi joj ta Olimpijada donela, ona je rekla: „Ponos, uzbuđenje, takmičenje u svetskoj klasi i pažnju.“ Kada je sebi objasnila suštinu, Ana je promenila karijeru zaposlivši se na televiziji, a to joj je donelo sve ono što je želela u životu. Sada kaže da je njen život toliko uzbudljiv da bukvalno nikada ne razmišlja o Olimpijadi. Kajanje se pretvorilo u još jednu odskočnu dasku, a ne u usporavanje.
Toliko dugo već savetujem ljude kako da žive da mogu odgovorno da obećam da ćete, ako odlučite da tražite povraćaj suštine onoga za čim žalite, vrlo brzo to naći na mestima na kojima ste se najmanje nadali.

5. Analizirajte svoj bes

Bes kao komponenta kajanja važan je koliko i tuga. Bes je kao medved, ali ako obratite pažnju, čućete da riče vrlo korisne instrukcije za to kako bi trebalo da upravljate svojom budućnošću. Ne plašite se svog besa, prihvatite ga, uspavajte, pokušajte da ga eliminišete.
Jednostavno, ostavite decu sa dadiljom, nađite se sa drugaricom, suprugom, terapeutom, ili uzmite časopis u ruke i dopustite svojoj ljutoj životinji da otkrije skrivene poruke. Čućete mnogo smislenih zvukova, ali i informacija o tome šta treba da promenite u svojoj sadašnjosti i budućnosti da biste prestali da patite od zastarelih kajanja i da pravite nova.

6. Naučite da naginjete ka ljubavi

Kada sam čula refren: „Ne mogu da se kajem zbog onog što sam uradio radi ljubavi“, zanimalo me je da li je to bukvalno tako. Zbog toga sam izvela jedan mali eksperiment. Prizvala sam sva svoja značajnija kajanja i ubrzo shvatila da se nijedno ne odnosi na ljubav. Uzroci skoro svih bili su bazirani na strahu od odluka. U slučajevima gde su moje motivacije bile mešavina ljubavi i straha, uvek je taj strah dovodio do kajanja.
Na primer: biću budna skoro celu noć pošto sam ceo dan provela jedući svakojake slatkiše jer sam imala blokadu pisanja, što je, inače, vrsta straha. Predviđam da ću se sutra kajati zbog toga. Provela sam mnogo, mnogo neprospavanih noći plašeći se od ovoga ili onoga i ništa se dobro iz toga nije izrodilo. Međutim, bez sna sam ostajala i zbog ljubavi. Ostajala sam do kasno budna družeći se sa prijateljima, ljuljajući bolesnu decu, prekidala stanja celibata. I zaista se ne kajem ni zbog jednog izbora koji sam napravila zarad ljubavi. Izvedite sami svoje umne eksperimente i verujem da ćete doći do sličnog zaključka. Priznajte, pesma koja vas toliko obuzme ne može baš toliko biti neistinita.
Dakle, jedinstvena lekcija o kajanju, ona koja će vam pomoći da dosegnete bogatu i zadovoljavajuću budućnost, glasi: svaki put život vas dovede do raskršća, od najmanjeg do najvećeg. Krenite u pravcu ljubavi i ne okrećite leđa strahu. Razmislite o svakoj opciji, na primer „šta će me oduševiti i razveseliti“, a izbegavajte pitanja poput „šta će zadržati moj strah – ili događaje, ljude i stvari kojih se plašim – u luci“.
Ponekad će izbor biti više nego očigledan.
Ljubav vas pokreće samo napred i ne postoji nikakav strah. Ali u mnogim situacijama stvari će delovati zamršeno. Put ka onome što volite može biti zastrašujući, bez olakšica, uznemirujući, pun terora. Srce će vam iskakati iz grudi, ali ako se budete preterano plašili, možete oterati onu prvu iskru ljubavi i ostati bez nje. Tada prizivate kajanje, ali ne kao teret koji morate da nosite na leđima, već da vas podseća da ne pravite izbore koji vam donose loša osećanja. Ako ste dovoljno tugovali za svojim gubicima, povratili svoje snove i artikulisali svoj bes, proces kajanja je od vas napravio pravu vrstu jake-nežne osobe, neustrašivog duha, mekog srca, uverene iz iskustva da se ništa bazirano na strahu ne isplati, ali da je sve bazirano na ljubavi vredno truda. Takav način života ne garantuje lakoću življenja, u stvari verovatno će vas povesti na divlju vožnju. Ali, makar nećete zažaliti.

Magazin Sensa

Hm.. zanimljivo...

Zaista dobar tekst.

Odlican tekst

Kao sto i sam tekst kaze, kajanje koci. Treba se suociti sa njim, prevazici, nauciti ponesto o sebi iz istog i terati dalje

Kajem se samo za nesto sto nisam uradila, rekla u vreme kad je trebalo.... Pogotovo kad su u pitanju ljudi kojih vise nema.

Sve ostalo sto sam pogresno uradila, tako je trebalo, nema kajanja ni bilo kakve destruktivnosti.

Човек се у старости много више каје за ствари које није урадио, него што се у младости каје за оне које је урадио...

Бар тако кажу...

- kajanja je u životu najviše.

ne pada mi na pamet.
gotovo, finito, ende...zdravo..nema vise, idemo dalje.

...da,tekst bi se mogao nazvati interesantnim,da nije izveden iz jedne prostije recenice,koja je objasnila psihicko stanje svesti,kajanje.premudri starac _____________ koje god ime da upisete nije problem,ja predlazem neka bude starac Foco od stotinu leta,je rekao ...posle je8anja,nema kajanja...