Kafa :: Burek kafana ~ Kutak za hedoniste

Hm...

razmisljam da li sam i ja zaludjenik... dupla turska bez secera... nekada i dve, a ne bunim se i ukoliko su tri... Smile

Istorija

Drvo kafe (Coffea arabica) je cvetajući zimzeleni žbun čija je domovina region Kafa u Etiopiji. I druge vrste kafe uključujući C. liberica i C. robusta takođe rastu u divljini u ostalim delovima Afrike. Postoji više legendarnih priča o poreklu ovog napitka. Najpoznatija je verovatno priča o etiopijskom pastiru Kaldiju. Jednog dana je primetio da su njegove koze živahnije nego inače. Primetivši da jedu crvene bobice jednog žbuna i okusivši ih, iskusio je isti osećaj živahnosti.

Arabika se uzgajala na Arabijskom poluostrvu od 15. veka nove ere. Arabljani su je zvali „qahwe" (vino), a Turci „kahve".

Korisne efekte kafe je poznao već u 10. veku veliki doktor Al Razi. Krajem 15. veka kafu su proširili po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu putnici koji su se vraćali iz Arabije. Arapi su čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kafe, ali su je Indusi ipak uspešno prošvercovali i počeli da gaje u Indiji. Godine 1554./55 prvi put kafu su u Carigrad donela dvojica Sirijaca. Kafana je postala osobitost socijalne kulture. U njima su se okupljali ljudi, igrale razne igre, pilo, pušilo, odmaralo i održavali kontakti. Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku odakle se kafa proširila Evropom. Godine 1645. godine otvorena je prva kafana u Italiji. U Engleskoj prva kafana je otvorena 1583. u Kornhilu. Vlasnik je bio jedan turski trgovac. Do 1675. otvoreno je više od 3.000 kafana u Engleskoj. U Parizu je prvu kafanu otvorio Jermenin Paskal. Kafa je ubrzo postala popularnije od vina u Francuskoj i čaja u Engleskoj. U Beču, prva prodavnica koja je prodavala kafu je otvorena 1683. godine, kada je jedan Srbin, posle propasti turske vojske u Velikom bečkom ratu jeftino otkupio ogromne zalihe ove biljke koje je zaostalo u zaplenjenoj turskoj komori. Zahvaljujući njemu, bečke dame su se ubrzo oduševile egzotičnim ukusom rasanjujućeg napitka, pa je po ugledu na građane najmoćnije države tadašnjeg sveta, sva srednja Evropa počela da pije kafu.

Uprkos zabrani izvoza zrelog semena, Holanđani su 1616. uspeli da ga iznesu sa poluostrva. Ubrzo nakon toga nikle su plantaže u holanđanskim kolonijama - Cejlonu (danjašnja Šri Lanka) i na Javi (sada pripada Indoneziji).

Godine 1706. Holanđani su preneli jednu sadnicu kafe sa Jave u Botaničku baštu u Amsterdamu. Biljka je toliko procvetala, da je njen rod bio dovoljan za dizanje plantaže u Surinamu na Karibima. Godine 1714, gradonačelnik Amsterdama poklonio je jednu od tih mladica francuskom kralju Luju XIV, koju je on dao da se zasadi u Kraljevskom vrtu u Parizu.

Kafa u Srbiji

Nije slučajnost, da je Beograd dobio svoju prvu kafanu pre Beča, Pariza i ostalih velikih evropskih metropola. Srbi su pod uticajem Turaka bili upoznati sa kulturom kafe vrlo rano. Već 1521./52 Turci si u jednoj zgradi na Dorćolu otvorili neke vrste ugostiteljskog objekta - kafanu u kojoj su posluživali kafom. Kafa se od tada posluživala u karavan sarajima, hanima i mehanima. Ugostiteljski objekti u Beogradu dobijaju današnji naziv kafana posle 1738., kada su Turci ponovo zaposeli Beograd, nakon austrijske vlasti. Tada je, kao najbolja, bila poznata kafana Crni orao na Dorćolu, koju je u svom putopisu pomenuo putopisac Keper. Nalazila se na spratu u zgradi na uglu današnje Dušanove i ulice Kralja Petra.

Najveći broj kafana Beograd dobija u 19. i 20. veku. Neke od najpoznatijih starih beogradskih kafana su Tri šešira, Kafana "?", Dva bela goluba i nekada slavna, a već srušena kafana Dardaneli.

Kafa i religija

Pojavom kafe na evropskom tržištu u 17. veku dolazi do velikih promena. Opsednutost ovim napitkom i biljkom dovodi do toga da kafa bude proglašena satanističkim napitkom od strane nekih katoličkih sveštenika. Oni su naime smatrali da bi kafa mogla da potisne upotrebu crvenog vina, koje je po njihovom mišljenju posvetio Isus Hrist. Ipak, kada je papa Klemenet VIII probao kafu, navodno je odmah promenio mišljenje. Rešio je tu religioznu dilemu tako što je „krstio napitak“, čineći ga time prihvatljivim za katolike.

cvet kafe

przena kafa

sirofa kafa

Kafa i zdravlje

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na planeti se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica kafe.

Smrtonosna doza kofeina, prirodnog alkaloida, koji se dobija iz zrna kafe (kao i iz listova čaja i iz kakaovih zrna) iznosi 150 miligrama po jednom kilogramu telesne težine, što znači da čoveka od 80 kg može da ubije 12 grama kofeina, tj. 100 šoljica kafe. Izračunato je da je najveća bezopasna količina 9 šoljica dnevno, ali pošto se za 4 do 6 sati uticaj kofeina izgubi, dnevna doza može biti i znatno veća.

Dve šoljice kafe sadrže istu količinu stimulansa kao i jedna tableta kofeina. Smatra se da se upotrebom kafe smanjuje asorbcija vitamina i minerala, otežava varenje, da kofein, kao psihoaktivna susptanca izaziva blagu zavisnost, nesanicu, ponekad i gorušicu. Kafa može biti uzročnik palpitacije, ubrzanog rada srca i glavobolje. Ipak, kofein, kao blagi stimulant ima pozitivno dejstvo na raspoloženje i budnost, a neke studije su dokazale da podiže nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad koncentracije, smanjuje depresiju i anksioznost.

Najskuplja i najređa kafa

Cibetka (lat. paradoxurus) Sorta Kopi Luwak (na idnonežanskom Kopi znači kafa) je izuzetno retka, godišnje se proizvede oko 250 kg, a 100g se prodaje za 75 američkih dolara. U Kaliforniji se šoljica ove kafe prodaje po ceni od 5 dolara i po rečima vlasnika restorana ovako niska cena opravdava se željom da što veći broj ljudi može da isproba čudesan ukus ovog napitka.

Ova sorta kafe se pravi na ostvima Sumatra, Java i Sulavesi, na kojima žive cibetke (lat. paradoxurus). Ovi torbari hrane se plodovima kafe i zato su smatrani štetočinama, sve dok nije otkriveno da zrno koje prođe kroz njihov digestivni trakt dobije specifični ukus, koji mu daju enzimi iz želuca ove životinje. Polusvarena zrna se skupljaju i od njih se pravi najskuplja kafa na svetu bogate i jake arome.

Zanimljivosti

Johan Sebastijan Bah je jednu svoju kantatu posvetio kafi
Onore de Balzak je popio 50.000 šoljica dok je pisao „Ljudsku komediju“
Pol Erdeš, mađarski matematičar je govorio da je matematičar mašina za pretvaranje kafe u teoreme

Načini pripremanja kafe

Pre upotrebe zrna kafe se suše, zatim prže i melju. Prženje bi trebalo da traje između 7 i 14 minuta (svelta se prži 7, srednja 9-13, a tamna 14 minuta), na temperaturi do 240 stepeni C. Tokom prženja, tačnije između 11 i 12 minuta razvija se veliki broj aroma (preko stotinu), dolazi do gubitka vlage i promene u boji zrna (od zelene preko braon do potpuno crne). Takođe se smanjuju šećer i kiselost, a dobija se gorčina. Usled prženja se stvara ulje koje zrnu kafe daje sjaj. Najbolja kafa se melje neposredno pre kuvanja.

Postoji nekoliko načina kako se kafa priprema:

Espreso je kafa za koju se smatra da je nastala u Italiji, iako je prvi aparat napravljen u Francuskoj, još početkom 19. veka.
Filter kafa - smatra se da je prvi put napravljena 1908. Slična je espreso kafi, sa tom razlikom što se voda ne pušta pod pritiskom i slabija je od espresa.
Crna kafa (nazvana još i turska, srpska, grčka, domaća) bitno se razlikuje u tome što ima talog (koji se kod espreso i filter kafe zadržava u filteru)
Instant kafa je u obliku kakvom je danas poznajemo (i koristimo) nastala 30-tih godina 20. veka. Priprema je veoma jednostavna i brza, granule se samo preliju toplom ili hladnom vodom.

EspresoPostoji veoma veliki broj različitih toplih napitaka od kafe sa raznim dodacima. To su bečka kafa, moka, ajskafe, kapućino, Cafe Coretto, Cafe Mexicano, Cafe Marnier, Jamaican Coffee, Irish Coffee...

U kafu se dodaju šećer, mleko, pavlaka, šlag, sladoled, razna alkoholna pića, cimet, smokve, čokolada, lešnik, jaje, vanila itd.

Izvor: Wikipedia