Kada i kako s decom razgovarati o seksualnosti

Treba li razgovarati?

Razgovarati s djecom o ljubavi, intimnosti i seksualnosti važan je dio odgoja djeteta. Razgovor o seksualnosti može biti neugodan i za roditelje i za dijete, pa mnogi roditelji odgađaju ili izbjegavaju tu temu. Međutim, istraživanja pokazuju da razgovori s djecom utječu na odgađanje prvog seksualnog iskustva. A odgađanje prvog seksualnog iskustva doprinosi psihološkom zdravlju djeteta. Istraživanja pokazuju da su oni tinejdžeri koji su imali prvo seksualno iskustvo prije 17. godine skloniji depresivnim raspoloženjima, pesimizmu i procjenjuju svoj život lošijim od svojih vršnjaka koji su odgodili prvo seksualno iskustvo iza 17. godine. Stručnjaci se, bez iznimke, slažu: roditelji trebaju razgovarati sa svojom djecom čak i o ovako delikatnim ili intimnim temama. Djeca najveći broj informacija o seksualnosti dobivaju putem televizije, novina i Interneta, te od vršnjaka. Te su informacije vrlo često šture, nerealne ili neistinite. Razmislite samo o jednom sasvim običnom filmu kojeg možemo pogledati u bilo koje doba na televiziji: mušakrac i žena se svide jedno drugom, poljube se i ... sljedeća scena koju vidimo su njih dvoje zajedno u krevetu. Odrasli znaju da je cijeli proces upoznavanja, zavođenja, držanja za ruku, odlaska u šetnje, razgovora i postupnog zbližavanja, vrlo često skraćen zbog ograničenog trajanja filma, ali djeca to ne mogu znati. Stotine takvih polu-informacija dopire do dječjih glava i uči ih, na vrlo opasan način, o seksualnosti. Upravo zbog toga djeca se već u ranim tinejdžerskim godinama mogu osjećati kao pravi mali eksperti u tom području bez da su glavne elemente zdrave seksualnosti ikada međusobno povezali. Povezivanju seksualnosti s tim elementima, kao što su ljubav, nježnost, privrženost, briga za sebe, briga za druge, zdravo donošenje odluka, povjerenje i poštovanje vlastitih i tuđih granica – najbolje djecu mogu podučiti roditelji. Ti se elementi ne uče na satu bilogije ili razredne zajednice, niti na televiziji, Internetu ili u liječničkoj ordinaciji. Ti se elementi uče godinama, kroz stotine situacija i razgovora i ta edukacija počinje od rođenja, a vode je najvažniji i najbliži ljudi – roditelji.

Kada početi i kako razgovarati? 10 zapovijedi.

Počnite što prije. Već maloj bebi možete početi davati prve informacije o seksualnosti. Na primjer, dok učite svoju bebu gdje se nalazi nos ili uho, uključite i informaciju o tome gdje se nalazi penis, odnosno vagina. Ovako rani početak omogućiti će i roditelju da se postupno privikava na razgovore o seksualnosti i tako smanji vlastitu nelagodu. Kako dijete raste možete nastaviti podučavanje dodavanjem novih informacija, prilagođenih interesu i dobi vašeg djeteta. Ne zaboravite da razgovor o seksualnosti pomaže vašem djetetu odgoditi prvo seksualno iskustvo i biti odgovornije u donošenju odluka vezanim uz seksualnost.

1. Vi počnite. Preuzmite inicijativu. Ne čekajte da vas dijete pita. Potražite priliku kao što je trudnoća vaše prijateljice, film na televiziji ili kutijica tampona u kupaoni. Kod tinejdžera neugoda može biti razlog izbjegavanja teme, pogotovo ako se boje da ćete misliti kako postavljaju pitanja vezana uz vlastito iskustvo. Dok razgovarate nastojte biti opušteni i koristiti jednostavne, lako razumljive riječi. Imajte uvijek plan B ako vam dijete postavi pitanje koje vas zatekne. Npr. kažite: "To je baš dobro pitanje, porazgovarajmo o tome iza večere." Svakako se držite dogovora. Osim razgovora dobro je imati i knjige koje vaše dijete može čitati samo ili pogledati zajedno s vama u njima odgovor na neko pitanje.

2. Ne budite šturi. Premda je važno da vaše dijete nauči biološke činjenice o seksualnosti, važno je da shvati da seksualni kontakti uključuju osjećaje, brigu i odgovornost. Razgovaranjem o emocionalnim aspektima seksualnog odnosa pomažete djetetu u razvoju zdrave, cjelovite seksualnosti i u donošenju dobrih odluka onda kada pritisak vršnjaka bude intenzivniji. Ako se radi o djetetu koje ulazi u pubertet važno je da razgovarate i o posljedicama seksualnih aktivnosti, odnosno trudnoći i spolno prenosivim bolestima.

3. Nemojte ignorirati znanstvene činjenice. Kada razgovarate s djecom o seksualnosti vrlo je lako moguće da će neke znanstvene činjenice biti u suprotnosti s vašim religijskim ili moralnim uvjerenjima. No, uskraćivanje tih informacija može dovesti do toga da jednom kada vaše dijete čuje znanstvene argumente izgubi povjerenje u vas i ono što ste mu govorili. Puno je bolje djetetu pružiti cjelovitu informaciju. Ispričajte što znanstvenici kažu o seksualnosti, i objasnite djetetu zašto se s nekim aspektima tih znanstvenih tumačenja ne slažete. Budite otvoreni i podijelite s djetetom svoje vrijednosti, svoja moralna razmišljanja i zabrinutost. Objasnite također da neki drugi ljudi mogu imati drugačije vrijednosti i razmišljanja vezana uz seksualnost. Naglasite da je poštivanje različitosti važno. Dijete koje poštuje različitost drugih očekuje poštovanje i prema sebi i vlastitim stavovima.

4. Budite dobar primjer. Brak roditelja je najmoćniji izvor informacija o seksualnosti za dijete. Razmislite o tome kako se ponašate prema svom bračnom partneru i što vaše dijete vidi gledajući vas i partnera. Ako govorite o ljubavi, nježnosti, brizi i povjerenju kao bitnim elementima seksualnosti, a već mjesecima razgovarate s bračnim partnerom samo otrovnim strijelicama, šaljete zbunjujuću poruku djetetu. Isto tako, teško ćete objasniti djetetu važnost vjernosti jednom partneru ako i sami imate izvanbračne seksualne odnose. Seksualni odgoj puno je više od fraze: "Nemoj to raditi prije braka".

5. Imajte kratke razgovore, ne maratone. Pratite znakove koji govore da je vašem djetetu dosta i prekinite razgovor. Manjoj djeci treba kratka i jasna informacija, a tinejdžerima dugi razgovori mogu djelovati poput predavanja i stvoriti otpor. "Razgovor" je zapravo kontinuirani dijalog s tisuće malih razgovora. Tražite bilo kakvu ispriku da bi razgovarali, kao što su npr. filmovi, riječi pjesama s njihovih omiljenih CD-a ili neki događaj koji se dogodio prijatelju, vršnjaku. Npr. pitajte poznaju li neku djevojku koja je ostala u drugom stanju i kako se ona osjećala. Dajte lica statističkim podacima i vidjeti ćete koliko je lakše razgovarati. Istraživanja pokazuju da djeca zaista slušaju informacije ovakvog tipa, ako im se prezentiraju na prihvatljiv način.

6. Pomognite tinejdžerima da odluče odgoditi seks. Ne naređujte. Ako budete tražili da odgodi seksualna iskustva u buntovnom, nestabilnom mozgu vašeg tinejdžera odmah će osvanuti rečenica: SEKS JE ZA MENE! Pomognite mu razgovorom o raznim temama vezanim uz seksualnost (intimnost, povjerenje, ljubav, briga za sebe, briga za druge...) da odluči sam odgoditi prvo seksualno iskustvo. Ne zastrašujte: to dokazano ne pali!

7. Nemojte se bojati jasno reći ono što je dokazano. Apstinencija za tinejdžere je najbolja opcija. Seks između dvoje odraslih ljudi koji se vole i odani su jedno drugome najbolja je opcija. To kažu i oni koji su probali jedno i kasnije drugo.

8. Objasnite sinu Što je seks za djevojke. Sve djevojke povezuju seksualnost s emocionalnom intimnošću, vjernošću i ljubavlju. Čak i one koje se prave da tako ne misle.
Objasnite kćeri Što je seks za dečke. Za većinu dečki seks je osvajanje i smanjivanje fizičkog naboja. Pomozite svojoj tinejdžerki smisliti što odgovoriti na onu izlizanu "Da me voliš spavala bi samnom".

9. Istaknite pozitivne aspekte seksualnosti. Nemojte samo govoriti o neželjenim iskustvima, neželjenim posljedicama i spolno prenosivim bolestima. Naučite dijete da je seksualnost lijepa, da je to način na koji se dvoje ljudi koji su povezani ljubavlju, odanošću, nježnošću i brigom, još čvršće povezuju. Ako govorite o lijepim aspektima seksualnosti, i upozorenja koja ćete reći imati će drugačiji prizvuk. Vi ništa ne želite sakriti. Želite prenjeti svojoj djeci ono što znate iz svog životnog iskustva, svojih moralnih i religijskih uvjerenja i znanstvenih činjenica, da bi im pomogli donjeti dobre odluke za svoj život.

10. Nemojte držati predavanja, o čemu god govorili, jer vas djeca neće čuti.

Izvor: ss-ri.hr

Причати о сексу (1)

Требало би да је секс - потпуно нормалан део свачијег живота - тема о којој можете без проблема да причате, али пречесто није тако. А опет, добра је идеја са неким, по могућности са више различитих особа, разговарати о сексу, како бисте сазнали све што вас занима, све што вам је неопходно да знате, и разрешили недоумице.

Није лако, знамо. Кад почнете да се интересујете за секс, све и свашта вам пада на памет, ствари о којима до тада нисте размишљали. И пошто вам је све то ново, неминовно је да се за бар неке ствари упитате да ли сте нормални кад о томе размишљате на тај начин, да ли је са вама све у реду. Одговор на та питања је најчешће "да", макар вам се чинило да сте једини који имате такве мисли и таква осећања. А не треба се ни бојати тога што сте помислили нешто нити шта би то могло да значи - рецимо, ако сте девојка и упитате се како би то било имати секс са најбољом другарицом, то не значи да ћете икад стварно имати секс са њом нити да то уопште желите да урадите, значи само да сте радознали, што је сасвим нормално. Кад чујете да нешто постоји (не нужно везано за секс), тешко је бар на тренутак не замислити себе у таквој ситуацији. А чак ни конкретан експеримент не би дао дефинитиван одговор о вашој сексуалности, јер, док сте млади и све то вам је ново, ви ни сами не знате шта стварно желите, шта волите, шта вам прија, па ни дефинитиван одговор о вашој сексуалности не постоји. Што не значи да би требало пробати све што вам падне на памет, тако бисте могли да се повредите, али вас не чини нимало необичним ни неуобичајеним то што вам је нешто само пало на памет.

Ту, код разноразних недоумица, као и код свих "шта, како, када, са ким, а шта ако..." питања, разговор може јако да помогне. Разговор са ким? Супер је ако можете о томе да разговарате са родитељима. Ако не, можете причати са старијим братом или сестром, пријатељима, постоје и саветовалишта за младе у скоро сваком дому здравља, а ту су и лекари (доктор опште праксе или гинеколог, можете доћи и друштву другарице или друга ако вам је тако лакше). Лекарима ће, осим код ретких изузетака, бити сасвим нормално да са вама причају о сексу и сексуалности, питања која вама делују чудно њима ће највероватније бити сасвим нормална, јер су свесни колико ви имате година и да вам је то све ново, плус ће и имати позитивно мишљење о вама самим тим што сте толико зрели да се информишете о неким веома битним стварима.

Ивана Милаковић

Причати о сексу (2)

Многи су стидљиви када се поведе разговор о сексу, барем када се о озбиљном разговору ради. То није необично, тема је осетљива, али је секс нешто што пре или касније сви упражњавају, па је и те како добра идеја на време се информисати - по могућности, од правих особа, ко год оне у вашем животу биле.

Да ли ћете разговарати с родитељима о сексу и о својој сексуалности добрим делом зависи од тога какви су вам родитељи. Ако и иначе с њима отворено причате о свему и свачему, ни разговор о сексу, шта год да их питате, не би требало да буде превелик проблем. Имајте разумевања за њих ако им буде мало непријатно да причају о томе, сетите се да вас они виде као своје детенце, сећају се кад сте били беба у пеленама, а сад их ви питате о неким не баш дечјим стварима - плус, ако они сами имају имало негативна осећања према сексу као таквом, ако у њему виде нешто нечисто, неће им бити нимало лако што се њихов анђелак рапитује о тим прљавим стварима. Нажалост, ако су вам родитељи у "главно је да ти чуваш своју част" и "немој да те видим да се вуцараш с оним/оном..." фазону, разговор с њима вам неће помоћи. Ово не значи да треба нешто да кријете од својих родитеља, ипак се ради о вашој сопственој породици и особама које вас воле и брину за вас и о вама, али питања која имате можете да поставите и неком другом.

Разговор с пријатељима може бити од велике помоћи. Може се десити да откријете да им је изузетно драго што сте имали храбрости да покренете ту тему, па и да сазнате да велику већину недоумица, страхова и, како вам се чини, уврнутих размишљања, делите с њима, да уопште нисте једини којима је то пало на памет. С друге стране, може да испадне да су ваши пријатељи уплашени још више него ви, да им је још теже да причају о сексу него вама, и да би радије да у потпуности избегну разговор о томе - ако је тако, поштујте њихову жељу. И још нешто: разговор с пријатељима је супер, али узмите у обзир то да би они могли да о целој ствари знају мање од вас (макар се и хвалили искуством) и да је ризично да без размишљања поверујете у сваку њихову тврдњу.

С киме ћете разговарати о сексу зависи и од тога у каквој средини живите. Ако сте у већем граду, где се више различитих ствари толерише, може вам бити лакше да нађете саговорнике; у малом месту, где свако сваког познаје, може вам причинити додатну непријатност ако осећате да се по нечему разликујете и да "штрчите". И тада је добра идеја бити свој и не стидети се себе, али ћете можда желети да неке идеје ипак задржите за себе.

У сваком случају, о сексу и својој сексуалности требало би разговарати с неколико особа којима верујете (обавезно и с неким ко је од вас старији и искуснији) и не стидети се да питате. Насупрот ономе што се говори малој деци, неће вам се све казати само кад порастете - питати неког је обично знатно ефикаснији начин да дођете до одговора.

Ивана Милаковић

Извор: Крстарица

Djeca i spolnost - kad i kako razgovarati

Autor: Marija Krmek, psiholog

Pitanja dočekajte smireno i pokušajte se ne šokirati ili iznenaditi. To bi djeci moglo značiti da razgovor o spolnosti nije u redu ili da su time učinili nešto loše

Na koji način treba razgovarati s djecom o spolnosti? Kako birati riječi? Boje li se roditelji reći da spolnost nije ništa loše jer misle da time potiču rano upuštanje u seksualne odnose? Na što djecu treba upozoriti? Što im objasniti u kojoj dobi? Mnogi roditelji ne znaju kako početi razgovor, što reći. I njima bude neugodno, zbune se i ne znaju što učiniti.

Više znanja - manje eksperimentiranja

Spolna edukacija u najširem smislu uključuje učenje o načinu ponašanja, vrijednostima i osjećajima o tome kako je biti muškarac ili žena, kao i učenje o anatomiji i funkcijama dijelova tijela. Roditelji su zbog kontinuirana kontakta s djecom njihovi primarni edukatori, osobito u ranoj dobi. Djetetovo znanje o spolnosti stoga će ovisiti o tome kako mu roditelji i druge odrasle osobe odgovaraju na pitanja te o tome koje im informacije pružaju. Većina roditelja ne razgovara o svim aspektima spolnosti sa svojom djecom. Istraživanja su pokazala da roditelji najviše pričaju o trudnoći, a najmanje o temama kao što su spolni odnos, kontracepcija i spolno prenosive bolesti.
Suprotno mišljenju da će znanje potaknuti ranije stupanje u spolne odnose, pokazalo se da je pružanje seksualnih informacija djeci povezano s odgađanjem seksualne aktivnosti u adolescenata. Odgovaranje na djetetova pitanja na jednostavan način, prikladno njegovu kognitivnom razvoju, može zadovoljiti znatiželju i smanjiti potrebu za spolnim eksperimentiranjem.
Roditeljima je puno lakše govoriti o strahovima vezanim uz seksualni život djece, nego o tome što bi željeli za svoju djecu u tom području. A iskustvo rada s roditeljima pokazalo nam je da zapravo većina roditelja želi da njihova djeca:

    * poštuju svoje tijelo
    * izražavaju ljubav, nježnost i intimnost na prikladan način
    * mogu kontrolirati svoje seksualno ponašanje
    * brinu o svom seksualnom zdravlju, što uključuje samopreglede i redovite odlaske liječniku
    * kad su dovoljno zrela i počnu ulaziti u spolne odnose, prije toga razgovaraju s partnerom o spolnom životu, uključujući stavove, uvjerenja, sustav vrijednosti, kontracepciju, značenje njihove veze i partnerskih veza općenito...

Često se događa da se u razgovorima s mladima puno više pozornosti obraća na rizike seksualnog ponašanja, a izostavljaju se pozitivni osjećaji. Svaki adolescent kojem se netko nekad "sviđao" upoznat je s ugodnim osjećajima koji se javljaju kad dvoje ljudi osjećaju međusobnu privlačnost. Mladima je potrebno da od roditelja čuju i o ugodnim osjećajima, kao i o odgovornostima povezanima s aktivnim seksualnim životom.
Treba razgovarati s djecom o poštivanju svoga tijela, o tome što se može raditi s tijelom, kako se osjećati i kako brinuti o svom zdravlju. Upoznatost s ugodnim aspektima seksualnosti iznimno je važna za normalan i zdrav razvoj.

Evo nekih ideja koje vam mogu pomoći pri spolnom odgoju vaše djece...

    * Spolna edukacija trebala bi biti kontinuiran proces, a ne "jedan veliki razgovor". Nemojte čekati da dijete odraste, pa da obavite i taj razgovor. Koristite svakodnevne situacije za razgovor, objašnjenja i odgovaranje na dječja pitanja. I vama će biti lakše ponuditi objašnjenja uz stvarni primjer, a i dijete će tako lakše razumjeti. Primjerice, dok mlađoj kćeri mijenjate pelene, stariji sin vas pita gdje je sestri penis. Tada mu možete objasniti kako ga ona nema jer je djevojčica.
   
    * Pitanja dočekajte smireno. Pokušajte se ne šokirati ili iznenaditi. To bi djeci moglo značiti da razgovor o spolnosti nije u redu ili da su time učinili nešto loše. Ako o spolnosti razgovarate s djecom dok su mala, veća je vjerojatnost da će vam doći s pitanjima i razgovorima o svojim osjećajima i kad budu adolescenti.
   
     * Podijelite s djecom svoje stavove, uvjerenja, vrijednosti... Razgovarajte o tome kako bi se muškarac i žena trebali međusobno ponašati. Možete imati stav o predbračnim odnosima, istospolnim vezama, o dobi primjerenoj za stupanje u spolne odnose... Recite djeci svoje mišljenje, ali im dopustite i da imaju svoje, koje može biti različito od vašeg.
   
      * Budite otvoreni za dječja pitanja o seksu. Sva djeca imaju pitanja o seksu. Sa zanimanjem ih dočekajte i s voljom odgovorite. Sami ih pitajte zanima li ih još nešto. Ako dijete primijeti neugodu, iznenađenost ili čuđenje na vašem licu, može se dogoditi da sljedeći put po odgovore neće doći k vama.
   
     * Razgovor prilagodite djetetovoj dobi. Na dječja pitanja odgovarajte kratko, jasno, konkretno i na način koji može razumjeti. Neka odgovor sadrži samo informacije koje je dijete tražilo od vas, bez širih objašnjenja. Kad ga bude zanimalo više, ponovno će vas pitati.
   
      * Uz razgovor o tijelu, ne zaboravite osjećaje. Pričajte o ljubavi. Djeca trebaju čuti kako spolnost nije vezana samo uz tijelo.
   
      * Pomozite djeci da imaju dobre osjećaje o vlastitom tijelu. Ne postoje dobri ili loši dijelovi tijela. Nemojte neke dijelove tijela nazivati prljavima ili zločestima. Pomozite djeci da se nauče brinuti o vlastitom tijelu.
   
     * Vježbajte razgovor o seksu s nekim drugim prije razgovora s djetetom. Jedini način da vam postane ugodnije razgovarati o seksu jest što više razgovarati o seksu. Ako vježbom postignete da možete opušteno razgovarati o ovoj temi s prijateljima ili partnerom, najčešće stečenu opuštenost i samopouzdanje možete prenijeti i u razgovor s djecom te na taj način spremno odgovoriti na sva njihova pitanja, a i svojim ponašanjem pokazati ono što im govorite.
   
     * Nemojte razgovor vremenski ograničavati. Općenito, ako nešto radimo u žurbi, ne napravimo to najbolje što smo mogli. Tako je i sa spolnom edukacijom: ako se na dječja pitanja odgovara na brzinu, veća je vjerojatnost da nećemo biti potpuno zadovoljni odgovorom i ponuđenim objašnjenjem.
   
     * U redu je odgoditi, ali ne i ignorirati. Ako ne znate što biste odgovorili na neko od dječjih pitanja ili se ne snađete dovoljno brzo ili je neprikladno vrijeme i situacija, sasvim je u redu odgoditi razgovor, no nipošto se takve okolnosti ne smiju koristiti kao izgovor za potpuno izbjegavanje odgovora.
   
     * Prihvatite i priznajte djetetu da ni vi ne znate sve odgovore. Budite spremni i prihvatite da sigurno nećete imati odgovore na apsolutno sva dječja pitanja. Priznanje da niste "sveznalica" uči djecu da nitko ne može znati apsolutno sve (te da su i roditelji samo ljudi), a i da postoje druge mogućnosti pronalaska odgovora na svoja pitanja (npr. knjižnica, internet...).


Najčešća dječja pitanja i mogući odgovori

(preuzeto iz priručnika Krmek, M., Milanović Lambeta, A. (2006): Spolni razvoj djeteta, Poliklinika za zaštitu djece grada Zagreba)

Kako će beba izaći iz mame?
"Beba će izaći kroz poseban otvor između maminih nogu koji se zove vagina. Otvor se povećava i širi kako bi beba mogla izići."

A kako beba dođe u mamu?
"Mama i tata naprave bebu." ili "Svaka žena u sebi ima malo jajašce, ali drukčije od onih koja mi jedemo. To jajašce raste i raste i pretvori se u bebu." ili "Tata ima spermu. Kad se jajašce i sperma spoje, beba počinje rasti."

Hoće li beba narasti u meni?
"Ne, ti si još premala za to. To se događa samo kod odraslih." ili "Ne, ti si dječak, beba samo može narasti u tijelu odrasle žene."

Mogu li vidjeti tvoj penis (vaginu)?
"To je nešto osobno što ne pokazujemo drugim ljudima, ali možemo pogledati slike u ovoj knjizi."

Zašto ja nemam penis kao braco?
"Dječaci i djevojčice su različiti. Dječaci imaju penis, a djevojčice vaginu."

Zašto ti imaš dlake (stidne)?
"Dlačice rastu na (imenujete dijelove tijela) kad odrasteš."

UKRATKO...

    * počnite rano
    * koristite svakodnevne prilike za razgovor
    * sami inicirajte razgovore s djetetom…
    * ...čak i o seksu i spolnosti općenito
    * stvorite ugodnu i otvorenu atmosferu
    * podijelite s djetetom svoje osobne vrijednosti i stavove
    * slušajte dijete
    * budite iskreni
    * budite strpljivi
    * odgovarajte na djeci razumljiv način, uzimajući u obzir njihovu dob
    * stalno razgovarajte; neka vam ne bude dosadno ponavljati, djeci je to potrebno

Recite djetetu da je njegovo tijelo samo njegovo i da ima pravo na privatnost. Nitko ga ne smije dirati ako se njemu to ne sviđa i ako ono to ne želi. Recite mu da, ako ga ikad itko bude dirao na način da se osjeća čudno ili loše, treba reći toj osobi da prestane i odmah sve ispričati vama. Objasnite mu da želite znati sve zbog čega se osjeća loše ili nelagodno.

Izvor: Vaše zdravlje

na sve to deca sama nadodju kad tad... ipak je covek radoznalo bice