Koliko puta smo sami sebi rekli da ćemo sledeći put biti obazriviji kada budemo pokušali da svoje snove pretvorimo u stvarnost? Ne zbog toga što je to nemoguće, već zato što stvarnost veoma često ume da demantuje ono što smo u svojim mislima već smatrali da je završena priča; i to završena na najbolji mogući način, u kojem smo bez mnogo muke ostvarili sve svoje ciljeve. Zašto se dešava da java bude drugačija od onoga o čemu smo sanjali? Zato što nas neki svesno opstruiraju, ali i zato što neki problemi iskrsavaju kao posledica više sile.

Bilo kako bilo, kada stvari počnu da se koče i zapinju na onim mestima gde nismo očekivali da će do zastoja doći, jasno je da neke aranžmane moramo da odložimo na neko vreme. To ne znači i da treba da prestanemo sa sanjanjem. Samo treba biti realniji, što znači da ona izreka "Prvo skoči pa reci hop" uopšte nije netačna. Uz malo preduzimljivosti i pravovremene akcije ni to ne bi trebalo da bude teško. Nemojte previše oklevati, čekanje može da košta previše. Nije nemoguće da i pored manjih povremenih problema ipak na kraju postignete željeni uspeh. Pokušaj da se u potpunosti ovlada realnom situacijom ne mora da bude neuspešan ako želje nisu veće od realnih mogućnosti. Samo s tim realnim stavom možemo imati dobitke raznih vrsta.

Trebalo bi da budemo spremni da hladnokrvno prihvatimo sve nove situacije s kojima možemo biti suočeni i za koje će nam biti potrebno dosta strpljenja. U redu, ne gine nam stres, ali svest o tome da je ostvarenje sna moguće treba da nas održava u životu. Tenziju koja može da nastane usled neostvarenih snova na kraće staze treba po svaku cenu smanjiti (da, jasno je da sve zvuči sasvim nemoguće) čak i onda kada mislite da nemate ni dovoljno volje, ni snage, ni hrabrosti da baš to učinite.


Izvor: Krstarica