Kad prodje ono sto ste mislili da se nikad nece ugasiti kakav je osecaj dal se nekom nesto tako desilo, ljubav i slicno meni jeste  i dalje ne znam kako sam 

Ohlade se ljudi ponekad..mozda se previse ocekuje ... preziveces

ja sam se ohladio  i drago mi je zbog toga , interesuju me tuzna i srecna iskustva 

Ne razumem na shta se odnosi ... da li mislish kada prodje osecaj zaljubljenosti, ljubavi ili kad se veza prekine ?

Na sve ... ah nisam razumljiv da ne kazem razuman 

Uh, pa ovaj, momenat svesnosti o ljubavi (koji obichno prekasno nastupi), uglavnom donese tako neka razmisljanja ... ok, ohladio si se i u tome nema nishta loshe, naravno da se deshava svakome u nekom momentu. E sad, preispitivanje je tu kljuchni momenat. Ti kazes da si se ohladio, a shta to uopshte podrazumeva? Nisi zaljubljen? Nishta ti vishe ne znachi ta osoba? Gledash je kao prijatelja bez strasti? Ne zhelish sex sa njom? Ili se stvar produbila do neke mirne ljubavi bez trzavica i prevelike strasti , pa si je ti okarakterisao kao "prosla je ljubav"? Koliko je ta veza uopshte trajala? Da li si uopshte voleo tu osobu? Shta si ochekivao od te veze? ... kako da ti odgovorim kad ne znam detalje 
Meni se desilo da ljubav nestane, i u mom sluchaju i u sluchaju druge osobe (u drugoj vezi). Kada sam ja prestala da volim, prvo neko vreme nisam mogla da odgonetnem taj osecaj, mislila sam da samnom neshto nije u redu, da sam ja koja pravi probem tamo gde ga nema, a u stvari jednostavno je sve prestalo.Nisam vishe imala zhelju za njim,u svakom pogledu.Bio mi je prijatelj i sve se svodilo skoro na to.Sva strast je nestala, ne govorim samo o fizichkoj strasti. Uglavnom , ja sam to izlozhila, i recimo da sam veoma povredila tu osobu, ali jednostavno nisam bila u mogucnosti da nastavim tu vezu i gledam kako sam sve vishe nezadovoljna...

Kad sam prvi put prestao da volim (seksualno) devojku, doziveo sam katarzu, i od tada mi je sve mnogo jasnije, i ne primam mnoge stvari k' srcu, kao sto mi se pre toga desavalo. Neke stvari se jednostavno dese.

Ma sve u zivotu prolazi pa tako i ljubav... Uvek se neko od dvoje koji se vole ohladi
neko pre neko kasnije... Tako to ide...

Postoji trenutak kada se stvari menjaju - obicno je to kada prica iz ruzicastih okvira postaje realna. Odatle vode dva puta - raskid ili veoma duga i zrela veza dvoje ljudi. Taj trenutak je onaj kada nestane idealizacija i porjekcija nasih zelja da drugu osobu. Ako ono sto ostane kada iluzija nestane i dalje zaokuplja nase bice treba da se borimo svim snagama da ostanemo u vezi - u suprotnom - zdravo djaci i svako na svoju stranu. Kroz cikluse tog tipa mi odrastamo i sve manje posmatramo ljude oko nas iluzornim projektantskim ocima. Prestajemo da ocekujemo nesto sto od ljudi ne mozemo da dobijemo i pocinjemo da zivimo zivot bez razocarenja (ili bar tome bi trebali da tezimo).

Problem je u definicijama donekle (mada je to manje bitno). Prava iskrena ljubav moze da se razvija samo u vezi gde obe strane jedna drugu vide realnim ocima. Tada sve dobija drugu vishu dimenziju - i sex ali i obicna prica uz jutarnju kafu ili drzanje za ruku u bioskopu....

nikada nisam imala osjećaj da je nešto zauvjek i da nikada,ali baš nikada neće prestati.
možda me je to spašavalo od previše patetičnih misli i očajanja.
doduše,bljutav osjećaj je zagaratovan...ali....u principu ništa strašno.