Kad postoji samo jedan...

Ako ste zbog naslova pomislili da je u ovom tekstu reč o monogamiji, o prednostima monogamije nad poligamijom ili nečem sličnom, nije tako; onaj "jedan" iz naslova ne odnosi se na jednog muškarca. Tema je malo osetljivija od toga. Naime, radi se o muškarcima koji, iz ovog ili onog razloga, imaju samo jedan testis.

Muškarci su, po pravilu, veoma osetljivi na svoju muškost i sve što u tom smislu vide na sebi kao "falično" jako ih pogađa i ruinira im samopouzdanje. Nedostatak jednog testisa i te kako spada u kategoriju "faličan", barem kada se muškarci pitaju; muškarac se u tom slučaju oseća manje muškarcem, strahuje od toga da, možda, neće moći da postane otac, a još i više strahuje od toga da ga žene neće videti kao "pravo muško". Koji su rezultati ovih strahova i koliko su ti strahovi uopšte opravdani?

Rezultat ovakvih strahova često bude da se muškarac povuče u sebe, da okleva da stupi u kontakt sa suprotnim polom, iz straha od toga da će biti odbijen kao bezvredan, kao "roba s greškom". Ukoliko je već u vezi, može se desiti da ostaje u njoj čak i ako to ne želi, čak i ako mu ta partnerka zapravo ne odgovara, jer se boji da ga nijedna druga neće hteti i da će ostatak života provesti sam.

Što se opravdanosti ovih strahova tiče, potpuno su neopravdani. Jedan testis proizvodi i više nego dovoljno spermatozoida potrebnih za oplodnju jajne ćelije, tako da muškarac s jednim testisom ne bi trebalo da ima problema da postane otac. Ni seksualne sposobnosti takvih muškaraca nisu ništa slabije od sposobnosti muškaraca s oba testisa (osim ako se ne blokiraju zbog nesigurnosti). A što se tiče ideje da su takvi muškarci ženama manje privlačni...

Dragi naši muškarci, žene na ovu anomaliju ne obraćaju nikakvu posebnu pažnju. Njima je važno da je muškarac pažljiv i nežan prema njima, da u njemu mogu da nađu podršku, oslonac i zaštitu onda kada su im potrebni - a da li taj muškarac ima jedan, dva ili tri testisa nije nešto što će žena posebno da zagleda, niti nešto što za nju ima značaja.