Kad on ne ispuni očekivanja

Mnoge žene stvore neku idealizovanu sliku kako bi njihov izabranik trebalo da izgleda, kako da se ponaša, kakav da bude kao osoba... Često su zahtevi nerealno visoki, ali desi se da žena upozna muškarca za koga joj se čini da je baš onakav kakvog je zamišljala. Onda neko vreme provedu zajedno i ona shvati da on ne ispunjava njena (realna ili nerealna) očekivanja. Što su očekivanja bila veća, veće je i razočarenje kad se shvati da on ipak nije princ iz bajke. Koje su, u takvoj situaciji, ženine mogućnosti?

Jedna varijanta jeste da se nastavi s potragom za "idealnim". Ako su zahtevi zaista previsoki, pa, možda će jednoj od 1.000 devojaka i uspeti da nađe baš takvog (pitanje je da li će i on hteti nju), ali ostale će ceo život provesti u uzaludnom traganju i povremenim novim razočarenjima.

Druga varijanta je da se zahtevi ipak malo smanje i da se devojka zadovolji nečim približnim nekada zamišljenom idealu. Nekada ova varijanta funkcioniše; nekada devojka potajno nastavi da sanja o pređašnjem idealu i pita se da li je ipak mogla da nađe baš takvog.

Još jedna stvar koja se može desiti jeste da se sagleda realnost i nesrazmera između postavljenih zahteva i ličnih mogućnosti, pa da devojka postane jako nesrećna. S druge strane, realnost se može i prihvatiti (drugim rečima, može se odrasti) i na taj način steći sreća i zadovoljstvo.

Postoji i opcija kada devojka odustane od traganja za zamišljenim idealnim partnerom i počne da se bavi nečim drugim. U smislu, ako ne mogu da nađem kakvog želim, neću nikog drugog, ostaću sama i počeću da se bavim (ovde ubacite nova životna interesovanja).

Još jedna mogućnost: snovi o idealnom muškarcu polako blede, usredsređenost više ide na sam život, koji je nekada lagodan, nekada težak, nekada ružan, nekada lep, a uvek je vredan življenja.

Bitno je da se ne optužuju drugi. Svako je sam odgovoran za svoje želje i očekivanja i nije krivica drugih ako ne ispadnu onakvi kakvi smo mi zamislili da treba da budu. Treba prihvatiti realnost, onakvu kakva je, i u njoj tražiti svaki trenutak kada je moguće radovati se i biti srećan - a takvih trenutaka, ako umete da ih prepoznate, bude zaista mnogo i u njima treba uživati, sam ili u društvu. Mala tajna: uz toliko radosti stići će i društvo voljno i željno da tu radost podeli s vama.

nekako mi sad sve teme vezane bas za taj idelizam, idealnog momka, devojku, lice jedna na drugu pa se plasim pocecu da se ponavljam, no nebitno. Ne sanjam idealnost..ne tragam za nedostiznim...uzimam ono sto mi se pruza, i zaista mi ponekad ljudi ne veruju kad kazem da sam srecna onim sto dobijam.makar to bile i mrvice. Ali jednostavno, sve dok sam od ljubavi i veza i muskaraca ocekivala puno, dobijala sam...nista..dobijala sam tek toliko malo da ne zaboravim da postojim.I vecito sam nesto patila, bila kenkava, vecito sam ronila suze za neostvarenim ljubavima.Dok nisam shvatila da je zivot takav kakav jeste.nekad te saceka iza nekog coska i prestravi te osecanjima za koje nisi bila nimalo spremna. I presece te kao macem pa pokusavas da se opasuljis mesecima i shvatis sta te je snaslo.nekad i ne shvatis..i u tom vrtlogu osecanja, na samom pocetku sam pokusavala da postavim sebi neke ciljeve, neka ocekivanja...Koja su vrlo cesto padala u vodu.Dok jednog trenutka nisam shvatila da je zivot mnoooogo mnogo vise od toga.Da je ljubav jaca onda kada se o njoj ne govori, da osecanja jacaju onda kada na njih ne vrsis pritisak, da ljudi mogu i da se ne jave danima a da imaju razloga za to...da cak i onda kada mislis da je gotovo, da je to mozda samo novi pocetak.da od tripovanja, mastanja, preuvelicavanja i davljenja nema nista.Da muskarci ne vole da ih gushis, da ne vole da ih opterecujes pricom o nekoj beskonacnosti, o velikim osecanjima, ne vole krupne reci...be vole obaveze..Vole da cvrsto stoje na nogama. I ako ih samo malkoc sputas u tome, postajes proslost.
Onda jednostavno prestanes da ocekujes.Prestanes da blenes u telefon i cekas onu malu ikonicu postanskog pisamceta, prestanes da listas propustene pozive, prestanes da zamisljas da ce te se setiti u sred noci i reci ti da te voli vise od zivota..i jednostavno prihvatis ono sto ti pruzi.I mnogo ces vise zadovoljstva i srece naci u tih nekoliko iskrenih trenutaka koje ce ti posvetiti, nego u svim svojim (neispunjenim) ocekivanja..ne znam jesam li uspela da objasnim ono sto osecam..ali eto...

Svaka cast devojcice na zrelosti, pameti, emocionalnoj intiligenciji......