Nije bitno cemu se okrecemo, bitno je da se necemu okrecemo.. u principu mislim da svako verovanje i nadanje u nesto vece, bolje, mocnije, bez obira bio to "Bog", univerzum, priroda, ili samospoznaja, cini coveka boljim, gradi ga i uzdize. Verujuci u bilo sta, covekova psiha je rasterecenija.

Verovanje nije upravo srazmerno sa kukaviclukom, nemoci i ocajem, kako je neko napomenuo. Moze da bude, ali ne mora. Pogotovo ne sa kukaviclukom, cak je to onako malo i... ajde da kazem, da ne budem gruba, preostro reci.. ko smo mi da sudimo zasto je neko poceo da veruje?.. zasto da lepimo etiketu nekome ko se odlucio na nekakav potez koji ce mu olaksati postojanje u nekoj meri, pa makar bila i samoobmana?..

Ljudi treba da puste druge ljude na miru.. ovde ne pricamo o Crkvi kao instituciji, nego o religioznima kao grupaciji. Koliko samo ima religioznih koji ne posecuju crkve i "ne pune dzepove popovima"? .. jel to losa ili dobra stvar? Jesu li oni licemeri, ili su normalni ljudi koji kapiraju neke stvari, ali su tradicionalno vaspitavani? ili su ludi? ili ne umeju da donesu sopstveni izbor itd...

Meni je iskreno najtuznije kad vidim coveka da ne veruje ni u sta..

meni je iskreno najtužnije kad vidim da većina ljudi mora sebe da obmanjuje,laže i izmišlja razna nebulozna sranja kako bi pregurala još jedan dan svog patetičnog života umesto da se suoče sa objektivnom stvarnošću i surovom istinom

cekaj malo, ako ne znas nesto, to ne znaci da to nesto zaista i ne postoji? ili znaci?

i kako ti znas da moja osjetila detektuju isto sto i tvoja osjetila?

dobro, objektivna stvarnost je da ti preguravas jos jedan dan svog zivota na internetu, tezeci da ponizis nekoga sa kim ne delis misljenje a ko te nije nicim licno uvredio.

Kad me vec citiras i govoris mi da mi je zivot patetican, onda da se i ja osvrnem na objektivnu stvarnost i surovu realnost iz ugla psihologije licnosti.

Samo osvrt, ne planiram da se grudvam dalje