Ko postiže najbolje izvozne rezultate u Srbiji
Kad gubitaši postanu top izvoznici
Autor: Svetlana Vuković | 02.02.2008 - 08:39




Perjanice srpskog izvoza su mahom firme u stranom vlasništvu, pa su i prošle godine najbolje rezultate postigli: Železara u Smederevu „Ju-Es stil“, Valjaonica bakra Sevojno, Valjaonica aluminijuma Sevojno, proizvođač podnih obloga „Tarket“ Bačka Palanka (bivši „Sintelon“), pirotski proizvođač guma „Tigar“, industrija šećera „Sunoko“ Novi Sad... Ukupan izvoz ovih pet kompanija je oko dve milijarde dolara, a ukupan izvoz cele Srbije 8,8 milijardi dolara.

Smederevska železara, odnosno „Ju-Es stil“ je, naravno, nedostižni lider. Očekuju da će izvozni rezultat od 665 miliona evra iz 2006. biti iskazan i u završnom računu za 2007. (upravo je u izradi). Rast je izostao jer, ukazuju, nekoliko meseci su imali velike remonte, ali sada zahvaljujući tim investicijama očekuju da u 2008. imaju veliki rast proizvodnje.
Železaru Smederevo, da podsetimo 2003. je kupio kroz stečaj američki koncern „Ju-Es stil“ i ta železara je, eto, od najvećeg gubitaša, postala najveći izvoznik. Zapošljava trenutno oko 9.000 radnika.
Izvoz Valjaonice bakra Sevojno je u prošloj godini bio 208 miliona dolara, a plasiran je dominantno u zemlje Evropske unije, ali i Amerike, Rusije, Bliskog i Srednjeg istoka. Vlasnik Valjaonice bakra je kompanija „Ist point“, čiji je najveći pojedinačni vlasnik Zoran Drakulić.
Na trećem mestu onda sledi Valjaonica aluminijuma iz takođe Sevojna - „Seval“ - a koja je u posedu slovenačkog „Impola“. Iz same kompanije nismo uspeli da dobijemo podatak o realizovanoj vrednosti izvoza, ali na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, to je iznos od oko 170 miliona dolara.
Šta najviše izvozimo
1) gvožđe i čelik
2) toplo valjane žice bakra
3) limovi od legure aluminijuma
4) spoljne gume za automobile
5) šećer
6) podne obloge (laminati, parketi, tepisoni)
7) maline
žitarice
9) lekovi


Bivši „Sintelon“ Bačka Palanka, a sada po novom „Tarket“, u 2007. zabeležio je rast izvoza od 18 odsto. Ukupan izvoz bio je 134 miliona evra. Podne obloge, kaže za „Blic“ Nikola Pavičić, predsednik kompanije, prodaju uglavnom u istočnoj Evropi, ali i Rusiji i celoj Aziji. Susedne zemlje, bivše republike nekada zajedničke države, podrazumevaju se.
- U 2008. planiramo izvoz od 160 miliona evra. Ono na šta smo posebno ponosni jeste to da smo prvi među izvoznicima po stepenu finalizacije proizvoda. Naš izvozni proizvod je roba sa najvećim stepenom obrade. Podne obloge idu direktno krajnjem potrošaču - navodi direktor Pavičić, ukazujući na to da bi „Sintelon“, kada bi se pravila neka rang-lista najboljih učinaka privatizacije, bio verovatno prvi.
Vlasnik „Sintelona“ je multinacionalna kompanija „Tarket“, a kupili su ga tako što je sama kompanija „Sintelon“ njih izabrala za strateškog partnera. Nisu čekali udarac aukcijskog čekića, ni da li će se neki potencijalni kandidat javiti Agenciji za privatizaciju, već su još u prvom talasu privatizacije - početkom 90-ih akcije podelili radnicima, a onda sa ukjučivanjem Srbije u svet - sa 2001, sami raspisali tender i dobili najvećeg evropskog proizvođača podnih obloga „Tarket“.
Pirotski „Tigar“ kroz finalnu fazu privatizacije još nije prošao, ali je zahvaljujući partnerstvu sa „Mišlenom“, francuskom kompanijom koja slovi za sam svetski, postao srpski top izvoznik automobilskih guma. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz je bio 166,5 miliona dolara.
U „Sunoku“, kompaniji u većinskom vlasništvu nemačkog „Nort Cukera“, a koja drži četiri šećerane u Vojvodini, rečeno nam je da još nisu sistematizovali bilanse 2007, na finansijskom izveštaju upravo rade, tako da može samo da se pretpostavlja koliki je njihov deo od 152 miliona dolara realizovanog izvoza šećera iz Srbije.
To što su najveći srpski izvoznici u stvari inostrane kompanije koje su kroz privatizaciju stigle ovde nije nikakvo iznenađenje, kaže prof. dr Mlađan Kovačević.
- Normalno je da oni povuku najveći i izvoz i njegov rast jer, uglavnom ovde rade doradne poslove, a imaju svoju uhodanu prodajnu mrežu. Takođe, tim kompanijama ne predstavljaju toliko problem mere precenjenosti dinara, jer gro proizvodnje ovde zasnivaju na uvoznim komponentama. Istovremeno su i veliki uvoznici i veliki izvoznici, tako da minuse sa jedne peglaju plusevima s druge strane, navodi prof. dr Kovačević i objašnjava da su za značajniji izvoz, i to finalnih proizvoda, baziranih na domaćim fabrikatima i znanju, potrebne brojne sistemske mere podsticaja.
Ono što je ohrabrenje jeste to da je u ovoj godini krenuo značajniji izvoz tekstila, istina kroz lon poslove. Ukupan izvoz tekstila u 2007. je bio 203 miliona dolara. Đorđe Nicović, vlasnik „Irve“, a koja je pre godinu dana kupila tri tekstilne kompanije - „Prvi maj“ Pirot, niški „Niteks“ i „Rudnik“ Gornji Milanovac - u kojima radi ukupno 4.000 radnika, kaže da su već u toj prvoj godini ostvarili izvoz od 20 miliona dolara.
- Jesu to uglavnom doradni poslovi, ali smo cenu po minuti povećali sa četiri na osam centi. Po tom osnovu smo i plate podigli sa prosečnih 7.000 na 15.000 dinara - ukazuje Nicović.

Bolji samo od Albanije
U prošloj godini Srbija je imala impozantne stope rasta izvoza ali i uvoza. Izvoz je sa povećanjem od 27,2 odsto stigao na 6,43 milijarde evra, a uvoz sa povećanjem od 27,2 odsto na 13,35 milijardi evra. Spoljnotrgovinski deficit je, dakle, 6,9 milijardi dolara: deficit je veći od ukupne vrednosti izvoza. I uz sav taj rast izvoza njegova vrednost je, mereno udelom u bruto društvenom proizvodu, oko 25 odsto, a u Evropskoj uniji je taj prosek između 40 i 50 odsto. Nismo uporedivi ni sa bližim okruženjem: po stanovniku je naš izvoz dva puta niži od Hrvatske, a Slovenije tri puta. Nepovoljniju sliku od nas ima samo Albanija.

Izvor: Blic