Kad grejanje postane opasno



Peći, grejalice, bojleri, kaloriferi: kad su neispravna ili se njima nepažljivo rukuje, grejna tela za čas izazovu nesreću. Kako je izbeći i šta raditi kad se dogodi...


Čim zahladi, u štampi se pojave priče s ugljenmonoksidom u glavnoj ulozi: "Dok se kupala, studentkinja se od ugljenmonoksida ugušila", "Bračni par otrovan gasom iz pokvarene peći", "Zbog neispravnog grejanja stradao profesor", "Dvoje mladih žrtve grejalice". Gas-ubica ne štedi nikog!
Trovanje ugljenmonoksidom ima simptome koji se mogu pripisati i drugim tegobama, ali ipak ostaju korisni pokazatelji ako se prepoznaju na vreme. Prevencija je i dalje najbolji način da se izbegne opasnost: samo dobre navike i redovno održavanje svih uređaja za grejanje mogu da spasu život.
Zlo koje monoksid uglja nanosi ljudskom organizmu zavisi od koncentracija gasa i vremena izloženosti, kao i nekih individualnih faktora (na primer, količine hemoglobina u krvi ili prisustva bolesti koja može imati teže posledice, recimo srčane ili disajne tegobe).
Nivo ugljenmonoksida, koji je opasan po život i zdravlje, iznosi 1.500 ppm (delova na milion). Kad disanjem dospe u organizam, vezuje se za hemoglobin, krvni protein zadužen za prenos kiseonika. To znači da u prisustvu otrovnog gasa hemoglobin "hladno" napušta kiseonik da bi prenosio monoksid.

Šta je ugljenmonoksid
Gas bez boje, mirisa, ukusa i nadražujućeg dejstva, zbog čega je gotovo nemoguće osetiti njegovo prisustvo. Ove osobine, udružene sa činjenicom da je izutetno toksičan, čine ga tihim ubicom, krivim za trovanja koja su često - fatalna.
Ugljenmonoksid je proizvod nepravilnog sagorevanja do kojeg najčešće dolazi u prostoriji sa nedovoljno kiseonika. U normalnim prilikama, gorivo troši kiseonik. Ako ga nema dovoljno (recimo zbog loše ventilacije), sagorevanjem će se razviti velike koncentracije otrovnog gasa koji se, da stvar bude gora, zadržava u prostoriji upravo zbog slabe provetrenosti.
Iz ovog se vidi da ugljenmonoksid može biti produkt svakog plamena ili grejnog sistema, mada glavni izvori izloženosti za ljude ostaju dimovi od požara, izduvni gasovi iz automobila, peći na gas, kerozin ili ugalj, grejalice za kupatilo, neispravni bojleri i kotlovi, kamini koji ne "vuku" i, u manjoj meri, dim od cigarete.

Odmah pozvati Hitnu
U slučaju intoksikacije, odmah treba napustiti prostoriju u kojoj se nakupio gas i pozvati Hitnu pomoć. Kad je osoba bez svesti, izvlače je spasioci sa maskama na licu da se i sami ne otruju.
Ukoliko je došlo do disajnog ili srčanog zastoja, potrebna je reanimacija (masaža srca i disanje usta na usta). Sledeći korak je davanje kiseonika u najvećoj mogućoj koncentraciji (100%) kako bi se smanjilo prisustvo monoksida u krvi. Za davanje kiseonika najčešće se koristi maska povezana sa bocom ili cevčica ubačena u dušnik.
U slučaju teškog trovanja, koje ne reaguje na brzo davanje kiseonika, ili kad su žrtve trudnice i bebe, pomaže hiperbarična komora, pod uslovom da je dostupna. Reč je o bolničkom aparatu: sastoji se od čeličnog cilindra u kojem se održava pritisak veći od atmosferskog. U hiperbaričnoj komori osoba udiše čist kiseonik koji omogućava brzu oksigenaciju ćelija.

Znaci za uzbunu
Uprkos tome što je nevidljiv, to ne znači da se intoksikacija ugljenmonoksidom ne ispoljava upadljivim simptomima, vezanim za organe kojima je kiseonik najpotrebniji: mozak i srce.
U slučaju lakšeg trovanja, javljaju se glavobolja, mučnina i vrtoglavica. Ako je srednje težine, pridružuju se povraćanje i bol u grudima. Onom ko već ima srčane tegobe, prete angina ili infarkt miokarda.
Znaci teškog trovanja su promena ukupnog mentalnog stanja, konvulzije, onesvešćivanje, srčana aritmija, pad krvnog pritiska, koma, često sa najgorim ishodom.
Izloženost ugljenmonoksidu u trudnoći može teško oštetiti plod ili čak izazvati smrt.
Kad je problem hronični. - Udisanje niskih doza ugljenmonoksida u dužem vremenskom periodu uzrokuje hroničnu intoksikaciju. Najugroženiji su ljudi specifičnih zanimanja: poznato je, na primer, da su vatrogasci satima i danima izloženi opasnostima.
Zbog toga se vremenom mogu javiti isti simptomi kao kod akutnog trovanja, često praćeni i poremećajima sna, pamćenja, raspoloženja i srčanog ritma. Da bi se procenio stepen oštećenja, sprovode se neurološke kontrole, najčešće pomoću kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance. Treba znati da ne postoji nijedan metod lečenja koji bi poboljšao hronično stanje!
Zato upamtite: predostrožnost je najbolja zaštita. Postoje samo dva sigurna načina da se izbegne stvaranje ugljenmonoksida: adekvatno provetravanje prostorija i ispravnost svih aparata koji učestvuju u grejnom procesu (peći, grejalice, kaloriferi, bojleri, dimnjaci, odvodne cevi, itd). Posao, razume se, treba da obavi stručno lice. Da mirno spavamo...

Izvor: Viva