Za sad nisu, ali ko zna... Inace, bio sam par devojaka koje mnogo vole da grizu i ostavljaju love-bites... al mi to nekako nije zanimljivo

A psujem fino i danas... razvijao godinama...

Neka - nek si ziv i zdrav 

Kao dijete sam prošla psovačko fazu, pa sam jedno vrijeme prekinula, pa onda opet nastavila. Praksa čini čuda- veoma sam dobra. 

Ja nisam psovala dok sam bila mala tj dok sam zivela pod ocevom palicom -kako sam se odvojila od njega pocela sam da psujem ko kocijas .Sad mi treba neko strog da ne smem pored njega da pomislim da opsujem 

e da se pofalim i ja 
cvetak je poceo da psuje, po principu ponovicu sve sto cujem 
za sad je repertoar 'ti zajebavas' 'jebote', 'jebem ti sunce' i 'u picku materinu' 
od koga je cula, ne bih sad o tome  bila sam ubedjena da uopste ne psujem 

salu i zbilju na stranu, tesko je da dete ne cuje nikakvu psovku ni od koga  jos teze da je ne ponovi   nemoguca misija 
od objasnjenja tipa 'to je ruzno, nemoj to da pricas, to nije lepo, nije lepo ni kad odrasli to kazu, kad cujes nekoga kazi mu da to nije lepo...' i tako u krug, nema mlogo 'leba. pa dobro, ima u smislu da kapira da to nije nesto pohvalno za izgovoriti, pa krene da vergla sve sto je okarakterisano kao ruzna rec tek kad se nesto zainati
a ume da se zainati

Dete ce da nauci da psuje od drugih vrsnjaka, tako sam ja naucio.  Dakle od toga se ne moze pobeci

E sad... od drugih vrsnjaka... dobro, mozda... ali u nekom kasnijem dobu. Svoje prvo psovacko obrazovanje dete otpocinje u prisustvu baba i deda, a onda nastavlja sa tetkama i ujacima... od roditelja eventualno cuje po neku psovku, pa "upije" i to. Vole babe i dede da im unucici socno odvale po koju, zaboravljajuci da im je bilo neprijatno i da su precesto crveneli zbog sopstvene decice koja su to nekada davno cinila... to se jednostavno prenosi s kolena na koleno i tesko je iskoreniti Vremenom se da odvici od te boljkice.

Iskreno, psujem kao kocijas kada gledam fudbalsku utakmicu i to iskljucivo kada igra moj omiljeni tim, ili reprezentacija

Sta znam... u principu ne dozivljavam psovke kao nesto posebno ruzno... ok... nisu za svako drustvo i svaku priliku, ali u sustini su mi prihvatljive...
A i deca ce svakako psovati... tu ama bas nista ne moze da se uradi, osim da dete nikada ni ne progovori...
Ono na cemu moze da se poradi je da dete sto pre usvoji neki sistem vrednosti, pa da nema ispade u drustvu onih gde to nije pozeljno... Generalno deca su nam razmazena i besna... to sto psuju je manji deo problema...