U vreme praznika, posebno božićnih i novogodišnjih, nije neobično da se ljudi osete nervoznim, iscrpljenim, frustriranim ili depresivnim u većoj meri nego obično.


Kad Deda Mraz donese depresiju



U vreme praznika, posebno božićnih i novogodišnjih, nije neobično da se ljudi osete nervoznim, iscrpljenim, frustriranim ili depresivnim u većoj meri nego obično.


Praznici mogu biti veoma naporni - pronalazak pravih poklona, novac za njihovo plaćanje, pa sve pripreme, dekoracije, kupovina, umotavanje, kuvanje, čišćenje zahtevaju trud i vreme.

Pa onda gosti. Uloga domaćina prijateljima i članovima familije može biti najteži zadatak, naročito kada se ljudi trude da sve prisutne učine srećnima. Ni uloga gosta nije jednostavna. I kao da stvari ne mogu biti gore, mnogi se guše u krivici što ne blistaju od radosti "kako dolikuje".

Ljudi osećaju da su usamljeni u svojoj nesreći - kao da se svi ostali provode kao nikad u životu, dok su oni u dubokim dilemama. Ovakvo tipično pogrešno posmatranje stvari samo može pogoršati psihičko stanje. Zašto ne primjećujemo da je drugim ljudima kao nama?

Društvo nas uči da je neprikladno iskazivati emocije poput tuge i uznemirenosti jer ukazuju na ranjivost. Na posletku, trudimo se da sva svoja osećanja prikrijemo kako bi drugi mislili da smo srećniji nego što stvarno jesmo.

Istraživači su otkrili da ljudi nehotice loše procjenjuju koliko mnogo ljudi deli njihov problem. U jednom ispitivanju studenti su grešili u 20 do 30 odsto slučajeva u proceni koliko se njihove kolege suočavaju sa odbijanjem u vezama, lošim ocenama i problemima u porodici. Takođe su precenili u iznosu od 10 do 20 odsto, tuđa lepa iskustva poput druženja sa prijateljima i noćnim provodima.

Dakle, ne samo da mislimo da su drugi ljudi srećniji od nas, nego nam se i njihovi životi čine ispunjenijima.
Naše nepoznavanje nosi ozbiljne posledice. Psiholozi tvrde da što manje predstave imate o tuđem bolu i patnji, to ćete se osećati više izolovano.

Takođe, verovatno ćete se pred spavanje prisećati svojih loših iskustava i osećati još nesrećnije. Kada naše shvatanje drugih ljudi postane do te mere pogrešno, možemo osećati dublje samosažaljenje, nego što bi zaista trebalo.

Bezrazložno ljudi tvrde da tuga voli društvo. U prijateljima je uteha i mudrost koji dolaze uz samo saznanje da svoju bedu možete s nekim podeliti.

(Srna)

Deda mraza najstrožije kazniti....

Ako su u vreme Bozica depresivni, kakvi su kad nije Bozic?

Normalni.

Praznici donose mnogo neradnih dana sto dovodi do povećanja broja ljudi po kvadratnom metru stambenog prostora, rodbinu (tvoju i njegovu), prijatelje...
Kod ljudi koji ne vole masu, gužvu, haos, ovo može da izazove nervozu, agresiju, naročito kad je loše vrijeme, pa ne možeš ni da zbrišeš van i budeš malo sam.

S druge strane, ima gomila ljudi koji shvate koliko su sami, nemaju svoju porodicu, prijatelji su okupirani sobom, ne radi se, ljudi imaju priliku da do detalja izanaliziraju svoj život, svoje promašaje, da ocjene budućnost, da presjeku vene...
Najveći broj samoubistava je upravo oko praznika, iz ovih razloga

Obrni okreni ne valja. Nije ni čudo što se ljudi poslije praznika vraćaju na posao umorniji i bezvoljniji nego što odu. Nekako dok se spremaš za praznike drži te nada da će nešto da se promjeni, a onda praznici dodju i prodju i sve isto.

Na kraju krajeva, svaku histeriju prati depresija.

...ja sam skoln depresiji.tako mi je rekao psihijatar na redovnom sestomesecnom pregledu.kaze to vidi iz testova.
posto smo kao prijatelji,ja sam mu objasnio,da imam lek za tu boljku i da mi pomaze,a on mi je na to rekao,kad pomaze ne menjaj.ja izbegavam te pred praznicne euforije,izdignem se iznad situacije.imam svoj ritual i pridrzavam ga se.npr.novu godinu nikad ne cekam.sta da cekam?deda mraza?u tog majmuna sam se razocarao jos kao dete,a deca ne zaboravljaju.

 


Ne sporim. Samo...ima nacin da se to resi. I ne mora svake godine kod jedne osobe. Ili svake godine kod mene. A jedne godine mozemo svi posebno svako svojoj kuci. Tako da verujem da neko kome smeta tolika gungula i dalje slavi na isti nacin koji mu smeta jer nista manje nego mazohista 

Kad covjek ima razloga, realnih razloga, da je srećan, onda nakon tog perioda ne pada u depresiju. Medjutim Nove godine, Božići, rodjendani i drugi praznici su doba vještačke histerije. Potpuno bezrazložno ljudi vjeruju da će nakon toga biti bolje, srećnije, uspješnije... a kada se ništa ne desi, kad pukne taj mjehur od sapunice kreće depresija.

Što se tiče izbjegavanja gužve to malo teže ide, danima pred velike praznike ne možeš u prodavnicu da odeš da nije gužva, histerija vlada i na poslu, u gradu, komšiluku. Za ljude koji ne vole gužve potpuno je svejedno da li ćeš ti da dodješ kod mene ili ja kod tebe kad će i tamo i vamo vladati haos, histerija, gužva...

Iskreno meni je ta ideja da sad neko označi neki datum na kalendaru i sad po komandi ajd da smo svi srećni stvarno ide na živce. To važi i za neke druge stvari tipa ide Uskrs, adj sad 40 dana da razmišljamo o suštini života, svjeta, sudbini, da budemo duboki, razumni, da gledamo u sebe bla bla, onda Veliki petak - sad smo kao tužni, sve je tiho, i onda dodje Uskrs doba opštenarodne histerije, slavlja i veselja.

Posebno me nervira običaj koji vlada da za ove velike praznike obrćemo telefone ljudi koje nismo čuli godinama da im poželimo sve najbolje. Ako ti na nekog ne pomisliš godinama, ne nadješ tokom godine ni 5 minuta da ga vidiš ili obidješ, pa mani se naroda i za praznike.

Sa tom razlikom sto ti iz tudje kuce mozes da izadjes po zelji 
Dok je slavlje u mojoj kuci nema mesta gde mozes da se sakrijes, niti to prilici, i moras da cekas da svi uporni pijanci izadju...kad tad 


Imam rodjaku koja me zove samo o Bozicu 
I to u 8 ujutro 
Poslednje 2 godine pustim da zvoni telefon , ne dizem se iz kreveta. A ona ne zove dva puta 

...postar uvek zvoni dva puta.

a deda mraz ? 3?!