Većina ljudi za koje ja znam da pate od praznične depresije su ostareli egomanijaci koji su živeli kao cvrčci u mladosti da bi shvatili kako su usamljeni u starosti, ali čak ni tada nisu spremni da se menjaju nego padaju u očaj i samosažaljenje. Uglavnom su to osobe koje nisu želele da daju od svog komoditeta, nezavisnosti i primanja, nisu želeli kompromise i nisu verovali da će jednog dana biti stari i neatraktivni. Kad shvate da više nisu privlačni onda im je svako drugi kriv, cigani što imaju 10 musave dece, mama što nije volela nekog dečka od pre 35 godina, sestra koja se pućila na momke, rat, Koča Popović, Sloba Milošević,...

Stoji. Ne poričem.

Ali kad čujem: "Hoću da imam djecu da bi me neko pazio u starosti. Neću da ostanem sam." i sl. meni se digne kosa na glavi.

da, da... i ono: hoću dijete da bi mi neko čašu vode mogao donijeti    kako sebično

Pa uvek imaš i takve ali se pokažu kao jako loši roditelji i naravno ne zasluže brigu svoje dece. Međutim holivudski filmovi, kao nekadašnja romantičarska literatura, postavljaju stvari na pogrešne noge. Ne rađaju se deca iz koristi, ne ulazi se u brak iz koristi, korist je posledica delovanja u grupi koje je svojstveno čoveku.

Zavisi od coveka do coveka. Neko ko nije toliko socijalan i ne voli drustvo i praznike naravno da ce biti mrzovoljan (mrzim rec depresivan pa koristim ovu  ) u vreme praznika

A uvek je nekako tako. Valjda previse mislimo o tudjim a premalo o svom zivotu i kako ga poboljsati. Mada, to je vise vezano za osobu i njene poglede na svet oko nje

depresije zbog guzvi, cekanja u redovima, umotavanja poklona, praznicnih snizenja, placanja poklona, dekoracije, kuvanja ... ne priznajem.

Blago tim depresivnim osobama, one nemaju ozbiljne zivotne probleme. Svi ozbiljni depresivci i nesrecnici bi se vrlo rado menjali sa njima u sekundi ..

I opet se frljaju sa pojmom "depresija" to me uzasno iritira, kao da je depresija kijavica... pokupis je u busu posle posla i traje desetak dana i onda kao da se nista nije desilo 

   

Naravno praznična depresija je mnogo teža od nervoze zbog toga što u 20:25 još nije pečena gibanica ili kad zazvone gosti a domaćica je do pola našminkana. Moja pokojna tetka je imala praznične depresije. To su bili napadi besa, euforije i očaja u kojima joj niko nije valjao. U kojima ti prvo donese preskup poklon a onda te zove telefonom da te kune.

Da li i likovi koji se u takvim prilikama redovno napiju i naprave sranje spadaju u depresivce ili kretene?

Inače meni su super oni parovi koji se do ispred vrata pičkaraju, a onda ti udju u kući i naprave kez i foliraju vezu ispalu iz snova holivudskih tekstopisaca i njihovi odrazi u ogledalu, parovi koji čekaju da udju u tudju kuću da krenu da istresaju prljav veš pred publikom.

A tek kod nas uobičajeno takmičenje domaćica ko može više, bolje, sladje da nakuva i nasprema. I takmičenje muškog dijela ko može više da pojede i popije.

Generalno za jednog pesimistu ima na tim skupovima dovoljno materijala za jednu dobru satiru / pijanku / žurku sa bensedinima - sve stvar izbora.

Inače Munka, nemoj da si tako oštra, mi sve podvodimo pod depresija, jer smo pozaboravljali naše riječi da probamo sa tuga, potištenost, razočarenje, neraspoloženost...
To su sve emocije i raspoloženja koja se mogu javiti pred, za i poslije praznika. Jer svako sumiranje rezultata i svodjenje računa, često dovodi do minusa u saldu.

Slazem se da postoje ljudi kojima je uvek polu prazna casa 
I koji na kraju godine vide sve neuspehe. Mogu da se kladim da su to zdravi ljudi. Bolesni svaki praznik obelezavaju presrecni jer su i dalje medju voljenima.

Inace, Munka slazem se u potpunosti. Depresija radi praznika, da li sam dovoljno skuvala, oprala kosu, ko mi dolazi, svekrva baba ili tetka koju ne podnosim. Pa to je samo nekoliko sati od 365 dana