Justus fon Libih
 
Justus fon Libih (12. maj 1803. -18. april 1873. ) je bio nemački hemičar. Poznat je kao "otac industrije veštačkih đubriva" zbog otkrića da je azot ključan za rast biljki. Njegovo najveće otkriće je izum azotnih veštačkih đubriva.

Biografija

Bio je isključen iz gimnazije, jer je u školi detonirao eksploziv, koji je sam napravio od hemikalija. Postao je šegrt kod apotekara. Na Univerzitetu u Bonu studirao je kod Karla Vilhelma Gotloba Kastnera. Zajedno sa Kastnerom je otišao u Erlangen, gde je doktorirao 1822. Dobio je državnu stipendiju da studira u Parizu. Aleksandar fon Humbolt je svojim uticajem omogućio da radi u privatnoj laboratoriji Jozefa Gej-Lisaka. Postao je 1824. profesor na univerzitetu u Gisenu. Plemstvo je dobio 1845. i od tada nosi von ispred prezimena, a 1860. predsednik akademije nauka. Predavao je na univerzitetu u Minhenu od 1852. do 1873. Osnovao je 1832. vodeći nemački časopis za hemiju 'Annalen der Chemie'. Kao profesor osmislio je moderne metode učenja orijentisane na laboratorijski rad, a za takve inovacije smatra se jednim od najvećih učitelja hemije svih vremena.

Istraživanje i razvoj

Unapredio je organsku analizu. On je otkrio da se biljke hrane na azotnim jedinjenjima, ugljen dioksidu iz zraka i mineralima iz tla. Njegovo najveće otkriće je izum azotnog veštačkog džubriva. Formulirao je i zakon minimuma, po kome je razvoj biljke ograničen jednim bitnim mineralom, koga najviše nedostaje. Taj zakon je našao primenu u pri korištenju veštačkih đubriva u modernoj poljoprivredi.

Bio je jedan od prvih hemičara, koji su organizovali laboratorije onako kakve ih znamo danas. Uređaj za kondenzaciju vodene pare se po njemu naziva Libihov kondenzator, iako je bio poznat i pre njega. Osmislio je 1835. proces silverizacije, tj proces nanošenja tankog sloja srebra na staklo i time je unapredio pravljenje ogledala.

Izvor: Wikipedia