Da li neko zna nesto vise o Jungovom sinhronicitetu?
Naime nasao sam par strana o ovoj temi u Jeroticevom "Jung izmedju istoka i zapada". Ako neko zna gde se moze procitati nesto vise o tome neka javi. Takodje ko ima neki stav o ovome neka kaze sta misli, da li je ovo sto Jung govori smisleno ili je besmisleno.
  Ja cu ispricati sta sam ja nasao na ovih par strana.
  Jung govori o parapsiholoskim fenomenima, kao sto su telepatija, prekognicija, predosecanja razlicite vrste i sva tzv. izvanculna opazanja ili ESP-fenomeni (extra-sensory perception). Kaze da kod nekih od ovih iskustava postoji, najpre neobjasnjiva podudarnost izmedju nekog spoljasneg dogadjaja i unutrasnje, psihicke slike ovakvih dogadjaja.
Ovakve podudarnosti se obicno nazivaju slucajem. U njih svrstava i "krupne" slucajeve kao sto je kako on kaze "proveren i opisan slucaj Svedenbergovog "vidjenja" pozara u Stokholmu na udaljenosti od stotinak kilometara iz Geteburga, u isto vreme kada je pozar zaista izbio u Stokholmu, ili , sto je jos teze poverovati, pogotovu objasniti kada neki covek koji umire u Americi "posalje" bliskom srodniku ili prijatelju u Evropu, pa se kod ovoga u casu umiranja onoga iz Amerike slomi ogledalo bez vidljivog povoda, stane bez razloga sat, ili se ova smrt oglasi na unutraznjem planu bliskog coveka".
U sve ovo svrstava i snove, vizije, slutnje koje se ostvare u stvarnosti, slucajeve kada covek neocekivano, prvi put dodje u neki strani grad i u njemu prepozna sve sto je u nekom ranijem snu vec video.
Smatra da se ova veza izmedju stvarnosti i nesvesnog desava (tj. razdvajanje svesnog od nesvesnog) desava coveku kada se uspavljuje i u snu, kao u krizama, bolestima, psihozama, a narocito u trenutku smrti i da veliku ulogu za sinhronicisticke fenomene imaju bas emocije. Doduse neki smatraju da je emocija sekundarni fenomen u nastajanju sihronistickih fenomena.
Jung se ovom tematikom bavio ozbiljno i oko dvadeset godina i na kraju je empirijski stao iza takvih parapsiholoskih dogadjaja-"slucajnosti". To je sve poprilicno zamrseno objasnio, pa se ne bih usudio da to i tumacim. Uglavnom Jung kaze: "Nasa slika o svetu odgovara stvarnosti tek onda kada u njoj i neverovatno ima svoje mesto."

Karl Gustav Jung je iza sebe ostavio bitan trag u domenu psihologije, uglavnom su poznata njegova istrazivanjima na polju psihoanalize. Medjutim, javnost nedovoljno zna o njegovim istrazivanjima koja zadiru u svet simbola i arhetipova. Baveci se proucavanjem nesvesnog dela covekove licnosti, Jung je u svojim istrazivanjima povezivao i oblasti koje su bile "nespojive" sa zvanicnom naukom ili naucnim pristupom, kao sto su: alhemija, astrologija i ostala ucenja iz "granicnih" ili aternativnih oblasti saznanja.


Jung kroz brojna istrazivanja u svojoj psihoterapeutskoj praksi dolazi do vaznog saznanja, da postoje odredjene pojave na koje se ne moze primeniti princip filozofskog kauzaliteta, tj. povezanost uzroka i posledice. Odnosno, otkriva svet "neuzrocnih pojava" u kome dogadjaji ili pojave ne zavise jedna od druge, tj. jedna pojava ne uzrokuje drugu, vec se dogadjaji jednostavno "susrecu". Svom nacelu neuzrocnih pojava daje naziv "sinhronicitet".

Pod sinhronicitetom Jung podrazumeva pojavu "smislenog podudaranja u vremenu", koje moze da se javlja u tri osnovna oblika:
1. Podudaranje izvesnog dusevnog sadrzaja sa odgovarajucim spoljasnjim desavanjem, koje se odvija istovremeno.
2. Podudaranje licnog psihickog stanja sa "utvarom" (san ili prividjenje), sto se kasnije pokazuje kao manje-vise veran odraz jednog "sinhronicistickog" spoljasnjeg dogadjaja koji se odigrao istovremeno, ali na odredjenoj udaljenosti.
3. Isti slucaj, samo sto se zapazeni dogadjaj odvija u buducnosti, a u sadasnjosti ga predstavlja samo "utvara" koja se sa njime slaze.

U svojim knjigama Jung je naveo brojne primere sinhronicistickih pojava, medju njima postoji i jedan primer iz Jungove prakse:
"Supruga jednog od mojih pacjenata, coveka pedesetih godina, jednom u razgovoru mi je spomenula da se, dok su umirale njena majka i baka, ispod prozora sobe pokojnica sjatilo jato ptica. Cuo sam slicne price i drugih ljudi. Buduci da se lecenje njenog supruga blizilo kraju, i kako je njegova neuroza bila otklonjena, razvili su se neki naoko bezazleni simptomi bolesti srca. Uputio sam ga specijalisti koji mi je nakon pregleda pismeno saopstio, da nije pronasao nikakav razlog za zabrinutost. Vracajuci se od specijaliste sa lekarsim nalazom u dzepu, moj pacijent se srusio na ulici. Kada je donesen kuci, njegova supruga se vec prilicno potresla, jer se vrlo brzo nakon sto je on otisao kod lekara, celo jato ptica srucilo na njihovu kucu. Ona se setila slicnih slucajeva, koji su se vec dogodili prilikom smrti njenih rodjaka i plasila se da se od ponovljenog dogadjaja."

Jung je podstaknut nizom "sinhronicistickih" dogadjaja u kojima je bio svedok, odlucio da proveri da li isto nacelo funkcionise u astrologiji, odnosno da li su na "neuzrocan" nacin povezani polozaji planeta na nebu u trenutku rodjenja odredjene osobe sa njenom sudbinom.
Jungov astroloski eksperiment bazirao se na statistickoj obradi 50 medjusobnih aspekata na 483 bracna para, s tim, sto je u prvoj grupi analizirao 180 parova, u drugoj 220, i u trecoj grupi 83 para. Napomena, za sve aspekte koji su analizirani uzet je orbis od 16 stepeni.
Kao najucestaliji aspekti u sve tri grupe pokazale su se tri razlicite meseceve konjukcije. U prvoj grupi, aspekt koji se najcesce pojavljivao je konjukcija Meseca i Sunca (8 puta), a u drugoj grupi najcesci aspekt je konjukcija Meseca sa Mesecom (24 puta), i u trecoj grupi najucestalija je bila konjukcija Meseca i Ascendenta (8 puta).
Svakako interesantan zakljucak je: da se kao najucestaliji sinastricki aspekti pojavljuju upravo oni koji i po tradicionalnoj astrologiji i alhemiji odgovaraju skladnoj bracnoj vezi, tj. "Solis et Lunae", "coniunctio Lunae et Lumae", i veza Meseca sa izlazecim znakom zodijaka.
Ptolomej npr. pretpostavlja tri stepena sklada: prvi je, kada se Sunce u horoskopu muskarca i Sunce ili Mesec u horoskopu zene, ili Mesec u jednom i drugom nalaze u trigonu i/ili sekstilu. Drugi stepen sklada je, kada su Mesec u muskom horoskopu i Sunce u zenskom, postavljeni na isti nacin. Treci stepen sklada je, kada se Sunce i Mesec medjusobno privlace. Ptolomej kaze: "Generalno govoreci njihov zajednicki zitov bice postojan, kada su u horoskopu obe osobe Sunce i Mesec skladno postavljeni."
Takodje, aspekti Venere i Marsa u sinastricnim odnosima imaju bitno znacenje po ucestalosti u Jungovim istrazivanjima, ali ne i presudnu ulogu. Naravno, veza izmedju ovih planeta ukazuje na medjusobnu privlacnost medju partnerima, ali nije presudna za bracnu vezu i na slaganje u zajednickom zivotu.


Svojim astroloskim eksperimentom Jung je pokazao, kako na "neobjasnjiv" nacin mogu biti povezane dve racionalno gledano nespojive stvari, polazaj zvezda i planeta i ljudska sudbina. Uzimajuci u obzir njegovu teoriju "sinhroniciteta", on ne smatra da polozaj planeta uzrokuje dogadjaje u zivotu coveka, niti, sto bi bilo jos apsurdnije sa racionalnog aspekta, da covek svojom sudbinom utice na kretanje nebeskih tela, ali da jednostavno te dve stvari i/ili pojave zajednicki egzistiraju i da se smisleno podudaraju