Josip Broz bez njegovih izveštaja nije mogao da živi. Zahvaljujući informacijama dobijenim od Vinka Kirbusa, Tito je bio jedan od najobaveštenijih političara u svetu. Iako je Kirbus u saveznoj Udbi proveo 40 godina, radeći kao prevodilac i stenograf u službi prisluškivanja, urednik poverljivih informativnih biltena i načelnik Uprave za istraživanje, analize i informisanje, najveći deo vremena posvetio je pisanju specijalnih informacija predsedniku Titu i drugim vodećim jugoslovenskim rukovodiocima o bezbednosnim i političkim prilikama u Jugoslaviji i svetu. Njegova knjiga „Prisluškivači“ otkriva koliko je uloga policijskog nadzora i praćenja bila značajna u razvoju jugoslovenskog društva.

* Iz vašeg rukopisa „Prisluškivači“ proizlazi da je SDB mnogo toga znala. Kako ste vi živeli sa svim tim tajnama?

- Sticajem okolnosti sam se kao prevodilac, analitičar i urednik poverljivih informacija upoznavao sa pojedinim tajnama. Međutim, nijedan pripadnik službe nije bio upoznat sa svim tajnama. To važi i za visoke rukovodioce SDB. U vezi sa etičnošću prisluškivanja podsećam da kako u totalitarnim tako i u demokratskim državama carevi, predsednici, premijeri, šefovi vladinih resora, komandanti oružanih snaga i vrhunski političari počinju radni dan čitajući poverljive biltene. Predsednik Tito je uz prvu jutarnju kafu redovno čitao informacije jugoslovenskih obaveštajnih i bezbednosnih službi. U Velikoj Britaniji rado naglašavaju da pravi džentlmen ne čita tuđa pisma i ne prisluškuje tuđe razgovore. Međutim, baš njihove službe MI-5 i MI-6 postizale su vrhunske rezultate u zaštiti interesa Ujedinjenog Kraljevstva koristeći prisluškivanje i kontrolu pošte.

* Koga je bilo najlakše prisluškivati, a koga najteže?

- Vrlo rado sam prevodio zvučne zapise snimljene u američkoj ambasadi kad je tamo službovao ambasador Džordž F. Kenan, prvenstveno zbog njegovog ličnog poštenja kada je ocenjivao događaje i ličnosti u Jugoslaviji i međunarodne odnose. Nerado sam prevodio razgovore vođene u kabinetu francuskog ambasadora. Na prozore njegovog kabineta je sekretarica stavljala udrobljen hleb. Kadgod je vrabac kljucnuo po plehu, prevodilac je imao utisak da mu neko zabija ekser u glavu.

* Koliko danas tajne službe prisluškuju?

- Masovnija primena prisluškivanja zahtevala bi angažovanje velikog broja kvalifikovanih stručnjaka koji obavljaju poslove tajnog ozvučenja, instaliranje mikrofona i predajnika, servisiranja prislušnih uređaja, pregledaju kilometre magnetofonskih traka i pripremaju magnetograme ili sažetke snimljenih razgovora. Da bi prislušna služba omanje države prisluškivala 100 lica, mora da raspolaže sa bar 20 operativaca iskusnih u kontraobaveštajnoj sferi, 3 - 4 inženjera elektronike, 30 elektroničara koji su savladali desetak drugih zanata, 50 snimatelja, 50 prevodilaca. Prislušnoj službi su potrebni i arhivari, dokumentaristi, analitičari, daktilografi, kuriri, šoferi i drugo pomoćno osoblje. Prema tome, nisu osnovane tvrdnje da savremene tajne službe masovno primenjuju sredstva prisluškivanja. To, jednostavno, nije moguće, čak ni u državama koje raspolažu neograničenim zakonskim, kadrovskim i finansijskim mogućnostima.

* Da li je neko prisluškivao Tita i njegove najbliže saradnike i po čijem nalogu?

- Ne verujem da je Tito bio prisluškivan. Što se tiče Titovih saradnika (savetnici, sekretari, prevodioci i drugi stručnjaci), normalno je pretpostavljati, da je Služba bezbednosti snimala njihove telefonske razgovore i preduzimala druge mere nadzora u okviru svojih mera kontraobaveštajne zaštite.

* Brionski plenum - istina ili nameštaljka?

- I jedno i drugo. Istina je da je Brionski plenum osudio zloupotrebe političke policije koja se, po uzoru na sovjetsku praksu, grubo obračunavala sa ideološkim i političkim protivnicima Saveza komunista. Ukinut je monopol Aleksandra Rankovića u sistemu bezbednosti, partijskoj infrastrukturi i kadrovskoj politici. Sa Brionskim plenumom je, uz povremene zastoje, započeo postepeni proces demokratizacije. Đilas je pušten iz zatvora. Pravosuđe je postalo nešto samostalnije.
Međutim, ima razloga za verovanje da je u pitanju nameštaljka. Da se plenumom Tito oslobodio svog naslednika koji je pokazivao napoleonovske ambicije, da su neke članice federacije nastojale da Rankovića eliminišu kao kandidata za šefa države, jer bi - po njihovom mišljenju - nastojao da Jugoslaviju pretvori u unitarnu državu sa radikalno smanjenim pravima republika i pokrajina.

*Da li je u prisluškivanim razgovorima bilo pomena o razbijanju Jugoslavije posle Titove smrti?

- Komentari o neizvesnoj budućnosti Jugoslavije nisu zabeleženi nakon Titove smrti već znatno ranije. Strani predstavnici i prisluškivani domaći disidenti izražavali su sumnju da će „titovina potrajati duže od kraljevine“. Još šezdesetih godina je Tito sa gorčinom zaključivao da se loše piše njegovoj državi. Kongresne rezolucije su ubeđivale javnost da je Jugoslavija jedinstvena i čvrsta, da bratstvo i jedinstvo garantuju svetlu budućnost. Međutim, naše specijalne informacije su davale drugačiju sliku stanja u Jugoslaviji. Tajno snimana proširena sednica Izvršnog komiteta, marta 1962. godine, otkrila je ogoljenu sliku političkih odnosa u saveznoj državi. To posebno važi za otvorenu svađu između Aleksandra Rankovića i Borisa Krajgera. Stranci su dolazili do informacija o raspravama na zatvorenim sednicama partijskih foruma tako da su njihove ocene i prognoze bile znatno bliže realnom stanju. Moram priznati da smo mi to tumačili kao stranu propagandu i deo njihovih zavereničkih planova prema Jugoslaviji.

* Šta je služba znala o aktivnostima Miloševića, Tuđmana, Kučana, Izetbegovića i drugih u razdoblju razgradnje Jugoslavije?

- Osvajanjem vodećih položaja u svojim republikama Milošević, Tuđman, Kučan i Izetbegović uživali su podršku SDB „svojih“ republika. Savezna služba nije imala kadrovske potencijale i političku podršku da radikalnije interveniše. Osim toga, u većini republika je jačalo ubeđenje da je Savezni SUP kao i drugi delovi savezne uprave, pod snažnim uticajem Srbije. Svaki pokušaj saveznih organa bio je u republikama ocenjen kao mešanje Srbije u njihove poslove.

* Da li je iko vas prisluškivao?

- Pretpostavljam da nije. Međutim, otkrio sam znakove pregledavanja moje lične pošte dok sam radio u Službi. Takvu meru sam svojevremeno prihvatao kao normalnu. Službenici velikih američkih korporacija pre prijema u službu potpisuju svoju saglasnost da poslodavac u interesu kompanije kontroliše njihov lični život.

* Na koji uspeh u službi ste najviše ponosni?

- Ugrađivanje tajnog mikrofona u telefonski aparat na radnom stolu američkog ambasadora nije bio moj uspeh već izuzetno dostignuće tehničara prislušne službe. Međutim, decenijsko slušanje i prevođenje razgovora u ambasadorovom kabinetu nesumnjivo je doprinelo uspešnosti Titove politike u periodu 1954-1963. Na to sam bio i ostao ponosan.

* Da li pored „Prisluškivača“ pripremate novi knjigu?

- „Revija 92“ objavljuje moja sećanja na rad u saveznoj SDB od 1954. do kraja 1966. godine. Nedavno sam završio rukopis koji se odnosi na period od 1967. godine do Titove smrti. Ljubljanska izdavačka kuća „Cicerion“ priprema slovenačko izdanje knjige koja će obuhvatati oba perioda. Rado bih prihvatio ponudu za objavljivanje celokupnog rukopisa na srpskom jeziku.

Tajne službe

* Da li su tajne službe kako mnogi misle rasturile Jugoslaviju?

- Mislim da im političari i medijski analitičari pridaju važnost koju one ne zaslužuju. Rasturanje neke iole normalne države je tako zahtevan posao da njegovo izvršenje predstavlja izuzetak, a ne pravilo. Velika CIA nije uspela da svrgne Kastrovu Kubu, iako je to žarko želela i na razne načine pokušavala ostvariti. Tu i tamo je CIA srušila poneku vladu i uspostavila vojnu huntu kratkog trajanja. Bila je uspešna samo u državama koje su već preživljavale svoje poslednje dane. Tajne službe podsećaju na lešinare koji čekaju da zadaju konačni udarac iznemogloj žrtvi. Danas bi CIA rado potisnula u prošlost režim Huga Čavesa u Venecueli. Međutim, u uslovima kada narod još oduševljeno skandira njegovo ime, tajne službe su nemoćne. One mogu biti efikasne u akciji protiv određene ličnosti, čak i ako je u pitanju šef države, ali ne protiv naroda.

Jovanka Broz

* Šta mislite o slučaju Jovanke Broz?

- Dosta je već napisano o supruzi Josipa Broza, i istina i izmišljotina. Lično se ne mogu osloboditi utiska da je u pitanju fenomen koji nije redak kada su u pitanju supruge harizmatičnih ličnosti. Supruga Mao Cedunga je želela da preuzme određene državne i partijske funkcije svog supruga. Helena Čaušesku, supruga rumunskog diktatora, želela je da u rumunskom vrhu dobije status koji ima njen suprug Nikolae. Supruga Todora Živkova je smatrala da joj bračni život sa šefom države daje za pravo da učestvuje u vođenju države. I supruga Envera Hodže je želela da nastavi rigidnu politiku svog supruga.

Draša Mihailović

* U Srbiji se vodi polemika o mestu posmrtnih ostataka generala Draže Mihailovića. Imate li bilo kakva saznanja o tome na osnovu prisluškivanih razgovora?

- Koliko se mogu setiti, naša služba nije zabeležila komentare stranih diplomata i jugoslovenskih državljana o izvršenju smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem. U vezi s tim događajem registrovane su samo njihove izjave da je De Gol zamerio Titu, jer se grubo obračunao sa vođom četničkog pokreta. Više decenija prisluškivani jugoslovenski građani nisu pokazivali interesovanje za mesto gde se nalaze posmrtni ostaci Mihailovića. Javnost je pod uticajem tadašnjih medija prihvatala mišljenje da je Draža opravdano osuđen na smrt. Sećam se jedino komentara pojedinih pripadnika SDB koji su isticali svoje velike zasluge u hvatanju Mihailovića, iako nisu imali nikakve veze sa tom akcijom.


Izvor: Novosti