Јованка Будисављевић Броз

Јованка Броз је изолована крајем седамдесетих. Јeдне ноћи 1981. године - у кућу која је касније у време НАТО бомбардовања 1999. срушена као „Милошевићева резиденција" - утрчао је Љубчо Ставров„ с пиштољем, и из куће избацио Јованку и њену сестру, уз претњу да ће их обе убити ако o томе проговоре. Избачена је у спаваћици. Тамо где је тада пребачена живи и данас" (Тома Фила, њен правни заступник).
Јованка Броз је остала доследно тајанствена. Далеко од јавности, далеко од било каквих закулисних политичких игара, a самим тим и далеко од тога да би оптужбе изношене још у Доланчево време - o наводним намерама o државном удару - имале било каквог смисла. Оставља утисак особе која није издала своје принципе. Своје приговоре и јед износила је само у кругу најближих. Отприлике, то и није много већи број људи од оних који су се окупили 7. децембра да прославе њен рођендан у тихој кући у Булевару мира.
У општем друштвеном распаду, који се званично и умирујуће означава као транзиција - четврт века касније готово да се заборавило на њу. Више нико не држи да је Јованка Броз - опасност. Лакоми политиканти су дигли руке од идеје да се на антикомунистичкој хистерији, где је лепо служила и прича o удовици Јосипа Броза, више уопште може зарадити неки поен.


Животопис
1689: Двојица браће Будисављевић доселили се у Крбавско поље у Лици, насеобини дали име по завичају предака који су се 1459. доселили из Пећана код Призрена.
1924: У породици Миће и Милице Будисављевић, 27. новембра, родило се друго дете, ћерка Јованка. Име је добила по баки од мајке. У тамошњој цркви на крштењу ју је држао кум Мића Свилар, a обред крштења обавио Раде Кораћ, добри поп Раде, како га је народ прозвао. Раде је био отац филозофа Вељка Кораћа и стриц чувеног кошаркаша - Радивоја Кораћа који је по стрицу и добио име. Окончао у усташком покољу 1941.
1936: Јованка добила и другу сестру Зору (имала Наду) и завршила основну школу.
1937: Јованки умрла мајка Милица; следеће године је стекла маћеху, a и остала без оца
1941:17-годишња Јованка постала члан СКОЈ-а, састанци одржавани у њеној кући и стекла статус „чуваркуће".
1942: У августу Јованка стекла пушку и капу титовку, имала прво борбено крштење.
1943: Код Мокрог поља рањена у ногу, гине joj најстарији брат Максим, она се разболела од пегавог тифуса, a отац joj умире од исте болести.
1944: Била у болници у Дрвару кад је и Тито рањен, али га није упознала.
1945: Генерал Милан Жежељ доводи групу девојака партизанки на рад у краљевском двору на Дедињу, међу њима је и Јованка Будисављевић.
1946: У возу којим је Тито допутовао у Румунију, као безбедњакиња, нашла се и Јованка.
1949: Кржари joj убили млађег брата Перу код Слуња, a она у Деветој гимназији на Трњу, у Загребу, завршила малу матуру.
1951: Тито оперисан од жучи и после опоравка жени се Јованком, која узима презиме Броз. Свадба одржана без музике и дарова и у присуству кумова А. Ранковића и И. Гошњака и старог свата И. Крајачића Стеве, у вили „Дунавка" у Илоку.
1952: Тек после годину дана, Јованка је први пут јавности представљена као Титова супруга, на свечаности приређеној у част Антонија Идна, британског министра иностраних послова.
1955: У мају Јованка одустаје од пута са Титом по Индији и полаже велику матуру у гимназији на Бановом брду.
1961: Бројна свита пратила је Брозове по афричкој турнеји. Један од пратилаца, Лазар Колишевски, протестовао је због свог третмана; тврдио је да је он други човек делегације, a то су Брозови окарактерисали као пуч. Расплет: без жртава.
1964: Приликом посете председника Чехословачке Новотног и његове жене Божане, озбиљно су се посвађале куме - Јованка и Славка (Ранковић).
1966: Афера прислушкивања и Брионски пленум на коме је Јованка дежурала са пиштољем, плашећи се одмазде ранковићеваца; осуђена полиција (УДБ) и елиминисан њен идол Александар Ранковић.
1971: Јованка изложена осуди маспоковаца у Хрватској; певало се: „Друже Тито, остави Јованку, Српкиња је, ј.м..."
1975: Пред узвратну посету шведском краљевском пару, Јованка ставила ултиматум: Тито путује са њом или ађутантом генералом Миланом Рапом? Јованка остала и тек накнадно је примила одликовање које joj je било намењено.
1976: У Колумбу Самит несврстаних и озбиљне размирице међу Брозовима, све због једне лепе масерке. Јованка стављена у кућну изолацију због афере Јованић.
1977: Тито без Јованке на спектакуларној турнеји по С. Кореји и Кини. После те турнеје прекидају се контакти међу супружницима иако су често били под истим кровом.
1980: Четвртог маја умро Јосип Броз Тито. Сахрањен је у Кући цвећа (била башта цвећара), a призор полагања ковчега у гробницу није показан па отуд спекулације o самој гробници, али још више: да ли се тело Титово уопште налазило у сандуку?! Ако се искључи таква дилема, онда је Броз сигурно сахрањен у цивилном оделу, a не у пешадијској маршалској униформи како је предлагао Љубичић; сигурно није ни балсамован, a ампутирана лева нога му је сачувана и придодата телу. A шта o овоме зна (сумња?) Јованка?
1980: Насилно, 10. јула, обијена Јованкина спаваћа соба у резиденцији у Ужичкој, У ноћи, 30. јула, Јованка је пресељена. Званично: она је дислоцирана! Дозвољено joj je било да изнесе 198 разних ствари, од месингане вазе, до плакара за одело.
2004: На истом, дислоцираном месту, прославила је и свој 80-ти рођендан, a прве комшије су joj принц и принцеза Карађорђевић, станари Белог двора.

Литература: Ђуро Загорац, Јованка

Nije loše pročitati i knjigu dr. Aleksandra Matunovića koji je bio Titov lični lekar od 1974-1979. Knjiga se zove:"Enigma Broz", objavljena je 1997 godine. Imam je u mojoj kolekciji. Nije loša, mada ima i nekih preterivanja i nejasnoća. U toj knjizi Jovanak Broz je prilično negativno prikazana, i kao žena i kao ličnost.