Policijski narednik sa Aljaske osmislio je svojevrsnu kombinaciju kofeina i balsama za usne; pronalazač iz Durama, u Sjedinjenim Američkim Državama, usavršio je recept za proizvodnju krofni od kafe...

Zahvaljući ovakvim i sličnim otkrićima, broj osoba koje redovno konsumiraju kafu i napitke bazirane na kofeinu u poslednje vreme je neverovatno porastao. Broj osoba od 18 do 24 godine starosti koje svakoga dana piju kafu udvostručen je (od 16% na čak 32%). Upravo zbog toga su energetski napici označili početak potpuno nove industrije, koja danas spada u vodeće po prihodima.

Pozitivni rezultati

Jedna od studija, sprovedena 2003. godine na Kolumbus koledžu u Ohaju, otkrila je da veliki broj učenika unosi u svoj organizam i do 800 miligrama kofeina dnevno - što je dvostruko više od preporučene količine za odrasle osobe, koja iznosi 300 miligrama. S obzirom na to da podstiče lučenje adrenalina, koji pomaže mišićima da rade još intenzivnije i duže, kofein se može smatrati sredstvom koje pozitivno utiče na atletske sposobnosti. Zbog ovog njegovog dejstva, kofein je kao supstanca sve do 2004. godine bio pod nadzorom Internacionalnog olimpijskog komiteta.

Najskorija istraživanja pokazala su da kafa čak deluje kao dobra zaštita od mnogih bolesti. Sam kofein smanjuje rizik od dobijanja Parkinsonove bolesti, tako što blokira receptore umesto adenozina, nervnog završetka koji igra veoma bitnu ulogu u motornim funkcijama. Upravo zbog ovog dejstva, vrše se intenzivna testiranja, jer bi kofein mogao biti način lečenja Parkinsonove bolesti. Kofein takođe ublažava i migrene, tako što podstiče kontrahovanje krvnih sudova u mozgu.

Kao i kupine i brokoli, i kofein sadrži antioksidante. Smatra se i da umanjuje rizik od pojave raka debelog creva, žuči i raka jetre. Istraživači sa Harvarda su nakon svog istraživanja 2005. godine došli do sledećih rezultata: šest ili više šolja kafe dnevno smanjuju rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2, i to za 50% kod muškaraca i 30% kod žena. Studija u koju je bilo uključeno 80.000 žena pokazala je da je kod onih žena koje su pile više od dve-tri šolje kafe dnevno smanjen rizik od samoubistva, u periodu od narednih 10 godina, i to čak za trećinu.

Negativni rezultati

Deo omladine koji često konsumira kombinacije kafe i alkohola sebe nesvesno stavlja u nezavidnu i riskantnu situaciju. Kofein u ovom slučaju vraća brzinu ali zato oduzima preciznost, što u velikom broju situacija može imati jako loše posledice.

Dakle, ako vas sve već rečeno ne pokoleba kada je u pitanju kofein, onda barem birajte količinu kofeina i situacije u kojima ćete ga konsumirati, jer time ne štitite samo sebe već i ljude u neposrednoj blizini.



Izvor: Krstarica

i zaboravili su najvaznije, pored stimulacije centralnog nervnog sistema, podize i pritisak

Što se zapravo nalazi u šalici kave?



Konzumirate je svaki dan, no jeste li se ikad zapitali što se sve nalazi u šalici crne tekućine. Uz popularni i kofein i vodu, u zrnu kave su se skrile brojne kemikalije, koje je čine neodoljivom.


Kofein
Kofein je glavni razlog zašto se godišnje proizvede 8 milijardi kilograma kavina zrna. To je zapravo alkaloidni biljni toksin (poput nikotina i kokaina), koji ubija kukce, a nas stimulira blokirajući dotok adenozina u neuro-receptore. Kao posljedica toga budni smo. No kofein ne ostaje dugo u našem tijelo, obično ga potpuno metaboliziramo za tri do šest sati i onda adenozin nastavlja sa svojom misijom.

Voda
Vruća voda najbolje izvlači okuse i ulja iz zrna kave. Dobru šalicu kave čini 98.75 posto vode i 1.25 ekstrakta biljke. Kofein je diuretik, pa unesenu vodu brzo izbacite iz organizma, osim ako niste potpuni ovisnik o kavi koji je već otupio ne većinu njenih učinaka.

2-etilfenol
Daje neobičan, pomalo medicinski miris vašem buđenju. Također je sastojak i feromona koji ispuštaju žohari kad žele upozoriti ostatak kolonije na opasnost.

Kinin kiselina
Daje kavi lagano kiseo okus. A jedna od dobrih vijesti je to što upravo ova kiselina čini jednu od temeljnih kemikalija u Tamiflu.

3,5- Dicaffeoylquinic kiselina
Znanstvenici su u laboratoriju tretirali neurone s ovom kiselinom i pokazalo se da su stanice puno bolje zaštićene od štete koju im mogu nanijeti slobodni radikali. Dakle, kava je odličan izvor antioksidansa.

Dimetil disulfid
Nastaje pečenjem zelenog zrna kave. Ova ista kemikalija daje ljudskim fekalijama specifičan miris.

Acetilmetilkarbinol
Bogat i kremast okus vašeg jutarnjeg fiksa dijelom potječe od zapaljive žute tekućine, koja inače pomaže maslacu da dobije svoj okus i dio je umjetnog pojačivač okusa kod kokica iz mikrovalne.

Putrescin
Jeste li se ikad pitali zbog čega je pokvareno meso tako otrovno? Za to su zaslužni upravo putrescini. Biogeni amini poput putrescina nastaju kada E. coli bakterija u mesu poćme rastavljati aminokiseline. No ova kemikalija koje se inače nalazi u kavi zaslužna je za njen neodoljiv miris.

Trigonelline
To je molekula koja se razgrađuje u piridine koji kavi daju slatkoću, zemljani okus i sprječavaju bakterije streptokoka da napadaju vaše zube. Dakle, kava se bori i protiv karijesa.

Niacin
Trigonelline je nestabilan nakon 71 stupanj Celzijev. Metilna grupa se raspada i opušta niacin – vitamin B3 – u šalicu. Dva ili tri espressa sadrže pola potrebne dnevne količine ovog vitamina.



Izvor: NetPortal