Reporter Glasa posetio Prihvatilište za zaštitu zlostavljane dece

Srećni što se kupaju svaki dan

Jednog dečaka, koji je živeo u nehigijenskim uslovima i nije znao kako da vodi ličnu higijenu, učili smo kako se to radi. Kada ga je majka pitala kako mu je ovde, on joj je rekao "Super, kupam se svaki dan" - priča vaspitač Emina Borjanić

Majka je napustila porodicu jer više nije mogla da trpi da je pijanac maltretira. Otac, alkoholičar, nastavlja da živi sam sa detetom. Počinje da ga zlostavlja, psihički, fizički, seksualno... Ovo je sudbina većine dece koja borave u Prihvatilištu za urgentnu zaštitu zlostavljane dece, koje je otvoreno u decembru 2002, pri Centru za zaštitu odojčadi dece i omladine u Beogradu.

Zaposleni u prihvatilištu nerado govore o sudbini dece koja su prošla kroz ovu ustanovu, jer su te priče mučne. Njih su roditelji i najbliži zanemarili, maltretirali, seksualno zlostavljali, omalovažavali, vređali, odbacili. Neka od njih nikada nisu išla u školu, nikada se nisu kupala, nikada nisu imala ono što dete koje odrasta u normalnom okruženju ima.

- Nedavno je kod nas boravio jedan dečak. Živeo je u nehigijenskim uslovima i nije znao kako da vodi ličnu higijenu, pa smo ga prvo tome naučili. Kada ga je majka pitala kako mu je ovde, on joj je rekao "Super, kupam se svaki dan". Ne možete ostati ravnodušni kada čujete da neko kaže da mu je super zato što se kupa redovno - priča Emina Borjanić, vaspitač u Prihvatilištu.
   

Trenutno u prihvatilištu boravi 16-oro dece, a neka od njih su tu duže od tri meseca.Tokom dana postoji dnevni raspored aktivnosti od ustajanja, preko odlaska u školu, sređivanja sobe, pa do slobodnog vremena, koji svi moraju poštovati. Na prvi pogled, ova deca su normalna, ali povremeno svako od njih manifestuje bol i tegobu koju oseća.

- Depresivna deca se ne ponašaju kao odrasli. Imaju agresivne ispade ili napade i tako manifestuju svoje probleme, jer ne znaju kako drugačije da se nose sa tim. Kada je nekome od njih rođendan, svi redom su tužni i neraspoloženi, jer ih to podseća na kuću - objašnjava Emina Borjanić.

Ona kaže da svi zaposleni nastoje da štićenike nauče higijenskim navikama, da im pomognu u učenju, idu na roditeljske sastanke i budu tu kada je to njima potrebno, jer ovoj deci treba red i da se o njima neko brine kad to već ne čine njihovi roditelji.

- Nisu dozvoljene tuče, psovanje, vređanje, a to je obrazac ponašanja u sredini iz koje potiču. I kada su bezobrazni, to je zato što ne mogu da budu ljuti na roditelje, pa se ljute na okolinu. Većini učenje pada teško, jer im je koncentracija slaba, a prag tolerancije nizak, pa su zato stalno u zaostatku. Mnogo toga ih podseća na ono što su preživeli. Recimo, predmet biologija, naročito lekcije o ljudskom telu su atak na njih, jer im bude asocijacije na fizičko i seksualno zlostavljanje. Teško im je da se izbore sa tim - objašnjava Emina Borjanić.

Do sada je kroz prihvatilište prošlo oko 90-oro dece. Njih 24 je došlo iz potpunih porodica, a najčešći razlog za izdvajanje bio je grubo zanemarivanje sa fizičkim zlostavljanjem, a jedan broj je i seksualno zlostavljan. Da bi roditelj posetio dete, mora da ima dozvolu Centra za socijalni rad, ali je potrebno i da stručni tim proceni da li je za dete dobro da ima posete. Zlostavljačima posete nisu dozvoljene.

- Ovde dolaze deca koju su roditelji odbacili i najteže je to što nema roditelja podržavaoca. Nije teško brinuti o toj deci jer su ona divna. Teško je primiti njihove priče i suočiti se time što vam kažu. Oni pamte lepe trenutke provedene u porodici, jer ne mogu drugačije da se suoče sa problemom. Kako inače da vole druge ako su od najbližih bili zlostavljani. Često su nepoverljivi, odbojni, neki imaju probleme u ponašanju, agresivni su, a neki suicidni i do sada smo imali nekoliko adolescenata koji su pokušali da se ubiju - priča rukovodilac prihvatilišta Ivana Milosavljević - Đukić.

Ona dodaje da, i pored svega što su od njih pretrpela, deca iz prihvatilišta, često misle na svoje roditelje.
- Pitaju za roditelje. Brinu se za njih i šta će biti sa njima. Oni vole svoje roditelje i pate za njima - kaže Ivana Milosavljević-Đukić.

Zlostavljana deca potiču iz različitih porodica, a oni koji su boljeg materijalnog i socijalno-kulturnog statusa bolje kriju problem. Kod nas ne postoji jedinstvena baza podataka o broju zlostavljane dece, a svi prijavljeni slučajevi čine samo dva procenta od ukupnog broja. Većina zlostavljanja se nikada ne otkrije, jer se uglavnom dešava u krugu porodice.

Ne vraćaju se kući

Deca u Prihvatilištu mogu da provedu od 30 do 90 dana, posle čega najčešće ostaju u sistemu socijalne zaštite. Većina odlazi u dom, najmlađi u hraniteljske porodice, a najmanje je onih koji se vrate svojoj kući.
         
   
Glas javnosti \ A. Savić