Ponovo uspešan hiruški poduhvat višečlane ekipe lekara sa VMA

Presađene matične ćelije

Stručnjaci Vojnomedicinske akademije prvi put su u našoj zemlji uradili transplantaciju matičnih ćelija kod bolesnika sa multipleks sklerozom. Zahvaljujući ovom revolucionarnom zahvatu tridesetpetogodišnji pacijent, koji je do sada bio nepokretan, moći će da se kreće i da se sam hrani.

Pacijent je od multipleks skleroze bolovao osam godina, a tokom poslednjih tri godine, i pored terapije koju je primao, bolest je napredovala.

- Mladić je na kraju zadobio teška neurološka oštećenja, a u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti potpuno je zavisio od tuđe pomoći. Međutim, ova intervencija bi trebalo da mu u narednih godinu dana omogući kretanje uz pomoć štapa, ali i samostalno uzimanje hrane ili pranje zuba - objašnjava dr Dragana Obradović, neurolog u VMA.

Postupak transplantacije je u prvoj fazi podrazumevao sakupljanje matičnih ćelija iz krvi bolesnika.

- Kada smo ih sakupili, ćelije smo zamrzli specijalnim postupkom. Naredna dva meseca pacijent je primao visoke doze citostatika, a nakon toga su mu vraćene njegove, sopstvene matične ćelije. Pacijent je čitav protokol lečenja dobro podneo i nakon dve nedelje pušten je kući - kaže dr Ljiljana Tukić, hematolog u VMA.

Matične ćelije normalno postoje u koštanoj srži i služe za obnavljanje tkiva i organa našeg organizma.

- U osnovi ovakvog načina lečenja je da se kombinacijom citostatika postigne uništenje postojećeg poremećenog imuniteta. Time se omogućava da organizam stvori novi imunološki sistem, pri čemu su izvor matične ćelije samog bolesnika - ističe dr Bela Balint iz Instituta za transfuziologiju VMA.

Metoda transplantacije kod obolelih od multipleks skleroze počeo je da se primenjuje u svetu pre desetak godina i pokazao je dobre rezultate. Od 2004. godine u toku je velika evropska studija koja uvodi transplantaciju matičnih ćelija kod multipleks skleroze.

Multipleks skleroza, bolest od koje u našoj zemlji boluje oko osam hiljada ljudi, pogađa mlade ljude koji vremenom postaju invalidi. Radi se o poremećaju imunog sistema, koji dovodi do oštećenja i gubitka ovojnica nervnih vlakana, kao i do brzog gubitka nervnih ćelija.

Ne postoji lek koji može dovesti do izlečenja od ove bolesti, ali poslednjih godina postoje lekovi koji usporavaju tok bolesti. Ipak, kod 30 odsto pacijenata bolest brzo napreduje i za njih ne postoji adekvatna terapija.



Izvor: Blic \ Sonja Todorović

Postupak rada sa matičnim ćelijama

Najbitnija je krv pacijenta

Transplatacija matičnih ćelija, odnosno koštane srži jedina je terapijska procedura koja može dovesti do potpunog obnavljanja imunskog sistema i do trajnog izlečenja pacijenata obolelih od pojedinih vrsta imunodeficijencija, retkih bolesti imunog sistema, poput multipleks skleroze.

Tako su stručnjaci Vojnomedicinske akademije prvi put u našoj zemlji uradili transplantaciju matičnih ćelija kod tridesetpetogodišnje pacijenta koji je bolovao od multipleks skleroze. Ova intervencija njemu će omogućiti da, iz potpune nepokretnosti, počne da se kreće uz pomoć štapa, ali i da se sam hrani i pere zube.

- Postoje tri izvora matičnih ćelija u organizmu, ali one se najčešće uzimaju iz koštane srži i periferne krvi. Ove ćelije se kod zdravih ljudi mogu naći u veoma malom broju u koštanoj srži, svega 0,1 promil. Tada se pomoću hemioterapije i primenom stimulatora, matične ćelije izbacuju u perifernu krv, kada ih ima mnogo više, oko jedan odsto. Tek tada je moguće sakupiti ih - objašnjava za „Blic“ dr Bela Balint iz Instituta za transfuziologiju VMA, kako se umnožavaju matične ćelije.

Nakon toga se pomoću separatora krvnih ćelija iz krvi pacijenta izdvajaju matične ćelije.

- Bolesnik se povezuje na aparaturu i njegova krv se uvodi u mašinu, pomoću koje je moguće razdvojiti krvnu plazmu, trombocite, pa i matične ćelije. Na ovaj način i iz velike količine krvi možemo dobiti potreban broj matičnih ćelija za transplantaciju - ističe dr Balint.

Prikupljene matične ćelije mešaju se određenim rastvorom, koji štiti žive ćelije od oštećenja prilikom zamrzavanja. Stavljaju se u specijalni aparat za programirano zamrzavanje.

- Nakon zamrzavanja čuvaju se na temperaturi od minus 140 stepeni Celzijusa. Tako se mogu čuvati i do četiri godine. U ovom slučaju pacijentu su matične ćelije izvađene u avgustu, a vraćene u novembru. U periodu od dva meseca pacijent je primao visoke doze citostatika - kaže dr Balint.

Kada se ova terapija završi, zamrznute ćelije se prenose do bolesnika. Brzo se odmrzavaju u vodenom kupatilu na temperaturi od oko 40 stepeni Celzijusa i ubrizgavaju se u centralni venski kateter direktno u krvotok. Tada ćelije ponovo zauzimaju mesto u koštanoj srži - objašnjava naš sagovornik.

- U osnovi ovakvog načina lečenja je ideja da se jakom imunosupresivnom terapijom, odnosno kombinacijom citostatika, uništi loš imuni sistem i omogući organizmu da stvori nov, zdrav imunitet, pri čemu je izvor svega toga matična ćelija samog bolesnika - kaže dr Balint.



Izvor: Blic \ S. Todorović

ovo je mozda vise za priroda~lepota~zdravlje forum

 Posle teksta u „Blicu“ javilo se nekoliko stotina osoba

Idem u Kinu da pomognem drugima

Dragana Rodić (27), prva osoba iz Srbije i Crne Gore koja se u Kini podvrgla eksperimentalnom zahvatu ubacivanja matičnih ćelija u kičmenu moždinu, osniva fondaciju koja će nositi njeno ime i koja će pružati pomoć paralizovanim osobama iz naše zemlje. Dragana danas putuje u Peking da bi Zoranu Markoviću iz Aleksinca pomogla da ode na istu operaciju. On boluje od kvadriplegije nakon povrede petog pršljena u saobraćajnoj nesreći pre 14 godina.

Nakon teksta objavljenog u „Blicu“ u oktobru mesecu, sa ovom mladom i energičnom Nišlijkom kontaktiralo je nekoliko stotina osoba iz naše zemlje, ali i iz inostranstva, koji imaju slične probleme, a njena životna priča postala je nada mnogima.

- Ljudi zovu sa svih strana, pitaju me kako se osećam i kako mogu da odu na istu operaciju. Kažem im da ne treba da prenagljuju i da ne žure. Pre operacije je potrebno prvo da se dobro fizički pripreme. Mnogo je ljudi prestalo da ide na rehabilitaciju. Potrebno je da ponovo počnu da uporno vežbaju, pa tek onda da razmišljaju o operaciji. Panici nema mesta, potrebno je mnogo strpljenja i upornosti. I naglašavam - iscrpljujućih vežbi! Ja ne mislim da zbog toga trebaju da zapostave svoje svakodnevne živote i ljude koji su oko njih i vole ih, već baš da zbog tih ljudi organizuju i spreme sebe na što bolji način. Moraju da vežbaju bar pola sata dnevno. Ja sam pre i posle operacije vežbala i po nekoliko časova svakoga dana. Veliki sam optimista jer sam videla svojim očima da napredak postoji - priča Dragana za „Blic“.

- Znam da je teško uklopiti emotivni i društveni život sa trenutnom situacijom i da je kod većine prisustva emotivna kriza... Da je teško živeti sa svim tim... Ali, život je borba i mi moramo biti veliki borci. Ne smemo da klonemo, ne smemo da se predamo - uspećemo samo ako verujemo - dodaje ona.

Na ideju da osnuje fondaciju došla je nakon teksta u „Blicu“ kada su počeli da joj se javljaju ljudi sa istim problemima sa svih strana Srbije i Crne Gore. Ima dana kada razgovara i sa po 25 osoba, mobilni i fiksni telefon zvone gotovo neprekidno. Ne želi nikoga da vrati, svima bi da ispriča i pomogne. Priznaje da joj u poslednjih mesec dana zbog toga malo vremena ostaje za vežbanje...

- Namera mi je da u rad fondacije, čiji ću biti predsednik, uključim više ljudi koji će mi pomoći u ovoj misiji. Krećemo u jednu veliku borbu za ljude kojima je potrebna pomoć i istrajaćemo u njoj. Kako je „Blic“ pisao o tome, u saobraćajnom udesu 1999. godine ona je povredila deseti leđni pršljen zbog čega je nastupila oduzetost donjih ekstremiteta. Pet godina je tragala za novim metodama u lečenju ove povrede, da bi nakon toga upoznala dr Bojana Pejovića iz Beograda koji joj je ulio tračak nade rekavši joj za novi zahvat koji rade kineski lekari. U junu je operisana u Pekingu, nakon čega kaže da oseća blagi napredak.


Izvor: Blic \ Branko Janačković