Džon Vinsent Atanasov (eng. John Vincent Atanasoff) (4. oktobar 1903. - 15. jun 1995.) bio je američki fizičar bugarskog porekla. U 1973. godini, odlukom suda u patentnoj parnici “Hanivel protiv Speri Renda” (Honeywell v. Sperry Rand), on je proglašen za pronalazača prvog automatskog digitalnog kompjutera , mašine sa specijalnom namenom koja je nazvana Atanasov-Berijev kompjuter.

Obrazovanje

Džon Atanasov je odrastao u Brusteru na Floridi, kao sin jednog elektro-inžinjera. U uzrastu od devet godina on je naučio da koristi logaritmar , ubrzo posle čega je usledilo i njegovo proučavanje logaritama, da bi zatim završio srednju školu u Malberi Haj Skulu (Mulberry High School) za svega dve godine. Godine 1925, Atanasov je primio svoju diplomu iz elektro-inžinjerstva na Univerzitetu Florida, na kojem je diplomirao sa najvećom ocenom.

On je nastavio svoje školovanje na Ajova državnom koledžu (Iowa State College) i 1926 stekao masterski stepen iz matematike. On je kompletirao njegovo formalno obrazovanje 1930 godine, sticanjem doktorskog zvanja iz teorijske fizike na Univerzitetu Viskonsin (University of Wisconsin), a njegova doktorska teza glasila je “Dielektrična konstanta Helijuma”. Posle doktoriranja, Atanasov je prihvatio posao asistenta iz matematike i fizike na Ajova državnom koledžu.

Razvoj kompjutera

Delom zahvaljujući napornom i zametnom poslu korišćenja mehaničkog Monroovog kalkulatora, koji je bio najbolji alat koji mu je bio na raspolaganju dok je pisao njegovu doktorsku tezu, Atanasov je počeo da traga za bržim metodima računanja. Na Ajova Stejtu, Atanasov je proučavao korišćenje Monroovog kalkulatora i IBM-ovog tabulatora u naučnim problemima. U 1936 godini on je izumeo analogni kalkulator za analizu geometrijskih površi. Prefinjena mehanička tolerancija potrebna za dobru preciznost podstakla ga je da uzme u obzir i jedno digitalno rešenje.

Atanasov-Berijev kompjuter (ABC) je bio zamišljen bukvalno u jednom bljesku pronicljivosti profesora Atanasova, tokom zime 1937-1938, nakon jedne “lude” vožnje njegovim atutom do 20-ak milja udaljenog restorana u Rok Ajlendu (Rock Island, IL). Sa odobrenih 650$ primljenih u te svrhe u septembru 1939 i uz asistenciju njegovog diplomca Kliforda Berija (Clifford Berry), prototip ABC računara bio je završen do novembra te godine.

Ključne ideje primenjene u ABC-u bile su upotreba binarnih brojeva i bulove algebre za rešavanje sistema od 29 linearnih jednačina. ABC nije imao centralnu procesorsku jedinicu (CPU), ali je bio izgrađen kao elektronski uređaj sa vakumskim cevima koje su mu omogućavale brzinu rada. On je takođe koristio regenerativnu kondenzatorsku memoriju, proces koji se i danas koristi u DRAM memoriji.

Zavrzlame oko intelektualne svojine

Atanasov upoznaje Mohlija

Džon Atanasov je upoznao Džona Mohlija (John Mauchly) u decembru 1940 na kongresu Američkog udruženja za unapređenje nauke održanog u Filadelfiji, gde je Mohli demonstrirao njegov “harmonijski analizator”. To je bio jedan analogni kalkulator za analizu meteoroloških podataka. Atanasov je ispričao Mohliju o njegovom novom digitalnom uređaju i pozvao ga u posetu da to vidi. Takođe, tokom puta u Filadelfiju, Atanasov i Beri posetili su patentni biro u Vašingtonu, gde su tokom kratke istrage utvrdili da je njihov koncept računara zaista nov. 15 januara , 1941, člankom u časopisu “Des Moines Register” objavljeno je da je ABC jedna “elektronska računarska mašina” sa više od 300 vakumskih cevi koja može “da rešava komplikovane algebarske jednačine”.

U junu 1941 Mohli je posetio Atanasova u Amesu, Ajova (Ames, Iowa) da vidi njegov ABC. Tokom četiri dana njegove posete u Atanasovljevoj kući, Mohli je do detalja diskutovao sa Atanasovom i proučio njegov prototip ABC, a takođe je detaljno upoznao i nacrte njegovog prototipa. Sve do tog vremena Mohli nikada nije predložio nikakav digitalni kompjuter. U septembru 1942 Atanasov napušta Ajovu zbog ratnog angažmana kao šef Akustičke Divizije u Pomorskoj tehničkoj laboratoriji u Vašingtonu. On je poverio svoju patentnu prijavu ABC-a na čuvanje univerzitetkom administratoru. Međutim ova prijava patenta nije nikada bila popunjena.

Mohli je posećivao Atanasova više puta u Vašingtonu tokom 1943 godine i diskutovao sa njim o teorijama računarstva, ali mu o svome ličnom radu na projektu novog kompjutera nije ništa spominjao sve do početka 1944. Džon Mohlijev i J. Presper Ekertova (J. Presper Eckert) konstrukcija ENIAK-a , prvog elektronskog kompjutera opšte namene, tokom 1943-1946 dovela je do sudske parnice dve decenije kasnije oko toga ko je u stvari izumitelj kompjutera.

Tokom 1945 godine US mornarica je, takođe, odlučila da izgradi kompjuter velikih proporcija, na nagovor Johana fon Nojmana (John von Neumann). Atanasov je bio uključen u ovaj program, a on je zamolio i Mohlija da pomogne oko opisa posla za neophodne stvari. Međutim, Atanasov je takođe stavljen na raspoloženje i za izgradnju akustičkog sistema za nadgledanje i snimanje testiranja atomske bombe. Ovaj posao je imao prioritet, a do vremena kada se on vratio sa testova izvršenih na Bikini atolu u julu 1946, program NOL kompjutera je bio već zatvoren zbog izostanka napretka, i to opet po savetu fon Nojmana.

Osporavanje patentnih prava

Mohli i Ekert su prijavili patent “Elektronskog kompjutera opšte namene” u 1947, koji je konačno bio odobren 1964. Patentna prava su bila prodana 1951 Remington Rendu (Remington Rand) (koji je kasnije postao Speri Rend-Sperry Rand); ova kompanije je osnovala svoju podružnicu Ilnois Sajantifik Developments (Illinois Scientific Developments ) koja je bila zadužena da potražuje honorare od drugih proizvođača opreme u industriji elektronske obrade podataka tokom 1960-ih godina.

Osporavanje ovih patentnih honorara izgleda da je rezultovala sudskom parnicom koja je pokrenuta 26. maja 1967 od strane Hanivela protiv Speri Renda u okružnom sudu Sjedinjenih država u Mineapolisu, Minesota, i koja je osporavala punovažnost ENIAK-ovog patenta. Suđenje, koje je bilo jedno od najdužih i najskupljih u saveznom sudu do tog vremena, počelo je 1 juna 1971 i trajalo je do 13 marta 1972. Imalo je 77 svedoka, plus 80 pismenih svedočenja i 30000 izlaganja. Atanasovljeva mašina je predstavljena kao prvobitno delo.

Slučaj je zakonski razrešen u petak, 19 oktobra, 1973, kada je U.S. okružni sudija Erl R. Larson (Earl R. Larson ) odlučio da je patent nevažeći, zaključujući da je ENIAK preuzeo mnoge osnovne ideje sa Atanasov-Berijevog kompjutera. Sudija Larson eksplicitno je izjavio, “Ekert i Mohli nisu samostalno prvi izumeli automatski elektronski digitalni kompjuter, nego su umesto toga razvili ovu spravu koja je predmet spora na osnovu one od Dr. Džona Vinsenta Atanasova.

Speri je odustao od žalbe na presudu u sporu “Haniviel protiv Speri Renda”, ali to je imalo veoma malo publiciteta u to vreme, verovatno zato što je bilo u senci Votergejt afere i “masakra subotnje večeri” koji je specijalni tužilac Arčibald Koh ispalio na predsednika Ričarda niksona dan posle toga. Iako je sudski odbranio svoje pravo, Atanasovljeva pobeda nije bila potpuna, pošto je ENIAK, pre nego ABC, i dalje u širokoj javnosti bio predstavljen kao prvi kompjuter, sve do Atanasovljeve smrti.

Život posle rata

Posle drugog svetskog rata Atanasov je nastavio da radi za vladu SAD –a i razvio je specijalizovani seizmografe i mikrobarografe za detekciju eksplozija na daljinu. U 1952 on je osnovao i dalje vodio Ordonans Inžinjering Korporaciju. U 1956 godini on je prodao svoju kompaniju Aerodžet Dženeral Korporaciji i postao je njihov predsednik za atlantsku diviziju. ABC kompjuter je tako postao samo jedna uspomena. Ali stvari su postale drugačije 1954 godine kada su se čula prva govorkanja o tome da su neke od njegovih ideja možda bile “pozajmljene”. (ENIAK-ov glavni patent je bio prijavljen 1947, ali nije odobren do 1964)

U 1961 godini Atanasov je osnovao novu kompaniju, Kibernetiks Inkorporejtid. Postepeno je sve više bio uvlačen u zakonsku parnicu koju je izazvao ubrzani porast kompjuterskih kompanija. Nakon razrešenja patentnog procesa Atanasov je bio toplo počastvovan od strane Ajova Državnog Koledža, koji je u međuvremenu postao Ajova Državni Univerzitet, a i mnog druge nagrade i priznanja usledili su posle toga. On se penzionisao u Merilendu i umro je u 1995 godini. Džon Mohli, Presper Ekert, i njihove familije nisu nikad prema njemu pokazali nikakav nekorektan postupak.

Počasti i odlikovanja

Atanasovljev otac Ivan je emigrirao iz Bugarske u svojoj 13 godini. U 1970 godini, Atanasov je pozvan da poseti Bugarsku od strane Bugarske akademije nauka, tako da bi bugarska vlada mogla da mu dodeli Orden Ćirila i Metodija odličja prve klase. On je bio ponosan što je Bugarska bila prva zemlja koja je priznala njegov rad i uvek je isticao njegove bugarske korene.

U 1981 on je primio Medalju pionira kompjutera od strane Instituta Električnih i Elektronskih inžinjera (IEEE). Atanasovljeva dvorana, kompjutersko naučno zdanje u Ajova Državnom Univerzitetskom kampjusu, nazvana je po njemu. Ajova Stejt takođe je nazvao po njemu svoje ostvarenje MIT-ovog Projekta Antena, “Projekt Vinsent”. Konačno, u 1990, predsednik Džordž Buš (George H. W. Bush) nagradio je Atanasova Nacionalnom Medaljom Sjedinjenih Država za Tehnologiju. On je bio takođe nagrađen i mnogobrojnim drugim odličjima i priznanjima. Među njima se nalaze:
U.S. Mornarice nagrada za posebne zasluge (1945)
Nagrada Seizmološkog društava Amerike (1947)
Nagrada Admiral Biroa tehničke službe (1947)
Kosmos klub članstvo (1947)
Odlikovanje Ćirilo i Metodije (1970)
Počasni doktorat Univerziteta Florida University of Florida (1974)
Počasno članstvo u Udruženju kompjuterske medicine (1974)
Pronalazači Ajove, Dvorana slavnih (1978)
Medalja za nauku Guvernera Ajove (1985)
Odlikovanje Bugarske, za zasluge prve klase (1985)
Nagrada Kompjuterske zahvalnosti, EDUCOM (1985)
Holi Medalja, Američkog udruženja Mehaničkih inžinjera (1985)
Kurs, Nagrada Američke genijalnosti (1986)
Počasni doktorat Univerziteta Viskonsin (1987)

Atanasov Nunatak, vrh na ostrvu Livingston u Južnom Šetlant arhipelagu na Antartiku nazvan je po Džonu Vinsentu Atanasovu.

Izvor: Wikipedia